Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/33
IH
KNEGINjA, GOSPAVA
KNEGINjA: Gospava, čuj me. Hoću da položim zakletvu. (Staje kraj odra levom se rukom naslanja na njega a desnu uznosi) Zaklinjem se Bogom jedinim i uspomenom svetlom gospodara mog! Za čast i slavu Krojinu žrtvovaću sve, al’ ovaj mač (Mač koji leži na odru i ovo srce što pripada mrtvom gospodaru mom, ne smeju nikad biti cena tom! Tako sam rekla, tako ću ispuniti, tako mi Bog pomogao! (Spušta ruku i posle duže pauze). Gospava.... ču li zakletvu?
GOSPAVA: Ja je čuh ali je ne razumedoh!
KNEGINjA: Trebala mi je, osećam se snažnijom. Kao da sam oko sebe debeli ozidala zid, il’ kao da sam tvrdi oklop na dušu stavila.
GOSPAVA: I Kroja je opasana zidom debelim...
KNEGINjA: Pa?
GOSPAVA: I Gospodar je na sebi oklop imao.
KNEGINjA (Uznemireno): Ti sumnjaš zar u snagu moje zakletve?
GOSPAVA: Ne sumnjam, al’...
KNEGINjA: Zakleh se Bogu!
GOSPAVA: Reči trenutka što ih rasipa srce, razum ne pitajuć’, Bogu čak nisu ugodne.
KNEGINjA: Zakleh se mrtvom gospodaru svom!
GOSPAVA: Mrtvi ne čuju!
KNEGINjA: Gospava! S tobom se danas probudio zao duh. Na svaku stazu, kojom ja poumim poć’, ti bacaš trnje da mi prečiš hod. A danas više no ma kad, trebaš mi; treba mi tvoja uteha. Ne ostavljaj me samu među vihore! Strah me je!
GOSPAVA: Čega te je strah?
KNEGINjA: Ne znam! Smrti ne, možda života?
GOSPAVA: Dušu ti je strah obujmio. Vrati se srcu, ono je snaga, iz njega hrabrost ističe.
KNEGINjA (Napolju se čuje rog, ona se prestravi): Ču li?
GOSPAVA: On!
KNEGINjA: Ne liči li ti znak taj na znak hajkača koji javlja da je blizu zver? (Uznemirena). Reci, Gospava, zakleh se Bogu, zakleh oe gospodaru mom; imaću snage zar? (Pauza. Osluhuje. Opet se obraća Gospavi). Imaću snage je l’?... Reci, zaboga, što ćutiš uporno; hoću da čujem od tebe to!... Oh kako si zla, kako si sebična, štediš jednu reč!
GOSPAVA (Hoće da pođe).
KNEGINjA: Kuda ćeš?
GOSPAVA: Da se udaljim?
KNEGINjA: Ne, ne ostavljaj me sad! Budi kraj mene, trebaš mi!
GOSPAVA: Ja dobro čuh! Moz postavlja uslov da pregovara s knjeginjom, a ne s Gospavom. (Slazi s kule).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|