Ime
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg


IME


Vazdan mislim i premišljam:
Kako ću te, dušo, zvati?
Hteo b' ime ponajlepše
Svojoj dragoj — tebi dati.
Da te zovem: srce moje,
Il': anđele, dušo, cvete,
Ili: sunce što me greje,
Il': nevino moje dete?

Jedno b' ime, a u njemu
Puno draži, puno milja:
Jedno da te mazi, tepa,
Drugo da te blagosilja.
Ime, ime od uzdaha
Il' od želje što me mine
U sutonu večernjemu
Kad preda mnom lik tvoj sijne.

Ali našto kad pred tobom
Reči mi se svagda sméle:
Te il' gledam oko blago,
Il' ti ljubim ruke bele.
Pa kad setan dvoru hodim
Korim ovo srce meko:
„Šta joj i šta šapnut' htedoh,
„A ni jedne gle! ne rekoh".




NapomeneUredi

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 101

IzvoriUredi

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 17-18. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.