[Kad sam bila kod tate i nane]
Kad sam bila kod tate i nane
Nosila sam dukate, merdžane,
Kod dragana — bosa svakog dana.
.........................................
Oči moje, zelene i plave, 5
U kog ste se ludo zagledale?
Il’ u mila što kosi livade,
Il’ onoga mila rabadžiju,
Il’ onoga što poji volove
Il’ onoga mladog kočijaša 10
Što no sinoć vozaše svatove,
A na konju zaspala đevojka?
Teško joj je glava zaboljela!
Progovara Milica đevojka:
— Stan’te malo, ustav’te svatovi, 15
Zovite mi moga milog dragog
Nek ugasi svirke i pesnike!
To izusti pa dušu ispusti.
Svi svatovi redom zastadoše,
Svi se redom čudom začudiše 20
Gde im umre lijepa đevojka.
Sabljama joj sanduk sakovali,
Noževima raku iskopali,
Pod vitu je jelu sahranili.
Progovara vila iz oblaka: 25
— Mladoženjo, loše ti sudbine,
Ti si treću ljubu sahranio,
Kući jednu nisi dovodio.
Kad se budeš četvrtom ženio
Ti ne kupi kićene svateve 30
I ne idi kuda idu vile,
Jer se mlađan nećeš oženiti,
Nit’ će tvoja zapjevati majka...
