Istorija savremene civilizacije 17
| ←< 16. glava | ISTORIJA SAVREMENE CIVILIZACIJE Pisac: Šarl Senjobos |
18. glava >→ |
Primena naučnih pronalazaka na industriju. — Nauka nije u XIX stoleću postala samo opsežnija, nego i korisnija. Ona je došla do teorija tako tačnih i jasnih, da ih je čovek mogao i primeniti u praktičnom životu. Na taj je način napredak naukâ doneo svima praktičnim veštinama usavršavanje, koje je posle obnovilo industriju, zemljoradnju i prenosna sredstva. A ti opet napretci proizveli su u načinu života tako brzu izmenu, kakvu nikad pre nije svet video. U svima zemljama, u koliko naučnici pronalaze nova fakta i iznose nove zakone, u toliko se industrijalci, inžinjeri i hemičari trude da se njima koriste. Jedni rade na što boljem upoznavanju prirode, a drugi da što bolje nad njom gospodare.
Para i elektricitet. — Do sad je najviše ploda doneo pronalazak pokretne snage vodene pare, koja je primenjena na parnim mašinama, parobrodima i železnicama.
U XVIII stoleću Uat (Watt) je pronašao parnu mašinu, koja ,je više puta usavršavana i danas služi za pokretanje svih velikih sprava (aparata) za proizvodnju, pa je upotrebljavaju čak i u mlinovima namesto vodopada.
Misao o parnom brodu vodi poreklo čak od Papina i markiza Žufroa. Ali je pronalazak primenjen tek u XIX stoleću, kad je Amerikanac Fulton spustio prvi parobrod na reku Hedzen, 1808. godine.[1] To su najpre bili brodovi s točkom, a od 1840. godine točak je zamenjen zavrtnjem (propelerima). Parobrodi su jedrilicama (tj. brodovima s jedrima) oduzeli gotovo sav prenos putnika, oni sve više i više privlače i trgovačku robu, pa čak počinju zamenjivati i ribarske barke. Oni su pretežniji s toga, što idu brže i što se i po vetru mogu kretati u svima pravcima.
Železnice su docnije postale. Zasebno su bila izmišljena parna kola, i pokušavalo se da se udese tako, da se kreću po putovima, a zasebno gvozdene šine, koje su u rudnicima služile za kretanje kola, u koja se uprezao konj. Stefenson, postavivši parna kola na gvozdene šine, stvori železnicu. Ona je najpre (1821.) upotrebljavana samo za prenošenje uglja, a od 1830. godine stadoše je upotrebljavati i za prenošenje putnika.
Elektricitet se počeo primenjivati tek od pre jedno pola stoleća, i već je izazvao pojavu telegrafa, telefona, električnog osvetljenja i galvanoplastike.
Električni telegraf pronađen je u isti mah, između 1833. i 1838. godine, u Francuskoj, Nemačkoj i Engleskoj. Pošto je pronađen način kako da se udesi, da bude samo s jednom gvozdenom žicom, usavršen je i način prenošenja depeša: najpre su imali jednu iglu, koja je beležila slova po jednoj ravnoj površini, potom Morzov aparat, koji gradi utiske (tačke i crte) po jednoj traci od hartije, i najzad spravu koja štampa slova. Telegrafi su se počeli često upotrebljavati tek posle 1850. godine. — Podmorski se telegraf sastoji iz jedne gvozdene žice, koju čuva jedan obmotač od gutaperke. Prvi je takav telegraf postavljen između Duvra i Kalea, 1851. godine. — Transatlanski kabao, koji prelazi preko svega Atlanskoga Okeana, te održava saobraćaj između Evrope i Amerike, postavljen je 1857. godine, ali prvi pokušaj nije ispao za rukom. Tek 1865. godine mogao se pustiti u saobraćaj, i valjalo je izmisliti jedan nov aparat za primanje.
Telefon je sasvim nov pronalazak i nije još dovršeno njegovo usavršavanje. On je već namešten u većini velikih gradova, i svaka trgovinska kuća ima svoj telefon, s pomoću kojega se može bez ikakvih smetnja opštiti.
Napretci u zemljoradnji. — Zemljoradnja se naročito usavršila s pomoću mehanike i hemije. Mehanika je stvorila zemljoradničke mašine (kosilicu, žetelicu, vršalicu itd.), koje zamenivši ručne sprave (kosu, srp, cep), daju mogućnosti da se radi brže i s manje ruku. — Hemija je dala hemijsko đubre, koje je snažnije, a katkad i jevtinije od običnoga đubreta. — Isto se tako nešto koristi dobilo i od zoologije i botanike. Velikoposednici su radili da poprave sojeve domaćih životinja i da uvedu gajenje novih kulturnih biljaka. Svuda su se osnovala Zemljoradnička Društva, koja izdaju poučne spise iz zemljoradnje i nagradama podstiču zemljoradnike, da usavršuju način rada.
Napredovanje trgovine doprinelo je još više nego i nauka, da zemljoradnja postane mnogo življa. Kad za prenos nije imalo drugih sredstava osem kola, zemljoradnici su imali računa da proizvode samo onoliko, koliko im je bilo potrebno za ličnu potrošnju i za trgove susednih gradova. Seljaci u Kastiliji, ostavljali su žito da satrune, a seljaci u Rusiji nisu ga mogli prodavati, jer ne bi mogli platiti ni prenosne troškove. Od kako svuda ima železnica i dobrih putova, od tada zemljoradnici, znajući izvesno da će moći imati koristi od svojih proizvoda, neprestano rade da ih umnože. Čovek se stara da s pomoću veštačkog đubrenja učini, da mu jedna ista zemlja daje sve više prihoda; gotovo se svuda izostavilo garenje, koje je ostavljalo zemlju da se odmara jedan put u tri godine; u veliko se počela gajiti cvekla. To je ono što se zove zamenjivanje ekstenzivne kulture kulturom intenzivnom. — Prostor obrađenoga zemljišta znatno se proširio. Slabe zemlje, koje su uvek ostajale neobrađene, počele su se obrađivati. Prostrane američke pustare pretvorene su u žitna polja. Evropa, koja je 1850. godine imala samo 150 miliona hektara obrađene zemlje, imala je 1884. godine 200 miliona. Severno-američke Savezne Države imale su 1850. godine samo 22 miliona hektara, a 1884. imale su 64 miliona (bez malo tri puta više). Tako je isto bilo i sa stokom; prostrane oblasti, gde se u veliko gaje ovce, Australija, Kap i La-Plata, izvozile su 1864. godine samo 450 000 bala vune, a 1885. godine izvezle su na 1700 000. Pamuk se popeo od 2 400 000 funata, koliko ga je bilo u 1870. godini, na 4 000 000 u 1885. godini. Zemljoradnja je za trideset godina učinila veći napredak, nego što ga je ranije učinila za osamnaest prethodnih vekova.
Napretci u industriji. — Industrija se mnogo koristila primenom nauke, a naročito mehanike i hemije. U XIX se stoleću pojavilo više novih vrsta industrije, a teško da bi se našla koja bilo vrsta stare industrije, čija oruđa i način rada ne bi bili obnovljeni za poslednjih sto godina. Industrija se u isto doba i usavršavala i širila; umnožavanje stanovništva i bogatstva i olakšavanje prenosa gonili su na još veću proizvodnju. Povećane su stare radionice, pa su i nove zasnovane; od pre triestinu godina stvorene su fabrike i u onim zemljama, koje su dotle bile isključivo zemljoradničke, u Rusiji, Mađarskoj i Saveznim Državama. — Svaka industrijska grana ima u XIX stoleću dvogubu svoju istoriju: istoriju postupnoga usavršavanja načina rada, i istoriju svoga unošenja u razne obrazovane zemlje. Umesto te duge istorije evo spiska glavnih industrijskih grana, koje su u našem veku pronađene ili obnovljene:
Od starih industrijskih grana:
Vađenje kamenoga uglja (ugljeni majdani 1810. godine davali su samo 9 miliona tona, 1860. god. 140, a 1880. god. 344 miliona);
Prerađivanje gvožđa (topionice gvožđa s drvima zamenjene su topionicama s kamenim ugljem; po tom su postavljene visoke peći i veliki parni maljevi (marteaux-pilons), koji daju mogućnosti, da se tope i izrađuju velike količine gvožđa; proizvodnja se gvožđa popela od 4 miliona tona u 1850. na 20 miliona u 1882. godini);
Izrađivanje oružja (kremenjača puška zamenjena je puškom kapislarom; po tom su izmislili brzometnu pušku, čelični top ostragan, karabin, revolver);
Perionica (napravljena upotrebom hlora);
Fabrika za štavljenje koža;
Predionica i tkačnica pamuka, vune i svile;
Štamparija (obnovljena pronalaskom parne prese i stereotipije);
Izrađivanje hartije (obnovljeno upotrebom mašine);
Rezačka umetnost (obnovljena s više postupnih pronalazaka: tipografije, čelikoreza, cinkoreza i hromolitografije);
Između novih pronalazaka, osem upotrebe pare i elektriciteta, glavniji su:
Hemijske žižice,
Šećer od repe,
Petrolej,
Gas,
Kaučuk i gutaperka,
Fotografija i rezanje s pomoću sunčanih zrakova,
Galvanoplastika,
Boje izvađene iz uglja,
Konzerve hrane i ekstrakt mesa.
Danas ima u svima velikim gradovima, pa u nekim krajevima čak i po selima, veliki broj stanovnika koji žive jedino od industrije. Broj radnika, koji rade po rudnicima i fabrikama, iznosio je 1880. godine, za Evropu i Savezne Države, na 16 miliona ljudi, a proizvodili su na 70 milijarda dinara; samo pamukom i vunom bavilo se 3 500 000 radnika, koji su proizvodili jednu četvrtinu celokupne vrednosti. Francuska je imala skoro 2 miliona radnika.
Napretci u trgovini. — Trgovina je znatno izmeljena dvema velikim promenama, jednom u prenosnim, drugom u saobraćajnim sredstvima.
Na moru je jedrilicu zamenio parobrod, koji je bivao sve brži i brži; pristaništa su uređena, obala je snabdevena kulama svetliljama; sastavljene su karte mora, koje tačno pokazuju dubinu i struje. Između velikih pristaništa ustanovljena je redovna služba parobrodska; već ima na stotinu tačno uređenih pravaca prekomorskoga putovanja. Put je tako dobro poznat i tako se uredno njime ide, da se na morskom dnu može raspoznati običan trag brodova po onoj šljakni od uglja, što je parobrodi izbacuju. Putovanje iz Engleske u Ameriku, za koje je negda trebalo mesec dana, redovno se svršava za deset dana, a sagrađeni su brodovi, koji mogu taj put preći i za sedam dana. Računa se da danas jedan parobrod za isto vreme prenese pet puta više tereta nego jedrilica sa istom tonažom, to jest sposobnošću za nošenje tereta.
Na suvu se prevoz putnika mogao vršiti samo s pomoću brzih putničkih kola (diližans), a prenos robe samo kolima, po prašinjavim, često prolokanim putovima. U Francuskoj se smatralo kao veliki napredak uvođenje prevoznih poštanskih kola (messageries), kojima se od Pariza do Liona putovalo samo tri dana i tri noći. Posle 1850. godine putnička i obična kola iščezoše na svima važnijim putovima, a zamenjena su železnicom. 1883. godine već je imalo 450 000 kilometara željeznice u svetu, od kojih 183 000 u Evropi, a 220 000 u Americi, s brzim vozovima, koji prelaze po 60 kilometara na sat (voz od Londona do Edinburga pređe 646 kilometara za 9 sati). U Severnoj Americi sagrađene su kroz besputne pustinje dve železničke pruge, Pasifička i Kanadska, Transkontinentalna. Stvaranje železničke mreže nije ometalo popravljanje putova. Stari pravi, popodnevi putovi, koji su se peli i spuštali po strmim i opasnim mestima, zamenjeni su nasutim putovima (makadam) s blagim nagibom.
Isto su tako umnožena i saobraćajna sredstva. Pošte su bile uređene u početku XIX stoleća, ali je prenos pisama bio spor i skup. Engleska je dala primer, da se pisma plaćaju u poštanskim markama, i da se ustanovi jednolika i vrlo niska prenosna taksa, pa ma kolika bila daljina koja ima da se pređe. Po tom su železnice proizvele bitnu izmenu poštanskoga sistema. Danas je poštanski saobraćaj zaveden između svih obrazovanih zemalja i njihovih naseobina. 1882. godine poštanski savez preneo je oko 4 800 miliona pisama, 900 miliona poštanskih dopisnica, 3 700 miliona novina i 120 miliona uputnica, koje su predstavljale vrednost od 6 500 miliona dinara. — Električni su telegrafi uređeni tek posle 1850. godine. 1883. godine već je bilo 1 800 000 kilometara telegrafske mreže (od kojih je 500 000 bilo za Evropu, 430 000 za Ameriku i 153 000 kilometara u podmorskim kablovima).
Ta nova saobraćajna i prenosna sredstva izvanredno su pojačala i unutarnju i spoljašnju trgovinu svih zemalja. Za pedeset godina (od 1830. do 1880. godine) trgovina Evrope i Saveznih Država uvećala se u razmeri 800 na 100; ona se popela od 9 na 70 milijarda; Engleska je od 2 200 miliona skočila na 15 000 milijarda, a Francuska od 1 500 na 9 200 miliona. Računa se da je 1883. godine trgovina Evrope dostigla je preko 62 milijarde (sama je Engleska uvezla za 10, a izvezla za više od 6 milijarda). Ta se živost sve više povećava. Za dvadeset godina (1865.—1885.) trgovina se udvostručila.
Posledica toga je bilo to, što je svaka zemlja mogla da proturi svoje proizvode i da ih učini pristupačnim kupcima svih ostalih zemalja, a od tud je opet skakala cena robi u onim zemljama koje ju proizvode, a opadala u onim koje ju kupuju. Oko 1830. godine merov žita stajao je u Engleskoj 15,20 dinara, u Francuskoj 9,50, u Nemačkoj 6,20, a u Mađarskoj 4,25. Godine 1870 u Engleskoj je sišao bio na 9,90 a u Mađarskoj se popeo na 7,90 dinara. Razlika od 150 na 100 svela se na 23 od 100. Tako se cena izjednačuje s kraja pa kraj sveta; trgovina teži da pogodbe za život približno izjednači u svima obrazovanim zemljama.
- ↑ Još u avgustu 1807. gol. otplovio je jedan njegov parobrod od Njujorka u Albani, pa je posle taj brod redovno vršio saobraćaj između ta dva grada, a pronalazač dobi porudžbinu da izradi i jedan veliki parobrod za račun vlade Saveznih Država, Prev.