Kandilo
| Kandilo Pisac: Slobodan Radošević |
Kandilo
Mnogo si mi puta sedela u mraku
U kućici našoj,skrhana od jada,
Čuvajuć štedljivo kapku „gasa“ svaku,
Da ima kad dođem iz velikog grada.
K’o da gledam vatru u večernje sate
Što veselo šara kutke male sobe,
Zlokobne te misli cele noći prate,
I namah zavapiš:„Otvori se grobe!“
Najzad,evo,Majko,nema tebe davno,
Niti ruke tvoje lampu da zapali;
U kući i raki k’o pak’o je tavno,
Kraj šporeta hladnog plače otac stari.
Svetluca kandilo kad noć pusta padne,
I kad selo bezglasno obaviju tame:
Da obasja seni tvoje duše jadne
U ponoru večnom,bespomoćne,same...
Izvori
uredi- Autor:Slobodan Radošević , Sub specie aeternitatis, Beograd: Čigoja Štampa, 1995.