Kroz pustinju
Lutasmo pustinjom odmerenim hodom
Bez ognjišta svoga, ogoljena raja,
Ali sumnja našim ne zastre se svodom.
Ne tražismo Bog da siđe sa Sinaja.
Ne tražismo da nam pošlje zapovesti,
Ni da Mojsej ploče lomi razočaran,
Niti u sutonu utrnule svesti
U steni je izvor pouzdanja stvaran.
Pustinja je naša strašnija od one
Kojom išao je narod izabrani.
Pojeni smo krvlju vrišteće Gorgone,
No sumnjom nam nisu zatrovani dani.
I rekneš li ipak, da se mora stati,
Učinjeno biće, jer sudija ti si;
Poslednju kap krvi besno ćemo dati,
Da se njom ispišu grozni letopisi.
No tada i tvoje pogrepšće se ime;
I tad zalud ploče slaćeš sa Sinaja.
Čime slavu svoju dokazaćeš, čime,
Onom kome smrt je igra sred saraja?
Tada zalud ploče slaćeš sa Sinaja!
1915
