Kladušin Mujo i Kostreš harambaša (Foča)
0001 Zakukala kukavica sinja
0002 U Kunari na visokoj grani,
0003 Ona kuka, kad joj vakta nema,
0004 Usred zime, kad joj nije vr’jeme.
0005 A to nije kukavica sinja,
0006 Veće mati Bojičić Alije.
0007 Dovikuje Bojičića sina
0008 Na mezaru, jer joj poginuo:
0009 »Jesu li ti šimšir-tehte teške?
0010 Je l’ se zemlja u oči nasula?
0011 Dolaze l’ ti surudžije često,
0012 Surudžije pa i suvaldžije?«
0013 Iz mezara nešto progovara:
0014 »Nije meni crna zemlja teška,
0015 Nit se, mati, u oči nasula,
0016 Ne dolaze surudžje često,
0017 Surudžije, pa ni suvaldžije,
0018 Svijem sam im dževap učinio.
0019 Već mi moja dodijao majko,
0020 Dodijao Kostreš harambaša
0021 Od Primorja grada bijeloga,
0022 Dolazeći svake hefte dana;
0023 Propni konja uz mezara moga,
0024 A kopljetom gađa u mezara,
0025 Dovikuje mene poginuta,
0026 »»Ustan gori da se siječemo!««
0027 Mrtve noge hoditi ne mogu,
0028 Mrtva usta zboriti ne mogu,
0029 Mrtve ruke ne čine mejdana.
0030 Dok ti bijah u Krajini, neno,
0031 Te u mene dosta bje jarana
0032 Po kafama i po mejhanama;
0033 Svaki veli:« »Naš Alija pobro,
0034 Da l’pogineš ja l’ dopaneš rana,
0035 Svaki bi te osvetio pobro.««
0036 Kad pogiboh, memadem dermana.
0037 Veće moja, roditelju, majko,
0038 Pipni peču, orgni feredžu,
0039 Hajde mati u Kladušu Muju,
0040 Selam ćeš mu mati od Alije,
0041 Neće l’ izit, te osvetit mrtva.«
0042 Otle jadna majka putujući,
0043 Tankoj kuli na Bojkovo side,
0044 Mati noći, al dobro urani,
0045 Pripe peču, ogrne feredžu,
0046 A u ruku bijelu tojagu.
0047 Stara Muju side u Kladušu,
0048 Opazi je, pa Halila viče:
0049 »Eto mile Alijine majke,
0050 Hajde sine, izved’ je na kulu.«
0051 U mlađega pogovora nema,
0052 Skoči Halil te dočeka majku.
0053 Izvede je na bijelu kulu,
0054 Selam dade, prihvatio Mujo.
0055 Popi kafu, odmori se majka,
0056 Pa Hrnjica besjedio majki:
0057 »Oj pomajko, Alijina majko,
0058 Šta je tebe meni dotjeralo,
0059 Te si došla jadna mila majko,
0060 A tko ti je učinio krivo?« –
0061 »nije niko učinio krivo.
0062 Alija ti selam opremio,
0063 Osvećuj ga, makar poginuta!«
0064 Mujo onda zovnu na Halila.
0065 »Hajde moga uzjaši đogina,
0066 Pa ga goni, sine, niz Udbinu,
0067 A do kule Osman bajraktara.«
0068 Skoči momak na noge od tala,
0069 A eto ga na podrum đoginu.
0070 Pa Mujova uzjaha bjelana,
0071 Ode kuli Osman bajraktara.
0072 Kad golemo čudo opazio:
0073 Osman dobra izveo dorina,
0074 Te timari konja na avliji.
0075 Na Osmanu ljetna đeisija,
0076 Svilen jelek do svilan pasa,
0077 A na glavi fesić-medžidija,
0078 Ispod fesa perčin do pojasa.
0079 Selam Halil bajraktaru dava,
0080 Bajraktar mu selam prihvatio.
0081 »Selam ti je Mujo premio,
0082 Jaši konja, povedi ordiju,
0083 Valja vama ići četovati.«
0084 Osman dvije puške ispalio,
0085 Pa on sebe i dorata spremi.
0086 Sastaše se tri’est i tri druga,
0087 A otale konje pojahaše.
0088 Kad su kuli Mustafinoj bili,
0089 Mujo hoda, a đogina voda.
0090 Hoće Halil, al ne da mu Mujo,
0091 Mujo ode, Halil ostanuo,
0092 Suze truni, a sestra ga pita:
0093 »Je l’ ti žao, što ne pođe s Mujom?«-’
0094 »Jest djevojko, preboljet ne mogu.« –
0095 »De Halile, moje d’jete drago,
0096 Prti torbu, a struku preturi,
0097 Uzmi pušku, hajde putujući,
0098 Pa ćeš Đuli valovitoj sići,
0099 A do kule Đulić bajraktara,
0100 A selam ćeš Đulić bajraktaru,
0101 Neka s tobom u planinu pođe.
0102 Kad budete u Kunari, sine,
0103 Tuj ćeš vodu u planini naći,
0104 Jedan bunar, a sedam česama,
0105 A ta voda nikad nije hali,
0106 Ja l’ bez vuka, ja li bez hajduka.
0107 Više vode nema od Primorja,
0108 Više vode od Kladuše nema,
0109 Više vode, do te vode, sine.
0110 Vas jedan se vode napojite,
0111 Oni onom karaulu čuvaj,
0112 Pa se drugi vode napojite,
0113 Oni onom karaulu čuvaj.«
0114 A kad momak začu lakrdiju,
0115 I on ode otle putujući,
0116 Pješe Halil ode na nogama.
0117 Kud god ide Đuli silazio,
0118 Tankoj kuli Đulić bajratara.
0119 Kad mu kuli i avliji siđe,
0120 Kad avliji otvorena vrata.
0121 Na kamenu Đulić bajraktare,
0122 Turski sio, noge pekrstio,
0123 A Halil mu turski selam dava,
0124 Selam njemu Ćulić prihvatio:
0125 »O Halile, Mujovo dijete,
0126 Dokle si se tako potežio?« –
0127 »Sestra ti je selam spremila,
0128 da Đuliću u planinu pođeš.«
0129 »Sabur, halko, dok silah napremim.«
0130 Otale se djeca podignula.
0131 Kud god išli, bistroj vodi sišli,
0132 Tu se oba vode napojili,
0133 Pa otalen gorom putujući
0134 Reče Đulić Mujovu Halilu:
0135 »Da na ravni vatru naložimo,
0136 Vidjet će nas vuci, ja hajduci,
0137 Ama ćemo brte u pećinu.
0138 Ak’ dobije Mujo harambašu,
0139 Ovud će g navesti, Halile,
0140 Ak’ dobije Kostreš buljuk-bašu,
0141 Ovud će ga navesti, Halile.«
0142 U pećini noćcu zanočiše,
0143 A u jutro dobro uraniše.
0144 Stade gore jeka u planini,
0145 Dok evo ti Kostreš harambaše,
0146 A pred njime savezana Muja,
0147 A za njime Osman bajraktara,
0148 A za njime Komlen bajraktara
0149 Na doratu Tanković Osmana,
0150 A za njime trides’t Krajišnika,
0151 A goni ih trideset hajduka.
0152 Halil pušu do ramena mahnu,
0153 Da ubije Kostreš harambašu.
0154 Ne dade mu Đulić bajraktare:
0155 »Ne ćeš ubit Kostreš harambašu,
0156 Pa pred sobom posjeći će Muja,
0157 A za sobom Osman bajraktara.«
0158 Pa ugrabi puku od Halila,
0159 Tankoj pušci oganj naložio,
0160 Loše gađa, bolje pogodio,
0161 On pogodi Kostreš harambašu.
0162 Kostreš pade, đogat ispanuo,
0163 Halil gađa Komlen bajraktara,
0164 Ne pogodi Komlen bajraktara,
0165 Već pobježe na konju dorinu.
0166 Đulić fišek u pušku turio,
0167 Pa on kleče na desno koljeno,
0168 Po lijevo tanku pušku mahnu,
0169 On pogodi Komlen bajraktara.
0170 Pa srmali kidoše handžare,
0171 Rastrjeraše trideset hajduka,
0172 Zastaviše Muja i Osmana.
0173 Sve puštaše trides’t Krajišnika,
0174 Ne će Muja puštati Halile:
0175 »Povešću ga savezana, živa,
0176 Nek ga gleda sva Krajina listom,
0177 Gdje sam junak boji od Mustafe.«
0178 Molio se Osman bajraktare,
0179 Sramota je povesti ga živa!
0180 Moliše se, dok se umoliše,
0181 Bratu svome otpustio ruke.
0182 Osvetiše Bojičića mrtva,
0183 A otale oni putujući,
0184 Dok su bili, baš su dobro bili,
0185 I siđoše u Eski Kladušu,
0186 Dovedoše tride’st sokolova,
0187 Đulić ode Đuli valovitoj.
