Kralevičъ Marko i Arap
Marko posta devet godin dana:
Tri godine za očeva duša.
Tri godine za majkina duša.
Tri godine za svoje mu zdravlje.
On će ide crkve gračanice, 5
Tamo ć'ide da mi se pričesti.
Pa mi pita svoja stara majka:
Čuješ li me moja stara majko!
Ja sam postiv devet godin dna;
Tri godine za očeva duša, 10
Tri godine za tvoja mi duša,
Tri godine za svoje mi zdravlje.
Jutre mi je d'na velig d'na,
Ja će idem crkve gračanice,
Ja će idem, te da se pričestim. 15
Da l'da nosim to dobro oružje,
Da l'da obučem ruo veligdensko?
Majka njemu tivo odgovara:
„Ti obuči ruo veligdansko
Al' nenosi toj dobro oružje. 20
U zakon ti oružje ne valja,
Ti si sine vrlo ljutit Marko.“
Će s'razljutiš, kavga će spodeneš.“
Ali Marko dobra ljuba ima.
Uze sablja svoga gospodara, 25
Te gu turi šarcu ispod griva,
I šarcu je ona kažuala:
„Ako bine Marku do nevolje,
Kaži njemu ovaj ostra sablja,
Ako njemu nevolja ne bidne, 30
Nemoj njemu slblja da kažuješ.“
Dokle ljuba konja podsredila,
Marko obuče ruo veligdansko,
Od oružje ništa ne uzima.
On pojaši šarca debeloga. 35
Te otide drumom i planjinom.
Kode dođe u gora zelena,
Ali gora pusta uvenala.
Uvenala i se osušila.
Marko pita tuj goru zelenu: 40
„Što je tebe golema nevolja;
Te si, goro, tako uvenala?
Da li mi te slunce nagorelo?
Da li mi te slana poparila?“
Gora Marku tivo odgovara: 45
„Nije mene slunce izgorelo,
Nije mene slana poparila,
No da čuješ čuda golemoga,
D'nas prođe crni arapine
I protera tri sindžira roblje: 50
Prvi sindžir-momci ne ženjeti,
Drugi sindžir-mome neudadene,
Treći sindžir-taja luda deca:
Zato sam ti Marko uvenala.“
Kad to začu Marko Kraljeviću, 55
On uspisna kako ljuta zmija:
„O da imam toj dobro oružje,
Da izbavim tri sindžira roblje!“
Tivo njemu šarac govoruje:
„Gospodare Kraljeviću Marko! 60
Pruži ruka ispod moja griva,
Tuj će nađeš tvoja ostra sablja.“
A kad Marko sablja privatija,
On posteže šarca debeloga,
Te sustiže crna arapina, 65
De mi tera tri sindžira roblje.
Marko izvadi svoja gola sablja,
Te arapu glavu isečuje,
U zobnica konju gu metnjuje,
Pa ispušti tri sindžira roblje. 70
I ovako njima govoruje:
„Svaki svom doma idte sinko!
Molite se Bogu jedinome
A za zdravlje Marka Kraljevića,
Koj ve d'nas iz robstvo izbavi.“ 75
I Marko se u Prilipa vrati.
Ne otide u prebelu crkvu,
Niti uze taj česna pričešnja, -
Toje beša za njega pričešnja,
Što izbavi tri sindžira roblje 80
I poseče crna arapina.
Te uraati svoj risjanlak.
