* * *
Konja sedla Todora Vlajina
Todoro, Todoro,
Todoro bela Vlajino,
procvile Srbija
mora da dojdeš
da dojdeš, bela Todoro 5
na ravno Kosovo polje
boj da se bije
bela Todoro!
Kad doču bela Todora,
ne stade, ne pade, 10
već konja sprema -
olujnog konja,
oruža, osedla, priteza:
sedlo mu tura
dve ljute zmije 15
dve mile sestre;
zengije bele vatrene -
dva zmeja, dva brata;
na čelo mu turila
dve zvezde i Mesec jasni. 20
Otide bela Todora
na ravno polje Kosovo
na ravno polje Kosovo
s dušmani boj da bije.
Izvadi bela Todora 25
zubljenu sablju kovanu,
razmanu s levo na desno
iljadu Turci poseče.
Ostalo dete Milutinče,
Todori beloj se moleše: 30
„Ostavi me, bela Todoro,
nesam utekal, konj me
zanese proz pusto polje!“
Todora ništa ne zbori,
isteže sablju kovanu 35
rusu mu glavu odseče.
Razigra konja proz polje
a polje pusto bez vojsku.
|
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zabeležio Radoslav Radenković, maja 1966. godine u Galibabincu. Pesma je zapisana od Marije Stojadinović, nepismene seljanke, rođene 1905. godine. Ona je, kako sama kaže, u mladosti bila najbolja pevica u celom ovom kraju. Pevala je na preko 50 svadbi, ali i ovako, na prelu i u polju. Znala je stotinu lirskih i ovih deset epskih pesama. Lirske pesme je upamtila od babe Nastasije i majke Milene, a epske od dede Miroslava dok ih je pevao uz gusle. Kaže da je znala mnogo ovakvih pesama „odi razni srpski junaci i carevi“, ali je ona mnogo toga zaboravila, jer je deda umro kad je imala 15 godina (oko 1920. godine).
Reference
Izvor
- Srpske narodne epske pesme. Zabeležio Radoslav Radenković. 27/1987. br. 4-5. str 100.
