Krvavi presto/5
| ◄ Појава четврта | Peta pojava | Појава шеста ► |
Peta pojava
Hvalimir, Strahinja i Kočopar (dođu)
HVALIMIR:
Nemam li i ja slobodne volje?
Al' dobro, dobro... ma još je bolje
Munjevnim mačem kad si opasan.
STRAHINjA:
Umukni jednom, već si nesnosan.
HVALIMIR:
Nesnosan veliš? Ah, sve uzalud:
Vuk svoju neće promenuti ćud.
KOČOPAR:
Pa kek je tigar, il' pustinjski lav,
Ugušiće ga uvek ko je prav.
HVALIMIR:
Al pravde nema! Uzalud je sve:
Zlovarni ljudi obesiše je!
KOČOPAR:
Ako je mrtav bog, pak'o je živ,
Nek on' proguta svakog ko je kriv.
HVALIMIR:
Sve pusta laž, praznina velika,
Ma više vredi sev od čelika!
STRAHINjA:
Okanite se prazna govora:
Pred vama eto našeg zlotvora.
KOČOPAR:
Ja sav još nisam izgubio nad:
Kralj neće našu žalbu odbiti,
Jer kralj je dobar, kralj je pravedan,
A srpska krv mu u žilama vri.
Hajdmo dakle, recimo mu sve,
Pa šat i Srbin podigne glave.
HVALIMIR:
Pa dobro, hajd'mo! (pođu)
KOČOPAR:
Ša je to?
DRUGI STRAŽAR:
Natrag!
STRAHINjA:
Do duše lepog dočeka,
Od crne vrane, od nečoveka!
KOČOPAR;
A znaš li, Grče, ko smo mi?
PRVI STRAŽAR:
Lude,
Što silom sebi traže nevolje!
HVALIMIR:
Al' otkud tebi vlasti takove,
Da vernoj sluzi kralja čestita
Pred svog vladara ne daš stupiti?
STRAHINjA:
A što ga pitaš? Do đavola s njim,
Da kuga čista zraka ne truje!
DRUGI STRAŽAR:
Kraljeve vršim zapovesti ja,
Pa ako s' mirom nećeš napolje,
Glava ti igra, mamni čoveče!
PRVI GRAĐANIN:
Ovi su većma naseli neg' mi.
DRUGI GRAĐANIN:
Hajd dragi brate, da s' uklonimo.
PRVI GRAĐANIN:
Da s' uklonimo? Kud si se deo?
To ie krasno i zanimljivo.
KOČOPAR:
Strpljivost, ne ostav' me sad!
Ja čista mača nisam kaljat rad,
Al' krv mi vrije, slep sam, ne vidim.
Pred očima mi oblak, kao dim! (glasno)
Jezik za zube, pseto lajavo,
Ne draži lava, kljuse kaljavo!
PRVI STRAŽAR:
Ma dobro vidim vezeš s' jezikom,
Ne znam, možeš li tako s' čelikom!
KOČOPAR (trgne mač)
Kukavče!
PRVI STRAŽAR:
Ti si! Kukavac si sam!
Pa pogle, zeče, kako s' mačem znam!
(mačevaju se)
KOČOPAR (udari dva tri puta po maču stražarevom i rani ga)
Drugdaš se nemoj mača latiti,
E lako možeš glavom platiti,
Ma dobro znadem, take stenice,
Dostojne nisu srpske desnice.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.
|