I jednom...  (1886) 
Pisac: Hristina Ristić


Pod guste trave, hladovnu sen,
U šumi, mirisav
Na stablu svom, od sveta skriven
Bio je cvetić plav.

U gore tamnom hladu tome,
On divno mirisa;
Želeć’ ga kradom srcu svome,
Duša mi uzdisa.

I jednom... kad me čar zanese
— Otkidoh cvetić hud;
Ruka ga usnama prinese
I kiti njime grud.

Rekoh mu tad: „žudnja me mori,
Pa hoću, cvete moj,
Da srcu mome ljubav zbori,
Mirisav šapat tvoj!”

Al’ malo... on svenu... ne moga
Bez šuma veseli’...
Te sad mi, kraj srca tužnoga
Listići uveli! — — —

Beograd, dec. 1886.
Junija

Izvor

uredi

1895. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 10, broj 6, str. 81.