Kapljice

Vladimir Vasić

Kapljice

Kapljice Pisac: Vladimir Vasić

1

Ne bi sunce nikad selo,

Doveka bi ono sjalo,

Samo lice da ti belo

Nije, dušo, ugledalo;

Al' kad gore izvije se,

Pa kad počne svet da grije,

Ugleda te, sakrije se,

Jer od tebe lepše nije.

2

To bi nebo vedro bilo,

Ne bi nikad pomrčalo,

Samo ovde na zemljici

Da te nije ugledalo.

Al' teško mu što ti čelo

Još od njega vedrije je,

Pa za to se 'nako mršti

I po sebi oblak seje.

3

Oko tebe što obleće,

Što se nija tamo-amo,

Što vrh tebe nekad trepti,

To je lahor, dušo, samo.

A što li je, pitaš, dušo,

— Da se tebe namiriše,

Kad po svetu bude poš'o,

Da sa tobom samo diše.

4

A zar misliš da je biser,

Što se po dnu mora krije,

Ta zrnceta što su suze,

A to biser, dušo, nije.

Gorskih vila to su suze,

Pa ih u dno morsko kriju, —

Jer od njih si sviju lepša,

Stoga vile suze liju.

5

Kad bi ti se niz to lice

Vrela suza skotrljala,

I kada bi nešto, zlato,

Na zemljicu meku pala;

To bi onda ona zemlja,

Suza tvoja gde je pala,

Lepim strukom od bisera

Neprestano urađala.

6

Al' bi nešto lepo bilo

Kad bi pokraj rumen-đula,

Ili pokraj drugog cveća,

Tiho, dušo, uzdahnula!

Jer taj uzdah, uzdah mali,

Milo cveće sisalo bi,

Te otale sve doveka

Dahom tvojim disalo bi.

7

Nije, dušo, ono sunce

Što se nebom 'nako kreće,

Već po plavom onom svodu

Senka tvoja to se šeće.

Nemoj mislit' za te zvezde

Što se nebom divno roje

Da ih drugi neko pali, —

Ta pale ih oči tvoje.

8

Sa usta osmeh, u njemu zoru,

U licu sunce što zemlju sja,

Na grudma krina bijela dva

Naš'o sam, dušo, našao ja.

U vedrom čelu, plavetnom nebu,

Zvezde u oku vatrenom tvom,

U srcu ljubav, poljupce vrele,

I život pravi životu mom.

9

Da je lepo, veliš, videt

Kad u more sunce gleda,

Ili kada svako veče

Za tu goru ono seda.

To je lepo, al' lepše je

Kad iz oka te zračice

Gasiti ih počne sanak,

Pa nh skriju trepavice!

10

Oj, kapljico sitna moja

S vrela srca uzabrata,

Grejalo te sunce jarko

Iz očiju moga zlata.

Stapalo te oko njeno,

U potok se prelivala,

Te se tobom zlato moje

Svako jutro umivala.

U Loznici, 1861

Napomena

Objavljeno u knjizi Pesme, str. 102-106

Izvori

• Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 31-35.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.