Ispod grada trava se zeleni (17)

* * *


[Ispod grada trava se zeleni]

Ispod grada trava se zeleni,
A na travu moma s majću sedi,
Pa sedeći sa majću govori:
„Što me, majćo, mladu ne oženiš,
Il’ oženiš ili da me pustiš, 5
Da otidem u Vidina grada,
Da povedem kolo ko devojća,
Da poigram kolo ko nevesta,
Da povrljam džilit do momčeta."
Pusti majća Ruselim devojću, 10
Te otide u Vidina grada,
I zaigra Ruselim devojća.
Na glavu joj venac od nevena,
Na venac joj pero burmalija,
Vetar duva te pero zavrće, 15
Zavrće ga na levo na desno,
Njoj se čini niko je ne vidi.
Spaziše je iz gore hajduci,
Ufatiše hubavu devojću,
Vezaše joj ruke na opako, 20
Vodiše je u goru zelenu,
Sekoše joj ruke do ramena,
Sekoše joj noge do kolena.
Pa poviče hubava devojća:
„Crne oči što gi ne spaziste, 25
Brze noge što ne pobegoste,
Bele ruke što se ne oteste.“


Reference

Izvor

  • Svadbene pesme iz Pirota, Brastvo, knjiga VIII, 1899 god., str. 257-258.