Kraljica Jakinta/3
| ←Drugi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić PRVI ČIN-TREĆI PRIZOR |
Četvrti prizor→ |
TREĆI PRIZOR
Knez Udobić (sa belom perjanicom na kalpaku uđe), s njim knez Umko.
UDOBIĆ:
Sad sam miran, samo kad je tako.
UMKO:
Sam sam noćas sva mesta obiš’o;
Sa svakim sam glavom govorio.
UDOBIĆ:
Kad Skadarce za se pridobismo,
Vlastela je i onako naša.
UMKO:
Skadarce nam predade kraljica.
Sve se boji duha joj krvava,
A k tome sam i ja pripomog'o,
Da Vukana sa njima zamrazim.
Naši ljudi na to naučeni
Jutros pera uzeše crvena
Pa po gradu pokor počiniše.
Tom razbiše vrata i prozore,
Onom silom pivnicu obiše,
Nekim opet razlupaše glave,
A drugima kese pregledaše.
Gde se lepa ukaza devojka,
Za njome se jatom naturiše,
A gde staru zatekoše baku,
Neslanom je uvrediše šalom,
Te glas puče po bijelu Skadru,
Da crvene robe perjanice,
Pa sad svaki na njih preko gledi,
A mnogi je sa klobuka zbaci.
UDOBIĆ:
A jesu li naši svi pripravni?
UMKO:
Kako tvoje zaljulja se pero,
Osuće se bela perjanica
Po svem gradu i po okolici
K’o kad bela procveta ružica;
Hiljadama stoje pripravljene
Da se vijnu kad ti odud kažeš.
UDOBIĆ (smešeći se):
Kako će se Raška začuditi!
UMKO:
Sad mu srdce u prsima igra,
Kad pogleda tamo na tržište.
Sve je pero pritislo crveno.
No kad bela sijne perjanica
Na ovome visokom prozoru,
Crvenih će polutina pasti,
Jer ih naši ljudi natakoše;
A kad stanu naši skidati ih,
Baciće ih i ko sad naš nije.
UDOBIĆ:
Dobro, kneže, samo dobro svrši!
UMKO:
Nemaj brige, jer je vreme naše.
(Ode.)
|