Kraljica Jakinta/25

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
DVANAJESTI PRIZOR

DVANAJESTI PRIZOR
Vladimir u svečanom ruhu a Krunoslava u venčanoj opravi dođu.)

VLADIMIR:
Sad si moja, moja i božija;
Drugi svojom nazvat’ te ne može!
KRUNOSLAVA (Urošu):
Kaži, Uroše, je li to istina?
Čisto ne znam, da l’ mi se ne sneva!
VLADIMIR (Krunoslavi):
A sad čuj me, moja mila ljubo,
Tebi nesme ništa biti tajno.
(Urošu.)
Ti si uvek prijatelj mi bio
Pa ćeš i sad uz mene stojati.
(Obojima.)
Rekoh vama, da me župan posla
Da se odmah venčam s Krunoslavom...
Al’ to, dragi, ne beše istina.
Natera me, da slažem, nevolja.
KRUNOSLAVA (užasnuta):
Šta govoriš da od boga nađeš!
UROŠ:
Onda beži sa ovoga sveta!
KRUNOSLAVA:
Vladimire, za što me prevari?!
UROŠ:
Prijatelju, to nije lijepo!
VLADIMIR (Krunoslavi):
Tvoj te otac meni beše dao;
(Urošu.)
Znadeš, da mi bija zaručnica...
(Krunoslavi.)
Al’ u Skadru stvar se preokrenu.
Tamo župan obreče te Đorđu
Ne pitajuć’ ii mene ni tebe.
Ja bez tebe živiti nemogoh;
Moradoh ti mreti il’ lagati.
Al’ ako ti sad to nije pravo,
Reci samo, pa ću ti pomoći:
Ne mogoh te živ dati drugome,
Udovicom mogu te učinit’.
UROŠ:
Njegov će nas prsten opravdati.
(Krunoslavi)
Tvoja sreća vodila ti je otca
Kad te mišlja uzet’ zaručniku,
Tvoja će ga sreća privoleti
Da venčanom ostavi te drugu.
Pust’te mene, ja ću urediti:
A vi budte mirni i veseli.
KRUNOSLAVA:
Da si mene bolje poznavao
Ne bi zvao u pomoć prevaru.
Krunoslavi dana reč sveta je;
Držala bih je i svom zaručniku!
VLADIMIR:
Blago meni, kad tako govoriš!
Sad srećnijeg svet čoveka nema.
UROŠ:
Sad idite , pa se izgovor’te.
Znam da mnogo kazat’ si imate;
A ja odoh da sretnem župana!
Da pre prevri neg što dođe amo. (Odu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.