◄   ПОЈАВА III POJAVA IV ПОЈАВА V   ►

POJAVA IV
Vukašin, Kraljević, Uglješa, Gojko i Relja.


KRALjEVIĆ (Gledajući za Lazarom):
Kakav ponos!
Nesnosan mi čovjek!
GOJKO:
Znaš li, Vukša, kakav izlaziš mi
Iz ovoga rata?
VUKAŠIN:
Da te čujem.
GOJKO:
K’o petao oko koga leži
Polovina najboljeg mu perja
Iščupana.
UGLjEŠA:
Baš pogodi, Gojko.
KRALjEVIĆ:
Ali petlu perje opet nikne,
Pa s’ u starom uresu on gizda.
VUKAŠIN:
Ovaj dojsta moj je sin; o Marko,
Dobro reče.
SREĆKO:
Mir j’ ovaki težak,
Ipak mu se moram radovati,
Od kad nosem sablju i buzdovan
Ne znadijah šta je b’jeg do sada;
I još malo da je potrajala
Ova kobna vojna ja, Boga mi,
Ma da ljudi junakom me zovu,
Svikao bih bježati k’o srna.
VUKAŠIN (Uglješi):
Ti za gozbu pobrini se, brate,
Da uzbude što sjajnija. Sad me
Ostavite sama. — Dijaka mi,
Gojko, nađi i s njim amo dođi.
Ha, Lazare! tako li si htio?
Tako l’ slabo ti poznaješ Vukšu?
Ludi kneže, uješće te zmija.
(Šeta se uzbuđeno sa prekrštenim rukama — Ulaze Dijak i Gojko).
Moj Dijače, spremi s’ odmah na put.
DIJAK:
Kamo, care?
VUKAŠIN:
Care! Pravo veliš;
Ja taj naslov slavni zadržavam.
U Budim ćeš poći.
DIJAK:
Ludoviku?
VUKAŠIN:
Ali za to da ne dozna niko.
Razum'ješ li? tajno, posve tajno;
Ti to um’ješ. — Ugrinu ćeš reći,
Da navalam rimskim popustivši
Mir zaključih danas sa Srijemcem;
Nu čim Turke preko mora bacim,
Okrenuću opet na nj oružje.
Tada opet
Ugarskoj se pomoći ja nadam,
A nagrada Srijem će mu biti. —
Sve si čuo, pa sad putuj srećno.
O povratku naći ćeš me gdjegod
Tam daleko, pod Jedrenom možda.
(Odlazi Dijak).
Šta sad veliš?
GOJKO:
Tako l’ smisli?
VUKAŠIN:
Tako.
Ja za sobom vučem pobjednika
Da svladati pomogne mi Turke;
A tu moju tr’jebu čim namiri,
Ludovika pozvaću, da složno
Savladamo ludog pomoćnika.
GOJKO:
Na taj način mir ti odobravam.
(Odlaze).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.