Kada Zaimova i Jazić Alaga
U zo čas se baše pobasile
po Travniku i po Sarajevu
a uz lipu Kadu zaimovu.
Trknu Kada na avlinska vrata
te da vidi baše sarajevske. 5
Prije j' vidi Moriću Muj-aga
desnim okom kroz avlinska vrata.
Njojzi veli Moriću Muj-aga:
„Dušo moja, Kado zaimova,
ne daj fesa za loše kalpake 10
puli kape za loše junake,
već ti podaj za me za junaka."
Njemu veli Kada zaimova:
„Hajd' otole Moriću Muj-aga,
nisam tkala svilenli' košulja 15
za Morića pleća opečena.
Nisam vezla vezeni' peškira
za Morića ruke opucane.
Nisam vezla srmali jagluke
za Monića brke otrcane." 20
Govorio Moriću Muj-aga:
„Stan' počekaj, Kado zaimova,
dok ti babo iz timara dojde
triput ću te od babe prositi."
Malo vrime postalo za time, 25
malo vrime ni petnaest dana,
brzo babo iz timara dojde.
Zaprosi je Moriću Muj-aga.
Dadoše je i ne kazaše joj.
Vinčaše je i ne pitaše je. 30
Od Morića lip almagan dojde
dvije dibe, četiri kadife,
dva ćurčića i dva fermenčića,
dva tunusa biserom kićena,
dva kićena, a dva nekićena. 35
I u džepu stotinu dukata,
a u drugom kutiija bisera,
i četvere laleli bašmage.
Nitko za to Kadi kazat ne smi
doli jedna ostarila majka. 40
Ona ide u visoku kulu
dino Kada za đerđefom sidi.
Govorila ostarila majka:
„O boga ti, drago dite moje,
uzmi vode i raki safuna 45
pa umivaj bilo lice svoje,
babo te je Moriću poklonio.
Od Morića lip almagan dojde:
dvije dibe, četiri kadife,
dva ćurčića i dva fermenčića, 50
dva tunusa biserom kićena,
dva kićena, a dva nekićena.
I u džepu stotinu dukata,
a u drugom kutiju bisera."
Kad to čula Kada zaimova 55
đerđefom je o tle udarila.
Kako ga je lahko udarila
upriko mu nogu prilomila.
Ona skoči na noge laguhne,
ona veli ostariloj majci: 60
„O boga ti, moja mila majko,
ako mislim Morića ljubiti,
crna mene zemlja obljubila."
Uze vidre pa ode na vodu.
Susrete je Moriću Muj-aga. 65
Govorio Moriću Muj-aga:
„Dušo moja, Kado zaimova,
kamo tebi peča i feredža,
babo te je meni poklonio?"
Njemu veli Kada zaimova: 70
„Hajd' otole, Moriću Muj-aga,
ako mlislim Morića ljubiti,
crna mene zemlja obljubila,
crna zemlja i zelena trava."
Ona ode za goru na vodu 75
al na vodi lipe Kade strina.
Govorila lipe Kade strina:
„Dušo moja, Kado zaimova,
kamo tebi peča i feredža?
Babo te je Moriću poklono." 80
Govorila lipotica Kada:
„O boga mi, draga strino moja,
ako mislim Morića ljubiti,
crna mene zemlja obljubila,
crna zemlja i zdena trava." 85
Ode dvoru lipotica Kada.
Otvorila sepetli sanduke,
izvadila svilene gajtane.
A majka joj ikindiju klanja.
Prošeta se ispred mile majke, 90
prošeta se i dva i tri puta,
nek je majka za života vidi.
Ona ode u zelenu bašču,
u zelenu bašču pod narandžu.
Narandži je grane savajala 95
Pa je njojzi tiho govorila:
„Narandžice, po bogu sestrice,
nemoj meni smrti zadavati
izdigni me nebu pod oblake
nek me vidi Travnik i Saraj'vo. 100
I kadija na tahtu sideđi
i muftija u ćitab gledeći.
Pusti mene prid nove dućane
prid dućane Jazića Alage."
Narandža je za boga primila 105
izvlila je nebu pod oblake.
Vidio je Travnik i Saraj'vo.
I kadija na tahtu sideđi
i muftija u ćitab gledeći.
Spustila se pred nove dućane 110
prid dućane Jazića Alage.
Kad je vidi Jazića Alaga
skočio je na noge laguhne
i uzima nože okovane.
Pa prireza svilene gajtane 115
ne bi l' Kadi smrti ne zadali.
Ali Kada svijet prominila.
Kad to vidi Jazića Alaga
on uzima nože okovane
i udari noža u srdašce. 120
Kako se je lako udario
odma' se je snagom rastavio,
crnom se je zemljom sastavio.
Na nožu je srce izvadio.
Govorio na umrlu svome: 125
„Kad mi nije Kade zaimove,
nek nij’ mene Jazića Alage!"
Uporedo njiha ukopaše
kroz mezare ruke promoliše.
Metnuše im u bijele ruke, 130
metnuše im crvene jabuke.
Kad se prenu nek se poigraju.
Kada sutra bio dan osvanu
rano rane dvi žalosne majke,
rano rane na nove mezare. 135
Kad na' Alom zelen bor ponik'o,
a nad Kadom zelena borika.
Borika se oko bora vije
kano Kada oko živog Ale.
