Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/16
XVI
KAPETAN ĐURICA, RAKO VRAČANIN, MOZOV GLASNIK, PREĐAŠNjI
KAPETAN ĐURICA (Ulazi sa donjih bastiona.): Vodim, gospođo, Mozova glasnika.
KNEGINjA (Uzbuđeno): Moz ne zna da knez nije živ?
KAPETAN ĐURICA: Ne! (Sa donjih bastiona ulazi najpre vojnik koji nosi buktinju, za njim Rako Vračanin, za ovim Mozov glasnik vezanih očiju, a za ovim dva kopljanika).
RAKO VRAČANIN: Moz šalje ovo pismo gospodaru, knezu. (Predaje nismo Kneginji).
KNEGINjA (Uzima grozničavo pismo i izlazi nanred, dozivajući znakom nosioca buktinje, koji joj prilazi i osvetljava joj da može čitati. Ostala grupa ostaje u pozadini. Kapetan Đurica u razgovoru sa Gospavom.)
„Ja, Mojsije Anđelić Debranac, zvani Moz Golemi, pišem tebi, knezu Branu, Grafu od Maće, i pozivam te da časno i pošteno, kako dolikuje tvome junačkome imenu, odgovoriš na ovaj poziv moj. Kad si mi zabo, kneže, nož pod srce, ti si znao da će iz te rane otrov poteći; kad si mi ljubav iz duše iščupao, ti si, kneže, znao da će u njoj mržnja ponići. (Zadršće joj ruka i mračan oblak oseni joj čelo. Lomi se da li da nastavi čitanje, najzad se odluči). Sutra, sa zorom, sviće i dan moje osvete; sutra, sa zorom, sukobiće se vojske dve i krv će poplaviti drage nam gore i doline. Nije li, kneže, imena nam i viteške nam časti dostojnije da tuđom krvlju ne otkupljujemo naše odmazde, već da ljubav tvoja i moja mržnja ukrsge same među sobom mačeve? (Težak utisak, pribira se, nastavlja). Tući ćemo se na život i smrt. Pobediš li me, pobedio si mržnju koja bi te večno gonila; pobedim li te, pobedio sam ljubaz koja je moju uništila. Ako si voljan, kneže, primiti ponudu, čekaću te sutra pod samim gradom, kod bela kamena. To je poruka tebi, knezu Branu, Grafu od Maće, od mene Mojsija Anđelića, Moza Golemoga. (Uzbuđena, gužva pismo i predaje se dubokom razmišljanju)
KAPETAN ĐURICA (Posle izvesne pauze, pošto je duže očekivao kneginjin odgovor): Ima l’ od kneza kakav odgovor?
KNEGINjA (Trgne se, pribra i odlučuje): Glasniče, idi i reci gospodaru svom, od kneza mu je poruka: Sutra, kad prva zora svane, čekaće ga pod bedemima Krojinim, kod bela kamena.
KAPETAN ĐURICA (Prilazi joj poverljivo): Gospo?
KNEGINjA (Odlučno): Isprati glasnika, a ti ostani!
KAPETAN ĐURICA: Mozov glasniče! Čuo si poruku, jesi l’ je razumeo?
MOZOV GLASNIK: Čuo sam i razumeo!
KAPETAN ĐURICA (Raki Vračaniku): Vodi ga!
RAKO VRAČANIN (Odvodi istim redom glasnika).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|