Putem idu dva mlada putnika,
Putem idu, a putem besedu:
”Šta će pusto kraljičino blago
Kada nema od srca poroda,
Niti muške niti ženske glave? 5
A da znade gospođa kraljica
Oda šta bi poroda imala –
Da pokupi svilu po vezilja,
Ibrišima po mladi terzija,
Pa da dade rođenom deveru 10
Da oplete pređu mostarkinju,
Da zamostri lađanu vodicu,
I ulovi ribu mostarkinju
I odseče njojzi desno krilo,
Pa da nosi sebi pod pojasom, 15
Pod pojasom za devet nedelja,
Desete bi i čedo rodila,
Zlatokoso, pa i zlatoruko!”
Oni misle niko ji ne sluša;
Slušale ji dva mlade terzije,20
Dva terzije i do dve vezilje,
Pa kazuju gospođi kraljici
Šta besede dva mlada putnika.
Onda usta gospođa kraljica,
Te pokupi svile po vezilja, 25
Ibrišima po mladi terzija,
Ona daje rođenom deveru,
Te oplete pređu mostarkinju,
I zamostri lađanu vodicu,
Pa ulovi ribu mostarkinju 30
I odseče njojzi desno krilo,
Pa ga daje svojoj ljubi vernoj;
Pa odseče njojzi levo krilo,
Te ga daje gospođi kraljici.
Nosila ga gospođa kraljica,35
Nosila ga za devet nedelja,
A desete i zmiju rodila,
Rodila je zmiju šarovitu;
Nosila je jetrvica njena,
Nosila ga za devet nedelja,40
A desete i čedo rodila,
Zlatokoso, pa i zlatoruko.
Suze roni gospođa kraljica,
Suze roni niz lice bijelo.
Progovara zmija šarovita: 45
”Oj starice, moja mila majko,
Ne ron’ suza, ne kvar’ bela lica!
Vataj konje u lake kočije,
Pa me nosi u goru zelenu,
Pusti mene u kamenu stenu, 50
Baš u stenu pod zelenu jelu!
Ta doći će i taj Đurđev danak,
Izići će mlade i devojke,
Te izvesti i to kolo divno;
Ta doći će moja mila strina 55
I doneti muško čedo glavu,
Sađaće ga u zelenu travu,
Pa ć’ otići u to kolo divno;
Ja ć’ izići iz kamene stene,
Pa ću njega celivati lepo, 60
Celivati u čelo bijelo
Kako joj se probuditi neće!”
Onda usta gospođa kraljica,
Te doziva svoje verne sluge,
Vata konje u lake kočije, 65
Nosi zmiju u goru zelenu,
Pa je pusti u kamenu stenu,
Baš u stenu pod zelenu jelu.
Onda ode gospođa kraljica,
Ona ode dvoru bijelome. 70
Al’ kad dođe i taj Đurđev danak,
Te odoše mlade i devojke,
Te odoše u goru zelenu,
Pa izvode i to kolo divno,
Otišla je njena mila strina 75
I odnela muško čedo glavu,
Sađala ga u zelenu travu
I otide u to kolo divno.
Iziodi zmija šarovita,
Te je njega celivala lepo,80
Celivala u čelo bijelo
Kako joj se probuditi neće.
