Kraljević Marko i Periša vojvoda
(Iz Krajine)
Seo Marko s majkom da večera,
Na sovru mu tri knjige padoše.
Knjige gleda kraljev sine Marko,
Knjige gleda, a suze proliva.
A pita ga Jevrosima majka: 5
„Oj moj sine, Kraljeviću Marko!
„Odkud knjige, od kog Vilajeta?“
Progovara kraljev sine Marko:
„Oj Boga mi moja stara majko!
„Jedna knjiga od Budima grada, 10
„Od Mat'jaša kralja iz Budima,
„U Budim me na kumstvo poziva,
„Da mu krstim ono muško čedo,
„Druga knjiga od Stambola grada;
„Od Selima cara iz Stambola, 15
„U Stambol me na vojsku poziva:
„Ili Marko il' Markova glava;“
„Treća knjiga, majko, iz tazbine,
„Da ja vodim ljubu Anđeliju;
„No me svetuj, moja stara majko! 20
„Kud ću sada, na koju ću stranu?
„Il' ću ići kralju u Budima?
„Il' ću ići caru u Stambola?
„Il' ću s ljubom u svoju tazbinu?“
Odgovara Jerosima majka: 25
„Oj moj sine, Kraljeviću Marko!
„'Vako će te mati svetovati:
„Ti ne idi u Budima grada,
„Veće prati one jasne sveće,
„Nek se krsti ono muško čedo; 30
„Nit' ti idi caru u Stambola,
„Već ti prati slugu Milutina,
„Neka tebe na vojsku zameni:
„Teke uzmi ljubu Anđeliju.
„Šnjome idi u svoju tazbinu, 35
„U tazbinu, u svoju rodbinu.“
Posluša je Kraljeviću Marko,
Pa uzima one jasne sveće,
Prati sveće u Budima grada,
A uz sveće onu sitnu knjigu: 40
„Oj moj kume, kralje od Budima!
„Eto tebi one jasne sveće,
„Nek se krsti ono muško čedo.“
Pa doziva slugu Milutina,
Pa ga prati caru u Stambola, 45
A uz slugu onu sitnu knjigu:
„Eto tebi care, Selim-care!
"Eto tebi sluge Milutina,
„Neka Mapka na vojsku zameni."
Onda uze ljubu Anđeliju, 50
Šnjome ode u svoju tazbinu,
U tazbinu, u svoju rodbinu.
Kad je bio sred gore zelene,
Tu na Marka navališe sanci.
Progovara Kraljeviću Marko: 55
„Čuješ li me, ljubo Anđelijo!
„Ti mi vikni te malo popevaj
„Teva će se sanci rasturiti.“
Al' govori ljuba Anđelija:
„Oj Boga mi, kraljev sine Marko! 60
„Rado bi ti, Marko, popevala,
„Al' ta gora nikad sama nije,
„Il' su vuci ili su ajduci;
„U toj j' gori Periša vojvoda,
„I on me je od majke iskao, 65
„Pa me majka za njeg' nije dala.“
Progovara Kraljeviću Marko:
„Anđelijo, moja verna ljubo!
„Ti mi vikni te malo popevaj,
„Dokle j' meni puška tudeškinja, 70
„I dokle mi sablja Misirkinja,
„Ne bojim se Periše vojvode.“
Nema kuda ljuba Anđelija,
Ona viknu te malo popeva.
Al' su Marka nadoleli sanci, 75
Pa se skide s šarca debeloga,
Veza šarca za jelu zelenu,
A on leže ukraj druma ravna,
Leže Marko sanak boraviti.
Taman Marka sanci uhvatili. 80
Al' dopade Periša vojvoda,
I sa njime trideset drugara,
Vezaše mu ruke naopako
Od lakata do belih nokata,
A na noge bukagije teške, 85
Pa digošo te ga posadiše,
Oće jadna Marka da pogube.
No su Marka sanci nadoleli,
Ništa Marko od sebe ne znade.
Tad govori ljuba Anđelija: 90
„Oj Boga ti Periša vojvoda!
„Jesi mene od majke prosio,
„A prokleta moja stara iajka,
„Ne htede me tebi pokloniti;
„Ako Bog da i sreća od Boga, 95
„I opet ću tvoja biti ljuba;
„No mi dodaj tvoju ostru sablju,
„Da pogubim kraljev sina Marka,
„Dušmanina i moga i tvoga,
„Odavna sam na njega nazubna.“ 100
Mudar beše Periša vojvoda,
Mudar beše, pa se prevario,
Dade Anđi onu ostru sablju.
Uze sablju ljuba Anđelija,
Obrte se na levo na desno, 105
Trijest glava od jedan put vrlji.
Pa podviknu iz grla beloga:
„Ustaj Marko, vesela ti majka!
„Zar ne vidiš gde si poginuo?"
Skoči Marko iz sna dubokoga, 110
Anđa dođe odveza mu ruke;
Dođe Marko do konja šarina,
Prekrsti se, pa na šarca sede;
Ode Marko s ljubom Anđelijom,
Kroz zelenu goru pevajući, 115
U tazbinu, u svoju rodbinu.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
