I kada

Vladimir Vasić

Da l' me...

Da l' me... Pisac: Vladimir Vasić

I kada sunce greje
I kada sunce zađe,
Uvek se duša moja
Sa dušom tvojom nađe.

I kada nojca mine
I zora kad zarudi,
Uvek me senka tvoja
Iz tihog sanka budi.

I usred tamne noći
I usred belog dana,
Grli te duša moja,
A srećom uzdrhtana.

Oh, al' se često sećam
Na veče ono tio,
U tvojem zagrljaju
Kako sam srećan bio.

I od to doba više
Ne snevam o tom raju,
No molim Boga da sam
U tvojem zagrljaju.

I od to doba, uvek,
Kadgod se Bogu molim,
Kunem se da te ljubim,
Da tebe samo volim!

U Erfurtu 1864.

Napomena

Objavljeno u knjizi Pesme, str. 57-58. i u časopisau "Danica", 1864, str. 149-150.

Izvori

• Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 69.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.