Kraljica Jakinta/22
| ←Osmi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DEVETI PRIZOR |
Deseti prizor→ |
DEVETI PRIZOR
(Soba u kraljevom dvoru. Noć je još.)
KRALj DOBROSLAV (u jutarnjem odelu iziđe s desna. noseći sveću):
Hvala bogu kad se zora javi.
Celu noć me snovi da umore.
(Sedne.)
Vladimir je morao skončati.
Žao mi je sirotog deteta,
Mlad bijaše, a dobar bijaše.
Hu, i sad me groznica prelazi,
Kad se setim, kako sam ga snio.
Lice bledo, oči mu se gase,
A na grudma grdna rana zija,
Pa krv klokće, a ropac klokoće...
Hu! Užasno! — Nije mi valjalo
Dirat’ dete, već seći župana;
Bez župana on bi mirovao.
(Ustane nemiran.)
Al’ što još mi iiko ne dolazi?
Il’ je rano ili nije dobro...
(Ode i pogledi na prozor.)
Još je rano... tek se mrak prebija...
(Vrati se natrag.)
Koje da dam sudije županu?...
No što mnogo o tom lupam glavu
Ma kog’ dao, svak’ će ga osudit',
Jer je svakom svoja glava mila,
Pa će svaki najpre nogledati
Kakvu obraz moj presudu hoće.
(Sluša.)
Neko ide... a još sve je tiho...
Nije dobro... prerano dolaze.
(Neko kucne na vrata.)
Ko je?
MARKO:
Ja sam!
KRALj:
Ti si Marko?
MARKO:
Ja sam!
DOBROSLAV:
A jesi li ti zaista, Marko?
MARKO:
Ja sam, Marko, svetli gospodaru!
I nosim ti mnogo važnih vesti.
DOBROSLAV:
Ko tu stoi pred vrati na straži?
STRAŽA:
Ja sam!
DOBROSLAV:
Miljko?
STRAŽA:
Miljko, gospodaru!
DOBROSLAV:
Probudite moga Njegoslava.
NjEGOSLAV:
Tu sam i ja!
DOBROSLAV:
Ima l’ tu još koga?
NjEGOSLAV:
Nema, kralju!
DOBROSLAV.
A vi ulazite!
(Otvori vrata i umakne podalje od njih.)
|