Kad o sreći prohte mi se
| Kad o sreći prohte mi se Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Kad o sreći prohte mi se
Kad o sreći prohte mi se
Koju rečcu da prozborim,
Onda ti se tako sledim
Da ne umem da govorim.
U srcu mi nema ništa
Samo ledne sveće vise,
A u grud'ma što je življa
Sve u sante zaledi se.
Naprežem se, otimam se,
Samog sebe tešit' pregnem —
No to vrlo malo vredi
Moram jadu da podlegnem.
Pa da ne bih tako prop'o
Sve na srećne misleć' dane,
Vas dan celi trčim, jurim
Od mehane do mehane.
Tu se tešim zlatnim vinom
Tu me teret sinji mine:
Hladne tuge rastope se,
A proleće novo sine.
Napomene
uredi- Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 28
Izvori
uredi- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 38. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|