Kralj Vukašin i vila Mandalina
0001 Lov lovio Vukašine kralju,
0002 Lov lovio tri bijela dana;
0003 Kad četvrto jutro osvitalo,
0004 Sjede kralju na studenu st’jenu,
0005 Kraj st’jene mu kopje udareno,
0006 Za kopje je konja privezao,
0007 Pa se svojim konjem razgovara:
0008 „Nu nesrećni Vukašine kralju,
0009 Ne da mi se ptica ni viditi,
0010 A kamo li danas uloviti.
0011 Ja gladujem i žeđom i gladom.“
0012 Al je kralju dozivala vila:
0013 „Mudar jesi, al govoriš ludo.
0014 Niže tebe jezero zeleno,
0015 Kod jezera vila Mandalina,
0016 Kazat će ti, kako ćeš loviti,
0017 Ali tešku uzimala plaću.
0018 Od junaka ruku i mišice.“
0019 A kad čuje Vukašine kralju,
0020 On posjeda dobra konja svoga,
0021 Iđe kralju kroz goru zelenu.
0022 Dobra ga je sreća namjerila
0023 U zelenoj gori kod jezera,
0024 Kod jezera vila Mandalina.
0025 Al je vilu sanak prevario,
0026 Privuče se Vukašine kralju,
0027 Ukrade joj krunu i košulju,
0028 Ode kralju b’jelom dvoru svome.
0029 Kad se vila od sna razabrala,
0030 Tužna vila u zlu se vidila,
0031 Jer ne ima krune ni košulje.
0032 Leti ona kroz goru zelenu,
0033 Sretala je Vukašina kralja,
0034 Pa je kralju tiho besjedila:
0035 „Daj mi, kralju, krunu i košulju,
0036 Čestita ću tebe učiniti.“
0037 Odgovori Vukašine kralju:
0038 „Ne ću, vilo, nijednoga dara,
0039 Neg ako ćeš meni ljuba biti.“
0040 Tužna vila u zlu se vidila,
0041 Ide za njim b’jelom njeg’vom dvoru,
0042 Vjenča vilu Vukašine kralju.
0043 Dva je njemu porodila sina,
0044 Prvoga je Kraljevića Marka,
0045 A drugoga Andriju nejaka.
0046 A kad bilo devetn’est godina,
0047 Ženi Marka Vukašine kralju,
0048 Pred dvorom mu divno kolo igra.
0049 Al govori vila Mandalina:
0050 „Daj mi krunu, Vukašine kralju!
0051 Otić ću ti razigrati kolo.“
0052 Prevari se Vukašine kralju,
0053 Pa joj dade krunu i košulju.
0054 Ode vila kolo razigrati,
0055 Dvaput se u kolu okrenula,
0056 A treći put u oblake skače,
0057 Iz oblaka vila podvikava:
0058 „Ostaj s Bogom, Vukašine kralju!
0059 Mož’ me čuti, al ne ćeš me vidit.“
0060 Tad govori Vukašine kralju:
0061 „Vrati mi se, vilo Mandalino!
0062 Kom ostavi Andriju nejaka,
0063 Ludo mlado od pol godinice?“
0064 Odgovori vila Mandalina:
0065 „Ne brini se, Vukašine kralju!
0066 Andriju će odgojiti majka,
0067 Jutrom rano i večeri kasno.“
0068 Pa odleti visokoj planini.
0069 Nazad se je često povraćala,
0070 Jutrom rano, a večeri kasno.
0071 Andriju je othranila majka,
0072 Hranila ga jedan’est godina.
0073 Ne vidi je Vukašine kralju,
0074 Nit je vidi Kraljeviću Marko,
0075 Neg Andrija i ljuba Markova.
