Korjenići i Trešnjevski ovčari
0001 Pili vino na krajinu Turci
0002 U Klobuku bijelome gradu,
0003 Trijes aga sve od Korjenića,
0004 A među njih vlaha ne bijaše
0005 No jednoga uskok-Radoice.
0006 Kad se ladna napojiše vina,
0007 Ali veli dizdar od Klobuka:
0008 „Turci braćo, zlo popili vino!
0009 „Vidite li, njima ne gledali!
0010 „Crnogorci vjeru uvatiše
0011 „S Mušovićem Osman-kapetanom
0012 „I sa svijem Nikšićkijem gradom,
0013 „Za nas niko ni habera nema;
0014 „No nema li dobroga junaka,
0015 „Al’ Turčina ali Rišćanina,
0016 „Ko će četu malu pokupiti,
0017 „Šnjome poći krajem gore Crne,
0018 „Ne bi l’ dobar šićar uvodio
0019 „Na krajini lomne gore Crne,
0020 „A đe bismo Turci udarili
0021 „I krajini obraz otvorili
0022 „A i sebe poštenje dobili?”
0023 No govori uskok Radovane:
0024 „Gospodaru Klobučki dizdaru!
0025 „Ja sam sinoć iz čete došao,
0026 „I bio sam krajem gore Crne,
0027 „Ja sam šićar uvodio divan,
0028 „Crnogorske od Trešnjeva ovce,
0029 „Eto ovce u Rudine ravne
0030 „Pod Omutić carevu palanku,
0031 „Jest ovaca dvanaes torina,
0032 „Kod ovaca dvadeset ovčara
0033 „Najboljijeh što su u Trešnjevo,
0034 „Ne smijemo njima udariti,
0035 „Da skupimo svijet do Dunava,
0036 „I bismo se povrnuli grdni
0037 „I krajini bruku zadobili.”
0038 No mu veli dizdar od Klobuka:
0039 „Kurvo jedna, uskok-Radovane!
0040 „Ti ne žališ bruku na Turćiji
0041 „No bijele sa Trešnjeva ovce
0042 „I birane Crnogorske glave;
0043 „Hajte brže vojsku da kupimo,
0044 „S ovčarima sreću da kušamo.”
0045 Ali skoči Ćerimagić Mujo
0046 S pobratimom uskok-Radovanom,
0047 Pa su silnu vojsku pokupili
0048 Od Klobuka i od Korjenića,
0049 Od Trebinja i od Ljubomira,
0050 Od Rudine i od Popovoga,
0051 Sakupiše petnaest stotina
0052 Laka pješca i brza konjika,
0053 Sve uzdana birana junaka,
0054 Otole se dizdar podigao,
0055 Za njim vojska Turska svakolika,
0056 Noćno ide gorom i planinom.
0057 Dok za brdo Božurovo bili,
0058 Tu je vojska trudna počinula;
0059 U to zora b’jela otvorila,
0060 Svi su Turci pali na daništa,
0061 Al’ ne hoće Ćerimagić Mujo,
0062 No je tanku pušku dovatio
0063 Šnjegovijem uskok-Radovanom,
0064 Pa odoše zelenom planinom.
0065 Dok dođoše navrh Lješevica,
0066 Oklen mogu gledati torine
0067 I bijele ovce na Rudine,
0068 Kad jutarnje sunce ogrijalo,
0069 No se struga jedna otvorila,
0070 Iz ovaca junak izlazio,
0071 A kakav je, tri ga jada smela!
0072 Crna brka a oka krvava,
0073 Crni su mu brci do ramena,
0074 Sjaju mu se toke na prsima,
0075 Sinjgavom se strukom priklopio,
0076 A tanani čibuk pripalio,
0077 A na ramo nosi dževerdana,
0078 Bijele je najavio ovce,
0079 Stade jeka zvona i čaktarah,
0080 A za njim je dvoje đece ludo,
0081 Đeca luda, ema zmije ljute.
0082 Kad ga viđe Ćerimagić Mujo,
0083 Pa ovako riječ govoraše:
0084 „Strašna vlaha, Rade pobratime!
0085 „Ko je ono, da ga Bog ubije!
0086 „Strašnijeh mu brka do ramena!
0087 „Strašnijeh mu toka na prsima!
0088 „A dobra li nosi dževerdana!
0089 „Čija li su ono đeca luda,
0090 „Što bijele ovce raskriljuju?”
0091 A veli mu uskok-Radovane:
0092 „Ono ti je, dragi pobratime!
0093 „Soko sivi Golubović Vuko
0094 „Od krvave kuće Perovića;
0095 „Od kako je Vuko nastanuo,
0096 „Mnoge Turske bule ucv’jelio
0097 „A sestrice u crno zavio;
0098 „Ono što mu razuzbija ovce,
0099 „Ono su ti dva Vukova sina,
0100 „Ludi Jovan i ludi Mušelja;
0101 „Kunem ti se, dragi pobratime!
0102 „Ak’ uteče iz torine Vuko
0103 „Su njegovo dvoje đece ludo,
0104 „Hoće Turske bule prokukati,
0105 „Preskakaće uz Rudine Turke;
0106 „No se miči brez grdila, Mujo!”
0107 A Mujo se micat’ ne hoćaše.
0108 Dok se druge otvoriše ovce,
0109 A pred njima junak izlazio,
0110 Na ramenu nosi dževerdana,
0111 A bijele najavio ovce,
0112 Prosjeda mu i glava i brada,
0113 Pa se šeta okolo ovaca,
0114 A gleda ga iz planine Mujo,
0115 Pa on pita Rada pobratima:
0116 „Ko je ono kod ovaca, Rade?
0117 „Što se oni starac pomamio,
0118 „Te pod starost ide kod ovaca?
0119 „Ali nema u dvoru nikoga,
0120 „Ko će njemu razuzbijat’ ovce?”
0121 „A mu Rade pravo kaževaše:
0122 „Ono ti je, Mujo pobratime!
0123 „Od Trešnjeva Peroviću Marko,
0124 „S ovcama se starac pogodio,
0125 „Ostavit’ ih za života ne će,
0126 „No sve čeka kod ovaca Turke,
0127 „Želja ga je još da gađa Turke,
0128 „Kad ga puška ne bi salomila,
0129 „Hoće Marko ubiti Turčina.”
0130 U riječi u kojoj bijahu,
0131 Al’ se treće otvoriše ovce,
0132 A pred njima dobra dva ovčara,
0133 Na ramena nose dževerdane,
0134 Za pojasom ledenice male,
0135 Šetaju se okolo ovaca,
0136 A pjevaju pjesme za junaštvo,
0137 Boga mole da im udre Turci.
0138 Ali Mujo pobratima pita:
0139 „Ko je ono, dragi pobratime!
0140 „Koji su ti ono dva junaka?”
0141 A Rade mu po istini kaže:
0142 „Ono su ti dva brata Šakića
0143 „Sa Trešnjeva od Banićevića,
0144 „Koji su se vazda naučili
0145 „Vatat’ Turke i preskakat’ žive,
0146 „Ono ti je Vuko i Nikola;
0147 „No se miči bez grdila tvoga!”
0148 A Mujo se micat ne hoćaše.
0149 Dok se struga otvori četvrta,
0150 Iz nje dobar junak izlazio,
0151 Na ramenu nosi dževerdana,
0152 Poprijeko gleda uz planinu,
0153 A bijele ovce najavio.
0154 Ali Mujo Radu govoraše:
0155 „Bože mio, ko bi ono bio?”
0156 A Rade mu po imenu kaže:
0157 „Ono ti je od kamena guja,
0158 „Od Trešnjeva Perović-Drekale,
0159 „Ak’ uteče sjutra iz torina,
0160 „Na njega će bule prokukati;
0161 „No se miči bez grdila tvoga!”
0162 A Turčin se micat’ ne hoćaše.
0163 Dok se pete ovce otvoriše,
0164 A pred njima dobra dva ovčara,
0165 Na ramenu nose dževerdane,
0166 Zveka stoji zvona i čaktara,
0167 I za njih ga zapituje Mujo:
0168 „Kojino su ono, pobratime?
0169 „Čije li su ono b’jele ovce?”
0170 A uskok mu kaževaše Rade:
0171 „Ono su ti dva Savićevića,
0172 Od Trešnjeva do dva dževerdana,
0173 „Odista će ubiti Turčina:
0174 „No se miči u družinu, Mujo!”
0175 Ma se Mujo micat’ ne hoćaše.
0176 Dok se struga otvorila šesta,
0177 Iziđoše dobra dva junaka,
0178 Na ramo im breške okićene,
0179 Ma su loše struke na ovčare,
0180 A za njima maleno ovaca,
0181 Nose breške na rukama sjajne,
0182 Sve gledaju, kad će biti kavga;
0183 Kad ih viđe Ćerimagić Mujo,
0184 Svijem se je grotom nasmjehnuo,
0185 I ovako riječ govoraše:
0186 „A Boga ti, Rade pobratime!
0187 „Koji su ti ono dva junaka,
0188 „Štono malo imaju ovaca,
0189 „Na nje zvona ni čaktara nema?
0190 „Čemu grde ovake ovčare?
0191 „Što ne pase na Trešnjevo vraga?”
0192 A veli mu u planinu Rade:
0193 „Muči, Mujo, majka mu kukala!
0194 „Ka’ mu danas hoće i kukati,
0195 „Ono su ti dva od gore vuka:
0196 „Banićević Stanko i Šakoje,
0197 „Da takvijeh u sve Cuce nema,
0198 „Ne traže ti da ovce napasu,
0199 No čekaju na krajinu kavgu,
0200 „Đe je nije, i sami je grade.”
0201 Kad to začu Ćerimagić Mujo,
0202 Od jada ga zaboljela glava,
0203 A od glave uvati groznica,
0204 Ne kće više ni gledat’ ovčare,
0205 No u ruke glavu pritisnuo,
0206 Pa se natrag proz planinu vuče,
0207 Puščina mu po kamenju tuče,
0208 Razb’jen, grdan u družinu dođe,
0209 A Turcima riječ besjeđaše:
0210 „Hajte Turci, doma da idemo,
0211 „Ja vi hodit’ na torine ne ću,
0212 „Jere ćemo, braćo, izginuti
0213 „I krajini bruku zadobiti?”
0214 A veli mu Alija dizdare:
0215 „Muči, Mujo, stale mu s kamenom!
0216 „Ne meći mi stravu na družinu,
0217 „No ako se jesi prepanuo,
0218 „E si mrke vlahe ugledao,
0219 „Hajde, bježi Korjenićkoj župi,
0220 „Ne meći mi stravu na družinu.”
0221 A veli mu Ćerimagić Mujo:
0222 „O Alija dragi pobratime!
0223 „Pošto sam se tako prepanuo,
0224 „Ko mu sjutra ne će udariti,
0225 „Oni svoga doma ne vidio!”
0226 Pa skočio na noge lagane,
0227 Pa otolen vojsku okrenuše.
0228 Dokle na drum došli na Rudine,
0229 Tu je Turska vojska počinula.
0230 Kad je bilo noći po ponoći,
0231 Al’ je Mujo na noge skočio,
0232 Pa na troje vojsku razdvojio:
0233 Jednu vojsku sebe ustavio,
0234 Drugu dade Aliji dizdaru,
0235 Treću dade uskok-Radojici,
0236 I tako im Mujo govoraše:
0237 „Hajde s bogom, Alija dizdare!
0238 „Te udari na mrkoga Vuka,
0239 „No se čuvaj, dragi gospodare!
0240 „Ako bi ti Bog i sreća dala,
0241 „Da izgubiš Vuka su dva sina,
0242 „Već za tobom puške pucat’ ne će
0243 „Ako li bi Vuko utekao
0244 „Sa njegova dva posopka sina,
0245 „Na zlo će ti sjutra zora doći
0246 „A na devet sunce ogrijati;
0247 „A ti hajde, Rade pobratime,
0248 „Na torine dva Banićevića
0249 „I sokola Dreka Kosovića,
0250 „Ako sve tri Srba izgubite,
0251 „Već za vama puške puknut’ ne će;
0252 „Ako li vi Srbi utekoše,
0253 „Na jad će vi jutro osvanuti
0254 „A na devet sunce ogranuti;
0255 „A ja odoh dolu Rašovića
0256 „Na torinu Marka Perovića,
0257 „Pa što Bog da i sreća junačka.”
0258 To rekoše pa se razdvojiše,
0259 Ovcama se blizu primakoše.
0260 Kad u jutro zora osvanula,
0261 Ovčarima loša sreća bila,
0262 Prerano im Turci udariše,
0263 U nezgodu nađoše ovčare,
0264 Još spavahu u ovče torine,
0265 Goli, bosi, bježe iz torina,
0266 Polovina osta im oružja.
0267 Najprvi je Mujo udario
0268 U malome dolu Rašovića
0269 Na torinu Marka Perovića,
0270 I Turčinu dobra sreća bila,
0271 Starcu Marku posjekoše glavu,
0272 Bez inada otvoraše ovce.
0273 A udari uskok Radoica
0274 Na torine na Banićevića,
0275 I Turcima dobra sreća bila,
0276 Bijele im ovce otvoriše,
0277 I ubiše Banićević-Sava,
0278 Ma uteče Stanko i Šakoje
0279 Sa rođakom Drekom Kosovićem,
0280 Brane Savu glavu i oružje,
0281 Dva Turčina ranom obraniše.
0282 A udari dizdar od Klobuka
0283 Na torinu Perovića Vuka,
0284 Eto muke i nevolje ljute:
0285 Naredan se Vuko namjerio,
0286 Bješe Vuko rano uranio,
0287 Te s’ umio i Bogu molio,
0288 A tanani čibuk pripalio,
0289 Pa sve misli o jadu Turskome;
0290 A kade mu Turci udariše,
0291 A iskoči iz torine Vuko,
0292 A pogleda na bijele ovce,
0293 Ali Turci strugu otvoraju,
0294 A kad viđe, e ih otvoriše,
0295 Od obraza uždi dževerdana,
0296 Te Turčina dobra pogodio
0297 Od krvave Korjenićke župe
0298 Po imenu Šehović-Avdiju
0299 Posred pasa, ne dade mu glasa,
0300 A proz njega Ćerimagić-Usa,
0301 Ni zemlja ih žive ne ščekala;
0302 A pokliče Vuko do dva sina:
0303 „A Jovane đe si i Mušelja?
0304 „Ne viđela majka ni jednoga!
0305 „Evo ovce plijeniše Turci.”
0306 A iskoči Jovan i Mušelja,
0307 Zapadoše u krš kod ovaca,
0308 Dva Turčina ranom obraniše,
0309 Dokle kleti Turci pobjegoše,
0310 Poniješe mrtve i ranjene,
0311 A bijele ovce ostaviše;
0312 No namjera bješe namjerila
0313 Na torinu Vukova sinovca,
0314 Ludo momče Marka Mrkovića,
0315 Pa u Tursku vojsku ugazio,
0316 Te mu Turci posjekoše glavu,
0317 A kad viđe Golubović Vuko,
0318 On klikuje dva sina nejaka:
0319 „Haj Mušelja đe si i Jovane?
0320 „Ne viđela majka ni jednoga!
0321 „A što ćete kazat’ na Trešnjevo?
0322 „Ja sam strica osvetio Marka,
0323 „A vam’ eto vašega rođaka,
0324 „Pa svetite kakogođ možete,
0325 „Zanj vi ne ću obrnuti glavu.”
0326 A kad začu Jovan i Mušelja,
0327 Dva junaka na noge skočiše,
0328 A šarene puške dovatiše,
0329 A u Turke juriš učiniše,
0330 Pa Turčina živa uvatiše,
0331 I Jovan mu uze dževerdana,
0332 A Mušelja pos’ječe mu glavu,
0333 Pa baciše glavu na Rudine,
0334 Za Turcima zagon učiniše;
0335 A klikuje Vuko sve ovčare:
0336 „A đe ste mi dva Banićevića?
0337 „I đe si mi Dreko moj rođače?”
0338 Ma ni oni ne sjede zaludu,
0339 No osprijed Turke ustavljaju;
0340 I klikuje dva brata Šakića,
0341 Al’ zaludu braću klikovaše,
0342 Oružje im Turci ugrabiše,
0343 E ne bjehu Srbi u torinu,
0344 No bijele ovce oblažahu;
0345 A klikuje dva Savićevića,
0346 A skočiše dobra dva junaka,
0347 Pa u Turke juriš učiniše,
0348 Ma đe sreća, tu je i nesreća,
0349 Puče tanka puška od Turaka,
0350 Te pogodi Sava dževerdana,
0351 Salomi mu po ramenu ruku,
0352 Pade Savo u travu na glavu,
0353 A na njega Đuro dopanuo,
0354 Ne hće bratu gledat’ rane ljute,
0355 No mu ćese uze i oružje,
0356 Te ih dade Dreku Kosoviću;
0357 Pa mi viđi, moja braćo draga,
0358 Od sokola Vuković, Jovana,
0359 Đe sam sebe junak kunijaše:
0360 „Ah Jovane, danas poginuo!
0361 „A Trešnjeva nikad ne vidio!
0362 „Ubi Vuko, pos’ječe Mušelja,
0363 „A da što ću kazat’ na dvorove?”
0364 Pa u Turke zagon učinio,
0365 Te Turčina živa uvatio,
0366 Pa mu dobru posjekao glavu;
0367 To viđeše birani ovčari,
0368 Pa na pola te se predvojiše,
0369 Polovina pretekoše Turke,
0370 Polovina shraga naćeraše,
0371 Naćera ih junak na junaka,
0372 Na krvave drume na Rudine,
0373 Tu četiri glave posjekoše,
0374 A dvanaes ranom obraniše,
0375 I oteše ovce svekolike,
0376 Pa i prazne Turke poćeraše;
0377 Namjera je i Bog namjerila
0378 Od Trešnjeva jednu četu malu,
0379 Četu malu, tri, četiri druga,
0380 A pred četom Gorčinov Šabane
0381 Od Šakića od Banićevića
0382 Sa rođakom Zrnom Vukovićem,
0383 A ćeraju plijen niz Rudine,
0384 A kad čuše boja na torine,
0385 Kod družine plijen ostaviše,
0386 Dva junaka zagon učiniše,
0387 Pa u srednje Turke udariše,
0388 Dok na drugu stranu iziđoše,
0389 Jest izide Zrno Vukoviću,
0390 A iznese s Turčina oružje,
0391 Kade Šaban Gorčinov izide,
0392 Krvavijeh do ramena ruka,
0393 A iznese dvije Turske glave,
0394 Vuk Šakija straga dopanuo,
0395 Te s Turčina uze dževerdana,
0396 I ostali pusat i oružje,
0397 Kad se Vuko dovati oružja,
0398 Stade uka uz Rudine Vuka,
0399 Carska bi se sila prepanula,
0400 A ne mrtva Korjenićka vojska;
0401 Pobjegoše uz Rudine ravne,
0402 A klikuju Grahovske ovčare
0403 I Banjane što su bliže bili.
0404 A skočiše Grahovski ovčari,
0405 A u ruke kape dovatiše,
0406 Kapam mole, a Bogom ih kume,
0407 Da im pušte Korjenićke Turke.
0408 A ovčari za Boga hajaše,
0409 Puštiše im Korjenićke Turke,
0410 Ma im dosta jada učiniše:
0411 Četrnaes glava pos’jekoše,
0412 A dvades im ranom obraniše.
0413 Bogu hvala, Srbi zadobiše
0414 I poštenje divno učiniše!
