Kratka sveštena istorija za srbska narodna učilišta u Austrijskom Carstvu

KRATKA SVEŠTENA ISTORIJA ZA SRBSKA NARODNA UČILIŠTA U AUSTRIJSKOM CARSTVU Pisac: Nepoznat

Udžbenik objavljen na predvukovskoj ćirilici 1866. godine u Beču.

Za яvna učilišta propisane knьige samo se one prodavati mogu, koє imaю bilѣgъ Direkcіє učilištnыhъ knьiga, osimъ ako bы na to i drugій tko Ministerstvomъ državnыmъ osobito opunomoćenъ bыo; a nitko nesmѣ knьige te prodavati skuplѣ, nego щto imъ є cѣna nametnuta na naslovnomъ listu.

Pečatano kodъ Karla Gorišeka.

Glava prva: O stvorenю svѣta.

Voprosъ. Tko є stvorіo ovaй svѣtъ?

Odvѣtъ. Bogъ; zato se i zove Tvoracъ neba i zemlѣ i svega, što vidimo i što ne vidimo.

V. Izъ čega є stvorіo Bogъ svѣtъ?

Od. Izъ ničega.

V. A zašto ga є stvorіo?

Od. Zato, da Sebe i Svoя sovršenstva odkrыє, i da svakome stvorenю tome pokaže blagostь Svoю.

V. Za koliko є vremena stvorіo Bogъ savъ svѣtъ?

Od. Za šestъ dana.

V. Šta є stvorіo Bogъ u prvый danъ?

Od. U prvый danъ stvorіo є Bogъ nebo i zemlю, i zatыmъ svѣtlostь.

V. Šta є stvorіo u drugій danъ?

Od. U drugій danъ stvorіo є Bogъ tvrdь ili vozduhъ.

V. U trećій danъ šta є uradіo?

Od. U trećій danъ razdѣlіo є vodu odъ zemlѣ, i zapovѣdіo zemlьi, da proizvede izъ sebe svakoяko bыlѣ.

V. Šta є stvorіo Bogъ u četvrtый danъ?

Od. U četvrtый danъ stvorіo є Bogъ sunce, mѣsecъ i zvѣzde.

V. A u petый danъ?

Od. U petый danъ ptice i rыbe.

V. Šta є stvorіo u šestый danъ?

Od. U šestый danъ stvorіo є sva životna po suvu i čovѣka.

V. Єli što stvorіo Bogь u sedmый danъ?

Od. Bogъ, kad' є to sve tako redomъ stvorіo, nіe ništa novo proizveo.

Glava druga: O stvorenю čovѣka.

V. Izъ čega є stvorіo Bogъ prvoga čovѣka?

Od. Tѣlo mu є stvorіo odъ zemlѣ, a dušu udunuo є u nѣga po obrazu i podobію Svome.

V. Taй obrazъ i podobіє to u čemu se sostoi?

Od. U razumu i svobodnoй volьi.

V. Zašto є stvorіo Bogъ čovѣka?

Od. Zato, da bы čovѣkъ poznao i lюbіo Boga Tvorca svoga, i drugima polezanъ bыo.

V. Izъ čega є stvorena bыla prva žena?

Od. Izъ rebra prvoga čovѣka.

V. Zašto є stvorena izъ rebra toga?

Od. Zato, da se zna, da su oboe odъ єdnoga tѣla i kosti.

V. Gdѣ su živili to dvoe prvыhъ lюdій?

Od. U raю zemnomъ.

V. Šta є to bыo raй zemnый?

Od. Raй zemnый bыo є prekrasanъ vrtъ, koй є Bogъ prvыma lюdma dao, da u nѣmu žive.

V. Kako su živili oni tu?

Od. Vrlo dobro, spokoйno i veselo, a ko tome іoštъ bыli su i bezsmrtni.

V. Koя su imena prvыhъ dvoe lюdій?

Od. Adamъ i Eva.

Glava treća: O grѣhu prvыhъ dvoe lюdій.

V. Єsu li Adamъ i Eva svagda ostali u tomъ blaženstvu?

Od. Nisu, nego su izgubili blaženstvo to zato, što su prestupili zapovѣstь Tvorca svoga.

V. Tko ihъ є naveo na to?

Od. Na to ihъ є naveo đavo, koй є prevarao Evu, te є okusila odъ zaprećenoga ploda, na koe ona opetъ muža svoga navede.

V. Kako ihъ є Bogъ kaznіo zato?

Od. Isterao ihъ є izъ zemnoga raя.

V. Є li imъ onda obѣćao utѣhu kakovu?

Od. Obѣćao imъ є poslati Spasitelя, Koй će satrti vlastь đavola, i nьi izbaviti.

V. U kakvomъ є stanю ostao čovѣkъ poslѣ grѣha?

Od. U vrlo bѣdnomъ i po tѣlu i po duši.

V. Kakva є bѣda postigla mu tѣlo?

Od. Tѣlo su mu postigli težki trudovi, nespokoйstva, bolesti i sama smrtь.

V. A dušu mu šta є postiglo?

Od. Pomračenіe uma i razvratnostь volѣ.

V. A izъ toga šta є slѣdovalo?

Od. Izъ toga є slѣdovalo svakoяkій grѣhъ i svako bezzakonіe.

V. Grѣsi pakъ šta su porodili?

Od. Vѣčnu smrtь.

V. Єsu li prvi lюdi imali dѣce?

Od. Imali su dva sыna Kaйna i Avela, koi su imъ bыli prva dѣca.

V. Kad' su ihъ rodili?

Od. Poslѣ svoga u raю učinѣnoga grѣha.

V. Є li prešao grѣhь taй i na dѣcu nьihovu?

Od. Єstь; i to ne samo na tu dѣcu nьihovu, nego i na cѣlo takođe potomstvo nьihovo.

V. Prelazi li taй grѣhъ nьihovъ іoštъ i sad' na lюde?

Od. Prelazi, i sъ tыmъ grѣhomъ svi se lюdi rađaю.

Glava četvrta: O potopu.

V. Tko є prvый čovѣkoubійca bыo na svѣtu?

Od. Kaйnъ, koй є brata svoga Avela ubіo.

V. Zašto ga є ubіo?

Od. Izъ zavisti, što є Avelъ dobrodѣtelanъ bыo.

V. Umѣsto Avela є li darovao Bogъ Adamu drugoga sыna?

Od. Єstь, po imenu Sita.

V. Kakvo є potomstvo bыlo sыnova Adamovыhь?

Od. Potomstvo Adamovo odъ Sita bыlo є dobro, a odъ Kaйna є bыlo zlo; poslѣ izmѣšaюse obadva, te tako savъ gotovo rodъ čovѣčій postane razvraѣenыmъ.

V. Є li se tkogodъ ipakъ našao Bogougodanъ?

Od. Samo єdanъ, po imenu Noe, sъ porodicomъ svoіomъ.

V. Kako є kaznіo Bogъ razvraćene lюde?

Od. Potopomъ.

V. Šta є to potopъ?

Od. Potopъ єstь veliko navodnenіe, koe є svu zemlю vodomъ pokrыlo.

V. Šta se sъ lюdma slučilo?

Od. Svi su se u vodi podavili.

V. A sa životыnьomъ?

Od. I životыnя sva izginula є u vodi toй.

V. Šta se dogodilo sъ Noemъ?

Od. Nѣga є Bogъ sačuvao u kovčegu.

V. Šta є bыo taй kovčegъ?

Od. To є bыla velika i яka lađa, koю є Noe po zapovѣsti Božіoй načinіo.

V. Є li se іoštъ tkogodъ sъ Noemъ spasao?

Od. Єstь; spasla se іoštъ i sva porodica nѣgova, i odъ svakoga roda životnыhъ po dvoe.

V. Po tome dakle odъ koga proizlaze svi lюdi?

Od. Naйpre odъ Adama, pakъ onda odъ Noя.

V. Šta otuda zaklюčuešь?

Od. Otuda zaklюčuemъ to, da su svi lюdi braѣa među sobomъ, i da valя da kao braća među sobomъ žive.

Glava peta: O zakonu єstestvenomъ.

V. Šta є to zakonъ єstestvenый?

Od. Zakonъ єstestvenый єstь to, što Bogъ čovѣku preko razuma i sovѣsti činiti zapovѣda.

V. Po zakonu tome šta namъ valя sproću Boga tvoriti?

Od. To, da osimъ Nѣga nikoga i ništa drugo za Boga ne počituemo, i da se zakonu Nѣgovome sovršeno pokoravamo.

V. A kako namъ se po zakonu єstestvenome valя vladati sproću druihъ lюdій?

Od. Tako: da ne činimo drugome ono, što nismo radi, da nama drugій tko učini.

V. Sproću nasъ samыhъ šta namъ činiti zapovѣda?

Od. To, da umѣravamo strasti i želѣ naše.

V. Єsu li potomci Noevi sačuvali zakonъ taй?

Od. Nisu, nego su zlo činili, i sve gori postaяli.

V. U čemu su protivu Boga grѣšili?

Od. U tomъ, što ihъ є veća častь klanяlase suncu, mѣsecu i drugima stvorenьma Božіima umѣsto Boga Tvorca svію tыhъ stvarій.

V. Єsu li i među sobomъ činili zlo?

Od. Єsu; roditelѣ svoe nisu počitovali; ubіяli su, otimali, єdanъ drugoga klevetali, svaku nepravdu činili, slѣpo strastma svoima slѣduюći i ugađaюći.

Glava šesta: Avraamъ i Praotcы.

V. Gdѣ є sačuvanъ zakonъ єstestvenый poslѣ potopa?

Od. U porodicы Sima, sыna Noeva.

V. Tko є u potomstvu Simovomъ osobito znamenitъ bыo?

Od. Avraamъ.

V. A zašto?

Od. Zato, što є Bogъ sъ nьimъ zavѣtъ učinіo.

V. Šta mu є zavѣtovao Bogъ?

Od. To, da će odъ nѣga velikій narodъ proizići, i da će mu dati zemlю Hanaansku.

V. Šta mu є іoštъ mnogo važnіe obѣćao Bogъ?

Od. To, da će porodomъ nѣgovыmъ blagosloviti sve narode zemne.

V. Šta to znači?

Od. To znači, da će odъ plemena nѣgovoga roditise Spasitelь svѣta.

V. Koe є bыlo znamenѣ zavѣta Božіega sъ Avraamomъ?

Od. Tѣlesno obrѣzanіe.

V. Є li imao Avraamъ sыna?

Od. Єstь, po imenu Іsaaka, koga mu є po obѣćanю Božію žena nѣgova Sara u starosti svoіoй rodila.

V. Kako є kušao Bogъ vѣru Avraama?

Od. Zapovѣdіo mu є, da Mu sыna svoga Іsaaka prinese na žertvu.

V. Є li i u tomъ poslušao onъ Boga?

Od. Єstь; odveo є sыna na vыsoku planinu, tu mu ruke vezao, metnuo ga na žertvenikъ, i veѣь є i nožъ potegao bыo, da ga zakolѣ — no u taй mahъ Angelъ mu po zapovѣsti Božіoй zadrži ruku, i rekne, da ne čini zla sыnu svome.

V. Zašto є Avraamъ htѣo žertvovati sыna?

Od. Izъ pokornosti kъ Bogu.

V. A zašto mu є to Bogъ zapovѣdіo?

Od. Da Avraamъ priliku tako dobыe, dokazati tvrdu vѣru svoю u Boga.

V. Tko є bыo Яkovъ?

Od. To є bыo sыnъ Іsaakovъ.

V. Kako se іoštъ onъ imenovao?

Od. Іsrailь, tako narečenъ odъ Angela.

V. Koliko є sыnova imao Яkovъ?

Od. Imao є dvanaйstъ sыnova.

V. Єsu li imali oni obšte kakvo ime?

Od. Oni su se obštыmъ imenemъ nazыvali Patrіarsi ili Praotcы.

V. Među nьima koй є naйznatnіi?

Od. Naйznatnіi među nьima єstь Іosifъ.

Glava sedma: O robstvu Egipetskomъ i Pashi.

V. Kaži namъ povѣstь o Іosifu?

Od. Іosifъ є sbogъ nevinosti svoє i prostosrdečія bыo lюbimacъ otca svoga; zato omrznu na nѣga braća nѣgova, i izъ zavisti prodadu ga potaйno u Egipetъ, gdѣ є dugo robomъ bыo, ali poslѣ dođe do velike česti kodъ Cara.

V. Є li se poslѣ kad' vidіo sъ otcemъ i braćomъ svoіomъ?

Od. Kad' nastavu gladne godine, braća nѣgova dođu u Egipetъ, da kupe žita. Іosifъ ihъ pozna, pokaže imъ se, oprosti imъ, i dovede sve sъ otcemъ zaєdno u Egipetъ, gdѣ se sъ vremenemъ vrlo яko umnože.

V. Šta є poslѣ bыlo sъ nьima?

Od. Poslѣ dugoga vremena počne vladati u Egiptu Carъ, koй naumi sve ihъ istrebiti.

V. Tko ihъ є odъ toga sačuvao?

Od. Preblagій i svemogućій Bogъ.

V. Koima načinomъ?

Od. Bogъ zapovѣdi Moйseю, da izvede Іsrailьtяne izъ Egipta.

V. Kako є izvršіo Moйseй tu Božію zapovѣstь?

Od. Prinudіo є čudesы Cara, te є naйposlѣ morao odpustiti Іsrailьtяne izъ Egipta.

V. Šta є to Pasha?

Od. Pasha є яgnѣ odpredѣleno na žertvu, koe su Іsrailьtяni malo pre єli, nego što će izъ Egipta poći i osvoboditise.

V. Izbavlenіe to Іsrailьtяna šta є znamenovalo?

Od. Znamenovalo є to, da će Bogъ nѣgda sve lюde izbaviti odъ prokletstva i grѣha.

Glava osma: O putovanю po pustыnьi.

V. Kud’ su pošli Іsrailьtяii izъ Egipta?

Od. Izъ Egipta pošli su Іsrailъtяni u zemlю Hanaansku, u koю ihъ є Bogъ poveo.

V. Zašto ihъ є poveo tamo Bogъ?

Od. Zato, da ispuni zavѣtъ, to єstь obѣćanѣ svoe dano Avraamu.

V. Kako su prešli preko crvenoga mora?

Od. Bogъ є podigao silnый vѣtarъ, koй razdvoi vodu morsku tako, da є suvo ostalo dno mora, koimъ su oni lagko prešli.

V. Kuda su poslѣ išli?

Od. Preko vѳlike pustьnѣ.

V. Šta su tu єli?

Od. Mannu, koю imъ є Bogъ sъ neba slao.

V. Єsu li svagda imali vode za piće?

Od. Nisu; no ondѣ, gdѣ vode ne imadoše, Bogъ imъ є vodu izъ kamena izvodіo.

Glava deveta: O zakonu Božіemъ.

V. Kad' є Bogъ Іsrailъtяnma dao zakonь Svoй?

Od. U petdesetый danъ izlazka nьihova izъ Egipta.

V. Gdѣ imъ є datъ Božій zakonъ?

Od. Na gori Sinaйskoй.

V. Kakva є bыli u ovaй mahъ gora ta?

Od. Sva є bыla u vatri bacaюći izъ sebe munѣ i gromove.

V. Koє su to odъ Boga imъ dane zapovѣsti?

Od. Zapovѣsti te єsu ovыhъ desetъ:

1. Я samь Gospodь Bogъ tvoй, da nemašь vыše Bogova okromъ Mene.
2. Ne pravi sebi kipa, ni drugoga kakvoga lika, pa da imъ se klanяšь i služišь.
3. Ne uzimaй ime Božіe lagkomыsleno.
4. Sѣćaйse svetkovati danъ Subbotnый, šestъ dana radi, i svršuй dѣla tvoя, a danъ sedmый, Subbota, Gospodu Bogu tvome.
5. Počituй otca tvoga i materь tvoю, da dugo poživišь na zemlьi, i sreѣanъ budešь.
6. Ne ubій.
7. Ne prelюbodѣйstvuй.
8. Ne ukradi.
9. Ne svѣdoči lažlьivo na bližnѣga tvoga.
10. Ne poželi ničega, što є tuđe.

V. Єsu li te zapovѣsti bыle napisane?

Od. Єsu, i to na dvѣ kamenne tablice.

V. Єsu li i odpre poznate bыle te zapovѣsti?

Od. Zapovѣsti te bыle su i odpre poznate, єrъ ništa drugo nisu, nego zakonъ єstestvennый.

Glava deseta: O kivotu zavѣta.

V. Kako su Іsrailьtяni Bogu žertvu prinosili?

Od. Klali su marvu; i spalьivali ю na žertvenniku.

V. Gdѣ є bыo taй žertvenikъ?

Od. Predъ skinіomъ svidѣnія.

V. A šta є u samoй skinіi čuvano?

Od. Kivotъ zavѣta.

V. Šta є to kivotъ zavѣta?

Od. Kivotъ zavѣta єstь velikій kovčegъ, to єstь sandukъ, sa svію strana okovanъ zlatomъ.

V. Šta є u nѣmu čuvano?

Od. U nѣmu su čuvane bыle dvѣ ove kamenne tablice zakona.

V. Tko su to bыli Žrecы?

Od. Aaronъ, nѣgovi sыnovi i potomcы.

V. A tko su to 6ыli Leviti?

Od. Svi potomcы odъ kolѣna Levina, koi su opredѣlѣni bыli služiti pri skinіi svidѣnія.

V. Koй є zavѣtъ učinіo Bogъ sъ Іsrailьtяnы?

Od. Onaй istый, kao i sъ Avraamomъ.

V. Šta imъ є dakle obѣćao?

Od. Obѣѣao imъ є, da će ihъ učiniti Svoimъ narodomъ, useliti ihъ u zemlю Hanaansku, i dati imъ svaku sreću.

V. A šta є na to obѣćao narodъ Bogu?

Od. Obѣćao є to, da će Ga svыmъ srdcemъ počitovati, lюbiti i po zapovѣstma Nѣgovыma vladatise.

V. Є li držao narodъ to obѣćanѣ svoe?

Od. Nіe; nego se umѣsto Boga klanяo idolma.

Glava єdanaйsta: O idolopoklonstvu.

V. Є li іoštъ i drugihъ iaroda bыlo, koi su se idolma klanяli?

Od. Єstь bыlo i drugihъ naroda, koi su kao i Іsrailьtяni umѣsto єdnoga istinnoga Boga idole izmыšlяvali, pravili i nьima se kao Bogu klanяli.

V. Ti idoli šta su predstavlяli?

Od. Predstavlяli su različna lica mužka i ženska, a osimъ toga i životыnю.

V. Kako su ihъ počitovali?

Od. Molili su imъ se kao Bogovomъ i žertve imъ prinosili.

V. Odkud' є proizišla ta slѣpota?

Od. Otuda, što su lюdi ti zaboravili bыli Sozdatelя svoga.

V. Kako su Ga zaboravili?

Od. Kad' su se u svako bezzakonіe većь uvalili bыli, onda imъ strašno bude i pomыsliti na istinnoga Boga, a đavo priliku tako dobыe іoštъ većma ihъ odvratiti odъ Boga.

V. Kako se inače nazыvaю idolopoklonicы?

Od. Inače nazыvaюse яzыčnicы.

Glava dvanaйsta: O Davidu i Messіi.

V. Tko є vladao nadъ Іsrailьtяnma u zemlьi Hananskoй?

Od. S početka vladali su nadъ nьima Sudіe, a poslѣ Carevi.

V. Tko imь є bыo prый Carъ?

Od. Prvый imъ є Carъ bыo Saulъ.

V. A drugій?

Od. Davidъ.

V. Odъ koga є kolѣna bыo Carъ Davidъ?

Od. Odъ kolѣna Юde, єdnoga odъ sыnova Яkovlѣvыhъ.

V. Gdѣ є živіo Carъ Davidъ?

Od. U Єrusalimu na gori Sіonъ.

V. Šta є dao preneti na istu goru?

Od. Kivotъ zavѣta.

V. Šta є obѣćao Bogъ Davidu?

Od. Obѣćao mu є, da će potomcы nѣgovi svagda nadъ narodomъ Božіimъ carstvovati.

V. Šta mu є іoštъ obѣćao Bogъ?

Od. Obѣćao mu є іoštъ, da ćese odъ plemena nѣgova roditi Spasitelь svѣta.

Glava trinaйsta: O razdѣlenію Samarійskomъ.

V. Tko є bыo naslѣdnikъ Davidovъ?

Od. Sыnъ nѣgovъ Solomonъ.

V. Kako є vladao Solomonъ?

Od. Uobštѳ mirno i blagopolučno.

V. U čemъ є іoštъ srećnіi bыo?

Od. Srećnіi є іoštъ bыo u tomъ, što є premudarъ bыo.

V. Koe mu є naйslavnіe dѣlo?

Od. Naйslavnіe mu dѣlo є stь to, što є sazidao onaй velikolѣpnый hramъ u Єrusalimu.

V. Є li іoštъ gdѣgodъ bыo koй hramъ?

Od. Nіe; no samo є є danъ hramъ bыo i єdanъ žertvenikъ.

V. A zašto samo єdanъ?

Od. Zato, da se tыmъ posvѣdoči, da є єdanъ Bogъ i єdna vѣra.

V. Є li Solomonъ do smrti sačuvao svoю premudrostь?

Od. Nіe, nego є eamъ sebe lišіo te sbogъ velike naklonosti svoe kъ ženama.

V. Šta se slučilo poslѣ smrti nѣgove?

Od. Poslѣ smrti nѣgove razdѣlilose Carstvo na dvѣ časti.

V. Kome є єdna častь pripala?

Od. Єdna є častь pripala Rovoamu, sыnu Solomonovom’, i to samo dva kolѣna: Юdino i Venіaminovo.

V. A druga častь sъ desetъ kolѣna kome є pripala?

Od. Єrovoamu Solomonovom' slugi.

V. Šta є uradіo Єrovoamъ, da utvrdi prestolъ svoй?

Od. Razdѣlіo є i crkvu na dvѣ, odъ koihъ se єdna nazove Єrusalimska i Sіonъ, a druga Samarійska.

V. Gdѣ є ostala prava crkva?

Od. U carstvu Rovoamovomъ, koe se carstvo Юdino zvalo, i to u Єrusalimu.

V. Gdѣ є bыla stolica lažne crkve Samarійske?

Od. U carstvu Єrovoamovomъ, koe se carstvo Іsrailьsko vnače Samяrійsko zvalo, i to u gradu Samarіi.

Glava četrnaйsta: Prorocы.

V. Tko su to bыli Prorocы?

Od. To su bыli muževi puni Duha Božія.

V. Tko є Duhъ Božій?

Od. Duhъ Božій єstь suštый Bogъ, koй svaku stvarь oživotvorava.

V. Zašto se muževi tіi nazыvaю Prorocы?

Od. Zato, єrbo su proricali, to єstь, napredъ kazыvali, što će bыti.

V. Kad’ ihъ є bыlo vыše pre ili poslѣ razdѣlѣnoga Carstva?

Od. Vыše ihъ є bыlo poslѣ.

V. Koi su namъ Prorocы ostavili proročestva svoя na pismu?

Od. Ovi: Isaіa, Єremія, Єzekіilь, Danilъ i drugi, koihъ є šestnaйstъ.

V. A šta su predskazыvali?

Od. Razorenіe Samarійskoga Carstva.

V. Єsu li što i o Єrusalimu prorekli?

Od. Єsu to, da će bыti razorenъ, pakъ poslѣ opetъ nanovo sazidanъ.

V. Єsu li što o Messіi proricali?

Od. O Messіi su sve predskazali, što će Mu se dogoditi.

V. A o novomъ zavѣtu єsu li šta predskazali?

Od. O novomъ zavѣtu predskazali su, da će odъ staroga zavѣta mnogo sovršenіi i sasvыmъ sovršenъ bыti.

V. Šta su govorili Prorocы za яzыčnike?

Od. Za nьi su govorili, da će svi narodi odbacыti i prezrѣti idole, i klanяtise єdnome samo istinome Bogu.

Glava petnaйsta: O robstvu Vavilonskomъ.

V. Є li brzo kaznіo Bogъ Іsrailьtяne za nьihovъ grѣhъ?

Od. Nіe, nego є dugo očekivao, da se pokaю.

V. Šta є bыlo sъ Carstvomъ nьihovыmъ?

Od. Bыlo є razoreno sasvыmъ, i svi' desetъ kolѣna razsѣюse na različne strane.

V. A šta є bыlo sъ Єrusalimomъ?

Od. Єrusalimъ є bыo razorenъ Navuhodonosoromъ Caremъ Vavilonskimъ, a narodъ Юdeйskій odvedenъ u robstvo.

V. Kako є bыlo u robstvu sa istinnыmъ Bogopočitanіemъ?

Od. Юdei su ga i u robstvu svomъ revnostno čuvali.

V. A kakvo su Bogosluženіe zatekli u Vavilonu?

Od. Tu su zatekli idolopoklonstvo i sve samo suєvѣrstvo, koe є Prorokъ Danilъ mudro izobličavao.

V. Єsu li se kad’ osvobodili robstva?

Od. Єsu, i to preko Kira Cara po predskazыvanю Proroka.

Glava šestnaйsta: O roždestvu Іisusa Hrista.

V. Šta є Юdee naйvыše hrabrilo u robstvu i poslѣ toga?

Od. Očekivanѣ obѣćanoga Izbavitelя ili Messіe, to єstь: Іisusa Hrista.

V. Kako su o Nѣmu mыslili?

Od. Єdni su mыslili, da će kao Carъ zemnый doći, koй će sve druge narode nьima pokoriti; a drugi su držali, da će samo nebesno carstvo utvrditi među lюdma.

V. Kad' se rodіo Іisusъ Hristosъ?

Od. Rodіose u vreme Rimskoga Cesara Avgusta, kad' su Rimlяni nadъ Юdeomъ vladali.

V. Tko є bыla mati Іisusa Hrista?

Od. Sveta Dѣva Marіa.

V. Odъ koga є kolѣna bыla?

Od. Odъ kolѣna Юdina.

V. A izъ koє porodice?

Od. Izъ porodice Davidove.

V. Kome є bыla obručena?

Od. Іosifu odъ istoga toga kolѣna i izъ te iste porodice, da bы onъ bыo hranitelь nѣnoga dѣvstva.

V. Tko іoй є obяvіo, da će roditi Іisusa Hrista?

Od. Obяvіo іoй є Angelъ Gavrilъ, koga є Bogъ poslao, da іoй blagovѣsti.

V. Kako є ona primila to blagovѣstіe?

Od. Uvѣrena, da će i roditi i opetъ dѣvicomъ ostati po porođaю, primila є Arhangelovo to blagovѣstіe sъ tvrdomъ vѣromъ i velikomъ pokornosću volьi Božіoй.

V. Šta є zatыmъ slѣdovalo?

Od. Sыnъ Božій primi u utrobi nѣnoй tѣlo čovѣčіe, kao što є i našѳ, no osimъ grѣha.

V. Gdѣ se rodіo Gospodъ našъ Іisusъ?

Od. U Vitleemu Юdeйskomъ.

V. Šta znači rѣčъ Іisusъ?

Od. Znači Spasitelь.

V. Koi su яzыčnicы prvi kъ Nѣmu došli na poklonenіe?

Od. Mudracы, koi su upravo toga radi odъ vostoka došli u Vitleemъ.

V. A šta є Irodъ radіo?

Od. Irodъ є znao, da ćese po proročestvu u to vrѣme roditi Messіa, no mыsleći, da će taй Messіa bыti Carъ na zemlьi, poboise da mu ne otme vladu, zato zapovѣdi poubіяti svu malu dѣcu po predѣlu Vitleemskome, da sъ nьima i rođenoga Messію života liši.

V. Kako є Іisusъ živъ?

Od. Angѳlъ zapovѣdi Іosifu otići sъ Іisusomъ u Egipetъ. Kad' Irodъ umre, onda opetъ Angelъ rekne Іosifu, da se vrati u Юdeю. Tako se onъ sъ Іisusomъ vrati u Galileйskій gradъ Nazaretъ.

Glava sedamnaйsta: O Іoannu Krestitelю.

V. Čій є sыn bыo svetый Іoannъ?

Od. Sveštenika Zaharіe i Єlisavete, koя є bыla tetka Dѣve Marіє.

V. Gdѣ є živіo sv. Іoannъ?

Od. U pustыnьi, provodeći životъ u strogomъ uzdržavanю.

V. Єsu li što i o nѣmu predskazali Prorocы?

Od. Predskazali su to o nѣmu, da će onъ bыti predteča Messіe.

V. Šta to є predteča?

Od. Predteča є onaй, koй predъ drugimъ koimъ ide.

V. Šta є propovѣdao sv. Іoannъ?

Od. Pokaяnіe svію lюdій.

V. Šta є činіo sъ onыma, koi su se pokaяli?

Od. Krstіo ihъ є u rѣki Іordanu.

V. Є li Іisusa krstio?

Od. Іisusъ є samъ zahtѣo krstitise odъ Іoanna, koй Ga krsti, i tako bude osvećeno vodno єstestvo i za naše takođe krštenѣ.

V. Šta se slučilo pri krštenю Іisusovomъ?

Od. Duhъ svetый očevidno u vidu goluba siđese sъ neba nadъ Іisusa, i začuese glasъ Boga Otca: „Seй єstь Sыn Moй vozlюblennый, o Nemže blagovolihъ.“

V. Šta є svѣdočіo Іoannъ o Hristu?

Od. Svѣdočіo є to, da є Іisusъ Hristosъ došao spasti sve lюde odъ grѣha i prokletstva.

Glava osamnaйsta: O zvanію Apostola.

V. Kuda є otišao Іisusъ poslѣ krštenя?

Od. Otišao є u pustыnю.

V. Šta є tu radіo?

Od. Postіo є četrdesetъ dana.

V. Kako є pozvao Učenike Svoe?

Od. Rekao imъ є, da idu za Nьimъ, i oni taй časъ ostave sve svoe, i pođu za Nьimъ.

V. Šta su to učenicы?

Od. Učenicы su lюdi, koi Učitelя svoga slušaю, i po nauki nѣgovoй vladaюse.

V. A šta znači rѣčь Apostolъ?

Od. Rѣčь Apostolъ znači Poslanikъ.

V. Koliko є Apostola izbrao Іisusъ?

Od. Dvanaйstъ.

V. Koя su imena nьihova?

Od. Imena nьihova єsu ova: Petarъ i nѣgovъ bratъ Andreй; Яkovъ i bratъ nѣgovъ Іoannъ; Filippъ i bratъ ovoga Vartolomeй: Matteй; Toma; Яkovъ i Юda, braća, Simonъ i predatelь Юda Іskarіotskій.

Glava devetnaйsta: O propovѣdi Іisusa Hrista.

V. Šta є činіo Іisusъ na zemlьi?

Od. Prolazіo є po premnogi' mѣstы, i propovѣdao svuda.

V. Šta є propovѣdao?

Od. Evangelіe carstva nebesnoga.

V. Šta znači rѣčь Evangelіe?

Od. Znači dobarъ i radostanъ glasъ.

V. Šta є to Carstvo nebesno?

Od. є stь nagrada odъ Boga za dobrodѣtelь i životъ vѣčnый sa Hristomъ i Svetыma Nѣgovыma.

V. Šta є propovєdao Іisusъ o Sebi samomъ?

Od. O sebi samomъ propovѣdao є Іisusъ, da є zato došao i яvіose u čovѣčіemъ tѣlu, da lюde spase.

V. Šta є zapovѣdao činiti?

Od. Pokaяtise, u Nѣga vѣrovati, i po nauki Nѣgovoй vladatise.

V. Zašto namъ se valя kaяti?

Od. Zato, da namъ se oproste grѣsi.

V. Čimъ є dokazыvao Іisusъ, da є odъ Boga poslanъ?

Od. Čudesama mnogima i velikima.

V. Koя є činіo čudesa?

Od. Lѣčіo є svakoяke bolesti, isterыvao bѣsove, i voskrešavao mrtve.

V. Koй namъ є primѣrъ Svoй dao?

Od. Dao namъ є Svoй primѣrъ svake dobrodѣtelьi, a osobito smirenія, krotosti, sožalѣnя, trplѣnя i revnosti za istinu.

V. Koe є bыlo namѣrenіe svію Nѣgovыhъ dѣla?

Od. Namѣrenіe svію Nѣgovыhъ dѣla bыlo є slaviti Boga Otca, i izvršiti volю Nѣgovu.

V. Kako namъ є zapovѣdіo Bogu se moliti?

Od. Ovako:

„Otče našъ, iže esi na nebesehъ! da svяtitsя imя Tvoє, da prіidetъ carstvіe Tvoє: da budetъ volя Tvoя яko na nebesi, i na zemlьi. Hlѣbъ našъ nasuщnый daždъ namъ dnesъ i ostavi namъ dolgi naša, яkože i mы ostavlяemъ dolžnikomъ našimъ, i ne vvedi nasъ vo iskušenіe, no izbavi nasъ otъ lukavago.“

V. Єsu li svi lюdi slѣdovali Іisusu?

Od. Narodъ є sa svію strana gomilama dolazіo slušati nauku Nѣgovu; samo oni ne poslušaše Ga, koi su predani bыli strastma, niti htѣdoše prestati odъ bezzakonoga života svoga, pakъ se sovѣstь nьihova stыdila nauke Nѣgove: zato se rodi u nьima zavistь i zloba protivu Іisusa.

V. Koi su bыli naйveći neprіяtelьi Nѣgovi?

Od. Knьižnicы i Farisei.

V. Tko su to bыli Knьižnicы?

Od. To su bыli Učitelьi zakona.

V. A Farisei?

Od. Farisei su bыli oni, koi su mыslili, da bolѣ, nego svi drugi lюdi, ispunяvaю zakonъ; a u samomъ dѣlu bыli su naйveći licemѣrcы i bezzakonicы.

V. Kolika є bыla zloba neprіяtelя Іisusovыhъ?

Od. Zloba ta tolika є bыla da su se neprіяtelьi tіi svakoяko starali ubiti Іisusa.

V. Tko se poduhvatіo izdati imъ Ga?

Od. Юda Іskarіotskій, єdanъ odъ dvanaйstъ Nѣgovыhъ Apostola.

V. Za koю Ga є cѣnu prodao?

Od. Za tridesetъ srebrnяka.

Glava dvadeseta: O stradanю i smrti Іisusa Hrista.

V. Kad’ є Іisusъ stradao i umro?

Od. U vrѣme Pashe, koю su Юdei svake godine prazdnovali za spomenъ izbavlenія svoga izъ Egipta.

V. Šta є ustanovіo Іisusъ pri poslѣdnьoй Svoіoй sa Apostolma večeri?

Od. Ustanovіo є taйnu svetoga pričaщenія, i tako є uvѣrіo Apostole i nasъ, da će sa svakimъ vѣrnыmъ poslѣdovatelѣmъ prebыvati neodlučno.

V. Kako i šta є činіo tomъ prilikomъ?

Od. Uzeo є hlѣbъ, blagoslovіo ga i dao Apostolma govoreći imъ: Ovo є tѣlo Moe! a poslѣ uzeo є čašu sъ vinomъ, i rekao imъ: Ovo є krovь Moя, koя se prolыva na ostavlяnѣ grѣhova. Na tomъ se osniva novый zavѣtъ Boga sъ čovѣkomъ.

V. Šta є činіo Іisusъ poslѣ ove večere?

Od. Otišao є nasamo, molіose Bogu, i kao čovѣkъ, predaose volьi Otca nebesnoga.

V. A šta є međutыmъ Юda radіo?

Od. Onъ međutыmъ dovede voйnike, da uhvate Іisusa.

V. Kuda odvedu voйnicы Іisusa?

Od. Odvedu Ga kъ Kaіafi Prvosvešteniku.

V. Šta se tu sъ Petromъ Apostolomъ dogodilo?

Od. Tu ga upыtaю, є li i onъ Učenikъ Hristovъ? a onъ triputъ odgovori, da nіe, triputъ dakle odrečese Hrista; no poslѣ є zato gorko plakao i kaяose mnogo.

V. Kuda su odъ Kaіafe odveli Hrista?

Od. Kъ Pilatu namѣstniku Rimskome.

V. Šta su tu sъ Nьimъ radili?

Od. Tukli su Ga, mučili i vѣnacъ Mu odъ trnя na glavu metnuli.

V. Poslѣ toga šta su sъ Nьimъ radili?

Od. Poslѣ toga raspeli su Ga na krstъ.

V. Kako є okončao životъ ia krstu?

Od. Na krstu є okončao životъ sъ ovыma rѣčma: Otče! U ruke Tvoe predaemъ dušu Moю, i na to taki umre.

V. Šta se slučilo u času smrti Іisusove?

Od. Sunce se pomrači, zemlя zatrese, i mnogi mrtvi voskresnu.

V. Po čemu є smrtъ Іisusova postala žrtvomъ?

Od. Po tome; što є Іisusъ smrѣu Svoіomъ udovletvorіo pravdi Božіoй za grѣhe svію lюdій, koi su kao grѣšnicы vѣčnoй smrti podložni bыli.

Glava dvadesetъ prva: O voskresenію i voznesenію Іisusa Xrista.

V. Šta se slučilo poslѣ smrti sъ tѣlomъ Іisusovыmъ?

Od. Podoženo є bыlo u grobъ čestno.

V. Šta su pritomъ neprіяtelьi Nѣgovi učinili?

Od. Oni, znaюѣi proročestva, da će Hristoeъ voskresnuti, postave stražu kodъ groba, i zapečate grobъ, boećise, da se ne bы to zaista dogodilo.

V. U koй є danъ voskresao Hristosъ?

Od. U trećій danъ poslѣ Svoe smrti.

V. Є li se poslѣ voskresenія яvlяo Apostolma?

Od. Єstь; oni su Ga česće viđali, i o voskresenію Nѣgovomъ podpuno se uvѣrili.

V. Koliko se bavіo poslѣ voskresenія pa zemlьi?

Od. Četrdesetъ dana.

V. Koй nalogъ є dao Apostolma?

Od. Da idu po svemu svѣtu i da propovѣdaю Evangelіe, da odvraćaю lюde odъ bezzakonoga života, i da ihъ privode na pokaяnіe, pakъ one, koi nauku nьihovu prime, da krste i svetoй crkvi prisoєdinяvaю.

V. Ustanovlѣnыmъ krštenѣmъ čemu nasъ є naučіo?

Od. Tыmъ nasъ є naučіo, da sveta Troica: Otacъ, Sыnъ i svetый Duhъ єstь єdanъ istinnый Bogъ.

V. Kako є ostavіo Učenike?

Od. U nьihovomъ prisustvu voznesaose na nebo, i sѣo є sъ desns strane Otca nebesnoga.

V. Šta є pri voznesenію Svomъ obѣćao Apostolma?

Od. Obѣćao imъ є, da ѣe sъ nьima, sъ crkvomъ Svoіomъ i sa svakimъ vѣrnыmъ Hristіaninomъ bыti do skončanія vѣka.

V. U koй se danъ voznesao?

Od. U četrdesetый danъ poslѣ voskresenія Svoga.

V. Hoće li opetъ doći na zemlю?

Od. Doćiće opetъ suditi živыma i mrtvыma, i dati svakome po dѣlama nѣgovыma dobrыma nagradu, a grѣšnыma nakazanіe.

Glava dvadesetъ druga: O sošestvію svetoga Duha.

V. Šta є bыla Petdesetnica Юdeйska?

Od. To є bыo prazdnikъ, koй su Юdei svetkovali za spomenъ dobыvenoga zakona na gori Sinaйskoй.

V. Šta se slučilo u taй danъ sъ Apostolы?

Od. Primili su Duha svetoga.

V. Šta є u nьima proizveo Duhъ svetый?

Od. Prosvѣtіo є umъ nьihovъ, da mogu razumѣti sveto Pismo.

V. Šta su pritomъ іoštъ osѣtili u sebi?

Od. Osѣtili su pritomъ u sebi i črezvыčaйnu lюbovь kъ Bogu.

V. Šta su čipili, kad' su primili Duha svetoga?

Od. Počeli su govoriti različne єzыke, koe nikad' učili nisu.

V. Šta є značilo to čudo!

Od. To čudo značilo є, da će Apostoli dužni bыti propovѣdati Evangelіe svыma narodma, koihъ su imъ єzыcы tako iznenada i naєdaredъ poznati postali.

V. Zašto є Duhъ sv. sišaose na Apostole upravo ia danъ Petdesetnice?

Od. Zato, da u taй istыi danъ obяvlѣnъ bude i novый zakonъ, u koй є danъ starый zakonъ odъ Boga datъ bыo.

Glava dvadesetъ treća: O rasprostranenію Crkve.

V. Šta su učinili Apostoli poslѣ Sošestvія svetoga Duha?

Od. Apostolъ Petarъ odma po sošestvію svetoga Duha tako є važnu propovѣdь skuplѣnыma na to čudo narodma izgovorіo, da su premnogi se divili i o istini Evangelskoй uvѣrili, te se taй časъ do tri tыsuće lюdій obrati u Vѣru Hristovu.

V. Šta su poslѣ toga činili Apostoli?

Od. Pomoću Božіomъ činili su velika čudesa, čitave narode naukomъ svoіomъ privodili u Vѣru Hristovu, i tako Crkvu Hristovu ustanovili.

V. Єsu li toga radi stradali?

Od. Mnogo su toga radi stradali, gonenія i muke trpili.

V. Čemu su ta lюta gonenія služila?

Od. Služila su tome, da su lюdi, videći pravdu Apostolske nauke, a gledaюći nepravdu gonitelя, tыmъ radіe primali tu nauku.

V. Tko є naйznamenitіi bыo gonitelь Hristіanstva?

Od. To є bыo Savlъ, poslѣ, kad' se i samъ u Hristіanstvo obrati, narečenъ Pavelъ Apostolъ.

V. Єsu li Apostoli nauku Hristovu i napisali?

Od. Єsu; napisali su Evangelіe i Poslanія Apostolska.