Kraljević Marko i nevjerna ljuba

* * *


Kraljević Marko i neverna ljuba

Konja jaše kraljeviću Marko
Sa svojime starijem babajkom.[1]
Kad su bili na drugom konaku,
Stiže knjiga Kraljevića Marka;
Knjigu štije Kraljeviću Marko. 5
Belu knjigu suzama obliva.
Pita njega starina babajko:
„Oj moj sinko, Kraljeviću Marko,
„Koja j’ tebi golema nevolja,
„Te ti knjigc suzami oblivaš?“ 10
Al' govori Kraljeviću Marko:
„Boram tebi, starino babajko,
„Beli su mi dvori poharani,
„Moja mi je ljuba odvedena,
„Odveo je care u Stambule. 15
„Daj ti meni, starino babajko,
„Daj ti meni Sekulu Todora,
„I podaj mu na konja oružje,
„Da idemo caru u Stambule,
„Nebi smo li mi dobili ljubu." 20
Al' besedi starina babajko:
„Ja nedadem Sekulu Todora.
„Sekula je ta luđano dete,
„U ludu će izgubiti glavu.“
Na to Marku verlo žao bilo, 25
Sedla Marko svoga konja Šarca,
Pak on ide u Stambula grada.
Kad je došo blizu Carigrada,
Ugleda ga Anđelia ljuba,
Pa besedi Anđelia ljuba, 30
Pa besdi caru gospodinu:
„Na milosti, care gospodine,
„Evo k....Kraljeviću Marko!
„On će tvoju teb' odsieći glavu.“
Al' eto ti Kraljevića Marka. 35
Zazva Marko cara na mejdane:
„Odi care ako s' dobar junak!“
Izide mu care na mejdane;
Uzeše se za pleća junačka,
Marka mi je znojak podudrio, 40
Cara mi je pena ufatila.
Al' govori kraljeviću Marko:
„Ovo jesi, Anđelio ljubo,
„Daj pomozi, ja l' caru ja l' meni!“
Al' je ona bre neverna bila, 45
Terže sablju Marku od pojasa,
Ter odseče za kalpakom perje.
Ciknu Marko kanda se pomami,
Ter on lupa carem gospodinom,
Ter on lupa o 'nu cernu zemlju. 50
Stisnu s' k....., kraljevića ljuba,
Ona s' stisnu niz to polje ravno,
Al za njome Kraljeviću Marko:
„Bre, po Bogu, ljubo Anđelia,
„Zadajem ti i veru i zdravlje, 55
„I dajem ti tvog brata Todora,
„Sam’ m' pomozi konje pofatati
„Pofatati ove konje vrane,
„Sakupiti i srebro i zlato;
„Da idemo k našem belom dvoru!" 60
Prevari sc ljuba Auđelia,
Pomože mu pofatati konje,
Sakupiti i srebro i zlato;
A kada su poso doveršili
Postavi je za se na konjica. — 65
Kad je došo u babine dvore,
Al' govori starina babajko:
„Boram tebi, Kraljeviću Marko,
„I to se je dobar junak našo,
„Koj t' oseče za kalpakom perje.“ 70
Al’ govori kraljeviću Marko:
„Da je janak, nebi ni žalio,
„Već je junak jedna ženska glava,
„Tvoja kćcrca a moja ljubovca."
Al govori starina babajko: 75
„Zašt' je nesi na sablje razneo,
Ja l' na sablje, ja li na andžare?“
Odgovara Kraljeviću Marko,
Odgovara holo i serdito:
„Zašto bi ju, starino babajko, 80
„Zašto bi ju na sablje razneo,
„Ja l' na sablje ja li na andžare?
„Ta ti znadeš, što je ženska glava,
„Dugih kosah a pameti kratke
„Tko je bolji onog ona voli.“ 85

Jozan Bošnjaković iz Velike.


Iz "Običaja slav. od Ilića.}}

Reference

  1. Ovde znači babajko, tast (punac) kako se to dalje iz same pesme vidi

Izvor

Kraljević Marko u narodnim pjesmama, s tumačenjem manje poznatih riječi i rečenica, uredio Ivan Filipović, peto izdanje s 21 slikom, risao Vjenc. Anderle, Tisak i naklada knjižare St. Kugli, Zagreb, Ilica 30, str. 82-84.