Kosovo
| Kosovo Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1857. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Kosovo
Gde presta zakon, nestade greha,
Ne čuješ plača, ne čuješ smeha;
U pustu zemlju, u stene gole
Srce me zove...
Kamen do kama, stena do stene,
Nebu se dižu, krvlju pojene,
Hrastovi nad njim' gordo se šire,
Gromove, munje, međ' sobom mire;
Tamo razvale — rake krvave
Negdašnje snage, negdašnje slave!
Mnogih junaka tu kosti leže,
Iz njih se posle or'o izleže
I s ovog sveta gore odleta,
Da jade naše nebu dokaže.
Poda mnom polje od krvi naše,
Na njemu pade sve što bejaše!
Tu care Lazo, tu sunce zađe,
Tu devet mile izginu braće,
Tu s družbm davno Obilić spava! —
Kosovo ravno!... Rano krvava!...
Tu paše nema za mirna stada,
Gde kosti leže mnogih hiljada;
Ni sa njih teče izvorna voda,
Krv gde je tekla celog naroda!
Pesmicu slavuj ne peva mali,
Gde besan hajduk dževerdar pali;
Tek vetar huji... vrani gavrani
Unapred grakću o novoj hrani...
Sevkaju munje, gromovi buče.
Posred oluje ja, junak, stojim,
Niti se munje ni groma bojim,
Ta mene srce na strašno vuče!
Viša su dela mojih oceva,
Neg' da j' uz gusle unuče peva:
Glas groze, straha, groma, oluje,
Uz pesmu treba gromko da huje,
Da čuje svete, čuju neljudi
Gromovnu pesmu srbinjskih grudi!...
A kad mi starost kose počupa,
Dršćuća noga već grobu pođe,
Neka mi čovek groba mimođe —
Glas čoveka nek vihor zastupa!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Đura Jakšić, umro 1878, pre 146 godina.
|