Kmet mi sedi u stolu, oj Lazare

* * *

[Kmet mi sedi u stolu, oj Lazare]

Kmet mi sedi u stole, oj Lazare!^[1]
a kmetica u dvore, oj Lazare!
Kmetu šije košulju
sa srebrnom iglicom,
s pozlaćenim končićem, 5
igla joj se iskrši,
konac joj se zamrsi.
          Obrni^[2] se, Lazare, oj Lazare!
          pa se lepo pokloni,
          da te lepo darujem: 10
          divnim darom dukatom,
          pozlaćenim šestakom,
          crvenikom jabukom.

---

Reference

1. Oj, Lazare, ponavlja se posle svakog stiha.
2. U tom trenutku se Lazar i Lazarica okreću licem u lice i naklone jedio drugom.

Izvor

Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 98.