Kadno Omer iz Stambola dođe
Kadno Omer iz Stambola dođe
i obljubi Zlatku Begovića
na livadi pod Kovačićima,
dade njojzi mito plemenito:
baš na glavu od bisera granu, 5
a na uši od zlata menđuši
i na grlu diziju dukata,
a na ruke srma belenzuke,
i reče je uzet o jeseni.
To ne viđe niko ni oklena, 10
već livada, na kojoj se ljube.
Livada je ovcam’ govorila,
bijele ovce čobaninu svome,
čoban kaza u selu imamu,
imam kaza ocu i materi. 15
Svojoj Zlatki majka progovara:
— Ko t’ obljubi, vele jadna bila?
— Prođi me se, moja mila majko!
Ako me je jednom poljubio,
dao mi je mito plemenito 20
i rek’o me uzet o jeseni.
Ljeto prođe, medna jesen dođe,
rodi čedo Zlatka materina,
malo čedo, al’ je muška glava.
Oženi se Omer momče mlado 25
iz Travnika, travničkom djevojkom.
Čedo zavi Zlata materina,
čedo zavi u bijelu svilu
pa ga šalje Omer-agi mladu:
— Evo tebi od zlata jabuku! 30
Na jabuku, pa se igraj s njome
kao sa mnom pod Kovačićima.
Vrati čedo mladi Omer-aga,
poručuje Zlatki Begovića:
— Luda ti si, Zlatko materina! 35
Imam mala, nema mu hesaba,
kupit hoću od zlata jabuku.
Imam ljubu, igraću se njome.
Al’ ne prođe ni godina dana,
udade se Zlatka materina 40
preko mora za pašina sina.
