Kad morija niz goricu sađe
Kad morija niz goricu sađe,
lipu Anu na vodici nađe.
Morija je Ani govorila:
— Božju pomoć, Ano materina!
— Bog pomogo, neznana delijo! 5
— Nisam, Ano, neznana delija,
već sam, Ano, od boga morija
koja mori i staro i mlado,
i rastavlja i milo i drago.
Moriji je Ana govorila: 10
— Morijice, po bogu sestrice,
nemoj mene mladu umoriti,
ni mog dragog, Bosiljević Ivu!
Morija je Ani govorila:
— Ako budeš prva u tefteru, 15
prvu ću te mladu umoriti!
Kad morija tefter otvorila,
prva Ana u tefteru bila,
a za njome Bosiljević Ivo.
Odmah Anu zabolila glava, 20
ona ode svojoj miloj majci:
— Steri, majko, mekane dušeke!
Ne steri mi dugo ni široko,
već mi steri i usko i kratko,
jer ti neću dugo bolovati: 25
danas danak i sutra do podne!
Umri Ana litnji dan do podne,
umri Ivo za njom do večeri.
|
|
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 545.
