[Kad se ženi neženjen Dragojle]
Kad se ženi neženjen Dragojle
Na daleko zaprosi devojku
Za godinu salio prstenje,
A za drugu skupio svatove,
A za treću poš’o po devojku. 5
Kad su bili na novu poljanu
Izlazila devojačka majka,
Izlazila pa im govorila:
— Oj, Dragojle, zete nesuđeni,
Ne rastrkuj konja zelenoga, 10
Umrla je lijepa devojka!
Kad ste bili na novu poljanu
Videli ste do tri groba nova.
Što ’no ima kalpak i čelenka,
Ono ti je šurak Vasilije. 15
Što ’no ima zlatna perjanica,
Ono ti je svastika Vasiljka.
Što ’no ima burmu i prstenje,
Ono ti je lijepa devojka.
Umirala, majku zaklinjala: 20
— Daruj, majko, kićene svatove!
Svakom svatu od svile košulju,
Mom Dragojlu od zlata košulju,
Uz košulju vezene jagluke,
Uz jagluke uvele jabuke, 25
Nek mu vene srce za devojkom,
Za devojkom, lijepom Radojkom!...
