Kad budemo zajedno
Razgorele usne nabubrele žedne,
A nabrekla prsa preljuba razriva,
Da sav požar strasne, zanosne i čedne
Mladosti što kipi, sagara i sniva
Iz pepla sreće starim besom plane!
Ludo dršću usne i magle se oči
I traže, kad zora poljubaca grane,
Da dva razna bola slast u ponos stoči.
U nama je ponos samouverenja,
Što kroz oganj huči pobedinim hitanjem,
U njima je ponos mnogotrpnih bdenja,
Ćutanje i nade za majskim svitanjem;
Usne naše nose miris novog sveta,
Dah žuđenja dugog, žar uspela cilja,
A na njinim prah je svih zima i leta,
Tuga našeg neba, čar našega bilja.
I kad blesne trenut tog nebeskog spoja,
Strast će vasionu ljubavlju da zrači,
Večni zakon sunca ogledaće svoja
U poljupcu, koji epopeju znači.
1917.
