KAO TEŠKE...
Kao teške stene
Jadi su me stisli;
Pevao bi, dušo,
Ali nemam mislih:
Odnese ih bezdan
Za na vek, duboko;
Odnese ih, mudro,
Crno tvoje oko.
Ne vidim od nojce
Očajnosti klete,
Sa usana teški
Uzdaji mi lete.
Pa ni jednog zračka
Od pitome nade:
Nadeđu mi blagu
Ti, lane, ukrade.
I krvnik, i sužan
Ima kadkad mira:
San im svede oči
Ništa ih ne dira:
Al' ja nemam, dušo,
Ni sanova više,
I snovi me s tebe
Muklo ostaviše.
Toplo li sam, toplo,
Molio se bogu;
Al' od jako, diko,
Ni to već ne mogu.
Što da mu se molim?
Ta dati mi ne će,
Da ja čela budem
A ti njeno cveće.
I volim te, volim,
U tuzi, u sreći,
Volim te beskrajno,
Al' ne mogu reći:
Krilata mi duša
Na usne ti pade,
Pa na veki valjda
Tamo i ostade!
Pa vrati mi, sunce,
Vrati, što je moje,
Daj ni veru, srce,
Da i opet poje!
Daj mi dušu, misli,
Nadeđu i snove:
Id' daj vereniku,
Da te ljubom zove.
