Kad kauri Skadar porobiše
Kad kauri Skadar porobiše,
Zarobiše agu Hasan agu
I kadunu Hasanaginicu,
Do dva sina — dvije čelebije,
Dvije kćeri, obje pod prstenom. 5
Kad su bili uz polje široko,
Molio se aga Hasan aga,
Molio se banu kaurinu:
„Znaš li, jadan, bane kaurine!
Moj te babo sa vojske doniio, 10
A moja te othranila majka,
Jednake nam haljine rezala,
A zajedno kolače kuhala
I jednake ložnice sterala,
Da joj sinu budeš u jardumu, 15
A sad si joj vrlo zahvalio,
Pa joj sina vodiš u kaure."
Kad to čuo bane kaurine,
Uz obraz mu sille udario!
Dva mu zdrava zuba izvadio. 20
On povrati agu Hasan agu,
I kadunu Hasanaginicu,
Do dva sina, dvije čelebije,
A i mladu Ajku pod prstenom,
Samo ne htje Mejre ljepotice. 25
Molio se aga Hasan aga:
„Vrati meni Mejrušu djevojku."
Nešće njemu povratiti Mejre,
Već odvede u zemlju kaursku.
Nije prošla ni godina dana, 30
Rodi čedo gospođa Mejruša.
A kad danak osvanu nedjelja,
Bane se je s majkom zatvorio,
Svojoj majci tiho govorio:
„A, boga ti, moja stara majko! 35
Vodi Mejru u bijelu crkvu,
Pa prekrsti sa zlatnijem krstom,
Kako Mejru taiko čedo njeno."
Oni misle da Mejra ne čuje.
Al to Mejra pokraj vrata sluša. 40
Kad to čula ljepotica Mejra,
Ona ciknu baš ko ljuta guja:
„Ah, penezu, moj sićani vezu,
Moj mektebu, moj golem čemeru,
Dosta li sam u te uhodila, 45
I lijepi’ hatmi učinila —
Sad ću dati vjeru za nevjeru«.
I ban bješe, ali merhametli,
Pa on ne htje prisiliti Mejre.
Kad osvanu druga nedjeljica, 50
Opet bane majci govorio:
„Čuješ li me, moja mila majko,
Vodi Mejru u tu našu crkvu,
Prekrsti je sa zlatnijem krstom,
Kako Mejru, tako čedo njeno." 55
Opet misli da Mejra ne sluša,
Ali Mejra pokraj vrata stoji.
To se njojzi veće dodijalo!
Ona piše listak knjige tanke
I u njojzi dvije do tri r’ječi, 60
Pa je šalje baibi Hasan agi.
Ovo mu je u knjizi pisala:
„Ah, moj babo, aga Hasan aga!
Il ne čuješ, il ne haješ za me?
Ili si se nasrdio na me, 65
Pa me nećeš odavde voditi.
Ti načini lađu Orahovu
I pokupaj mnogo trgovanje,
A najviše vedrih ogledala,
Što je amo djevojkama drago, 70
Pa ti dođi uz more trgovac:
Ne daj nikom robe iznositi,
Već ko hoće robu kupovati
Nek silazi u tu šajku lađu,
I kupuje robu svaikojaku." 75
U doba je knjiga dolazila,
Kada aga za večerom bješe,
Knjigu uči, a knjizi govori:
„Ah, Mejrušo, draga kćeri moja!
I ja čujem i ja hajem za te, 80
I nisam se rasrdio na te,
Al te nisam mogo izbaviti!"
Kad je aga knjigu razabrao,
Tad je aga jedva dočekao
I skočio na noge lagane. 85
Do akšama lađu načinio,
Do jacije robu sakupio,
Do sabaha niz more otišo.
Kada svanu i sunce ogranu,
Do kaurske zemlje dolazio. 90
Glas do glasa, haber do habera —
Puče haber po kaurskoj zemlji,
Da je došo uz more trgovac
I donio trga svakojaka.
Kad to čula gospođa Mejruša, 95
Molila se banu kaurinu:
„Ah, čuješ li, bane kaurine!
Ja kako sam ovdje dovedena,
Još ja nisam nikud ishodila.
Daj mi izun bane gospodare, 100
Da ja idem u nove hamame,
Da hamame ja seir učinim,
Da ponesem prenejako čedo
I povedem zaovicu Anđu."
Njojzi veli bane kaurine: 105
„Davno sam ti Mejro govorio,
Čini, dušo, što je tebi drago."
To Mejruša jedva dočekala,
Oblači se što god ljepše more,
Na se meće što god više more, 110
Pa pripasa devet ćemerova,
Sve ih devet sipa dukatima,
Kako sebi, tako čedu svome,
Kako čedu, tako zaovici
I odoše u nove hamame. 115
Kad hamame seir učiniše,
Govorila ljepotica Mejra:
„Čuješ li me zaovice Anđo,
Da idemo moru na obalu,
Skoro došo uz more trgovac, 120
Donio je trga svakojaka,
Hajd'mo, Anđo, što god kupovati!"
I odoše moru na obalu.
Progovara ljepotica Mejra:
„Ah, boga ti, sa mora trgovče! 125
Pones’ amo trga svakojaka."
Progovara sa mora trgovac:
„Ah, čuješ me, lijepa gospođo!
Ja ne dadem robe iznositi,
Već ko hoće robu kupovati, 130
Nek ulazi u tu šajku lađu
I kupuje što je njemu drago."
Prevari se Anđa zaovica,
Tješila je ljepotica Mejra:
„Muč, ne plači, zaovice Anđo. 135
Muč, ne plači, boliće te glava,
Nećeš biti u dvoru robinja,
Već ćeš bdti u dvoru gospođa,
Ko štono sam ja u vašem bila."
Utješi se zaovica Anđa, 140
Rasplaka se to nejako čedo.
Tješila ga ljepotica Mejra,
Nikako ga utješit ne more.
Tješila ga zaovica Anđa,
Nikako ga utješit ne mogla. 145
Tješio ga aga Hasan aga,
Nikako ga utješit ne mogo.
Govorio aga Hasan aga:
„Ah, Mejrušo, mila kćeri moja!
Baci čedo u to sinje more, 150
Od zla oca ne valjaju djeca,
Od zla roda — nek nema poroda!"
Govorila ljepotica Mejra:
„Ah, moj babo, aga Hasan aga,
Neću čedo u more baciti, 155
Od zla oca, al' od moga srca."
Svoje zlatne skute odrezala,
Pa nejako čedo uvijala:
Utješi se prenejako čedo.
Kad su došli dvoru Hasan age, 160
Šenluk čini aga Hasan aga,
Što je kćerku iz kaiura dov’o.
Malo vr’jeme za tim potrajalo,
Još ne prođi ni petnaest dana,
Izlazila tanana robinja, 165
Ishodila pred bijele dvore,
Iznosila čedo u naramku,
Dok naiđe neznan serhatlija,
Pa on pita Kumriju robinju:
„Robinjice, po bogu sestrice, 170
Čije ti je čedo u naramku?
A čiji su prebijeli dvori?"
Govorila Kumrija robinja:
„Ah, boga mi, ne znan serhatlijo,
Ovo dvori age Hasan age, 175
Ovo čedo gospođe Mejruše,
Što je skoro iz kaura došla."
Kad to čuo neznani delija,
On se hvati rukom u džepove,
Pa izvadi od zlata jabuku 180
I daje je čedu u naramku,
Pa govori neznan serhatlija:
„Kumrijice, po bogu sestrice,
Nosi čedo u bijele dvore!"
I otiđe Kumrija robinja 185
I odnese čedo u naramku.
Kad to viđe lijepa Mejruša,
Ciknu ona kao ljuta guja:
„Ah, Kumrijo, ujela te zmija,
Od koje se lako ne prebolja! 190
Otkle čedu od zlata jabuka?
Ovom se je ono zabavljalo,
Kad je bilo u kaurskoj zemilji!"
Sve joj kaže Kumrija robinja,
Sve joj kaže što je d kako je. 195
Mejra moli babu Hasan agu:
„Ah, moj babo, aga Hasan aga,
Evo došo bane kaurine,
Da zovemo bana na večeru!"
Njojzi veli aga Hasan aga: 200
„Bog t’ ubio, draga kćeri moja,
Što će tebi bane na večeri?"
Njemu veli ljepotica Mejra:
„Ah, moj babo, aga Hasan aga,
Kako sunce za mjesecom ide, 205
Tako bane za svojijem čedom."
Govori joj babo Hasan aga:
„Čini, Mejro, što je tebi drago!"
Ona svrati bana na večeru:
Što je slano — sve poambereno, 210
Što je slatko — sve zašećereno,
Večeraše i kahvu popiše.
Tad se moli bane kaurine,
On se moli agi Hasan agi:
„Ah, moj babo, aga Hasan aga, 215
Hoćeš li mi Mejru pokloniti,
A ja ću se junak poturčiti,
Pa ću ići svom bijelu dvoru,
Sve ću prodat svoje dostojanje,
Onda ću se ovdje naseliti?" 220
Tad mu aga kćerku poklonio
I on se je junak poturčio,
Pa on ode svom bijelu dvoru,
Sve je prodo svoje dostojanje
I mnogo je blago pokupio, 225
Pa on dođe dvoru Hasan age,
I on se je junak oženio.
Lijep porod s Mejrom izrodio:
Devet sina i desetu kćerku,
Nek ne želi zeta za života. 230
Ne znam više, rodiile nam višnje
I u polju sitne grohotulje.
