Knez Lazar i Vuk Branković

0001 Poranio slavni knez Lazare
0002 Od Kruševca, grada bijeloga,
0003 A sa zetom Brankovićem Vukom,
0004 Da otide pitomoj Resavi,
0005 ............svoju zadužbinu,
0006 Zadužbinu crkvu Ravanicu.
0007 Kad su bili bijelu Stalaću,
0008 Onda reče slavni knez Lazare:
0009 ”Da moj zete, Brankoviću Vuče,
0010 Dobro ti je ovo naše carstvo –
0011 Dobrije se konja najahasmo,
0012 I lijepa ruha nanosismo,
0013 I crvena vina napojismo,
0014 Zadužbine stare ponovismo
0015 I još nove mloge sagradismo!”
0016 Tad govori Brankoviću Vuče:
0017 ”Doista je dobro naše carstvo,
0018 Tek na tome jedna mana ima –
0019 Što ti jašeš konja kradenoga!”
0020 Tad knez Lazar konja ustavio,
0021 Pa ovako Vuku besjedio....