Ilija Smiljanić i Turci Udbinjani
0001 Mala se četa podizala
0002 Od Kotarah krvave krajine,
0003 Pred četom su tri mladi serdara,
0004 Tri serdara sva tri od Kotarah,
0005 Ma najprvi Cmiljanić Ilija,
0006 Udbinskome lugu dolaziše,
0007 Tu je četa trudna počinula,
0008 A u tome zbora zađednula.
0009 Govori Cmiljanić Ilija:
0010 „Kamo te Vuče i Stojane,
0011 Da l’ nije u družinu druga
0012 Da otide u Udbinju gradu,
0013 Da uhodi proz Udbinju kule,
0014 Ne bismo li šićar zauzeli
0015 Al’ posjekli od Turčina glavu!?”
0016 Ko čujaše, čut’ se ne smijaše,
0017 Do junaka Cmiljanić Ilije,
0018 Skočio od zemlje na noge,
0019 Bači se doru u ramena
0020 I obrnu Polju udbinskomu.
0021 Govori trides’ Kotaranah:
0022 „Ne, Ilija, ako Boga znadeš!
0023 Znaš li, Ilija, što je prijed bilo
0024 Ka’ te Turci ufatiše živa ─
0025 Bačiše te u lednu tavnicu,
0026 Tu si stoja tri godine danah,
0027 Pa smo te mi blagom otkupili?!”
0028 Za to serdar ni habera nema,
0029 No otide u Udbini krvavoj,
0030 Dokle dođe na udbinsku londžu.
0031 Al’ tu kolo đevojakah nađe
0032 I u kolo Hajkuna đevojka ─
0033 Fina li je, jad je zadesio,
0034 Sve je kolo glavom nadvisila!
0035 Ilija im božu pomoć vika,
0036 Đevojke mu pomoć prifatile.
0037 Pa je Ilija šnjima govorio:
0038 „A, tako vi, moje seke mile,
0039 Je li hadet u vašu Udbinju,
0040 Kako što je u našu Krajinu,
0041 Je li testir kolo raspučit’,
0042 Da uljezem da se poigramo?”
0043 Govori mu Mujagina Hajka:
0044 „Jest testir, zašto nije,
0045 Teke, Ture, da prikupiš ruke”.
0046 Tader skoči Cmiljanić Ilija,
0047 I na Hajku kolo raspučio,
0048 Za desne se ufatiše ruke,
0049 Pa se igraju sigre svakojake.
0050 Stan’ da vidiš Cmiljanić Ilije,
0051 Hajkunu je rukom dofatio,
0052 Pod grlom je đerdan opučio.
0053 Hajkuna mu je tade govorila:
0054 „Bog te ubio, turska seratlijo,
0055 Tako jo’ Muhameda sveca,
0056 Da ti znadeš čija je Hajkuna,
0057 Ti me ne bi okom pogledao,
0058 A nekmoli rukom dofatio ─
0059 Ja sam seka Mujović Alije,
0060 Zaručnica Dizdar-barjaktara!”
0061 U riječi što su govorili,
0062 Otud dođe starac Ćefan-aga
0063 Na njegova konja golemoga,
0064 Pala mu je na obluku brada,
0065 Vjetar puha te mu šogu lula,
0066 U glavu mu zuba đavoljega.
0067 Kad pogleda među đevojkama,
0068 Poznade Cmiljanić Iliju,
0069 Pa mu je riječ govorio:
0070 „A što si tu, Cmiljanić Ilija,
0071 To ti nije dadeno serdaru,
0072 Da se sigraš ovđe s Turkinjama,
0073 No da radiš okolo junaštva,
0074 Ja ugrabiš od Turčina glavu?!”
0075 Ilija mu riječ govorio:
0076 „Jesi li se, hadžo, pomamio,
0077 Što me danas krstiš bez nevolje?!
0078 Ovo nije Cmiljanić Ilija,
0079 No je ovo od Kladuša Alo!”
0080 A Iliji zbori Ćefan-aga:
0081 „Proj’ se, Ilija, takvije poslovah!
0082 Što se danas turčiš bez nevolje?!
0083 Znaš li, Ilija, nije davno bilo,
0084 Kad mene ufatiste živa,
0085 Bačiste me u lednu tavnicu,
0086 Tu stojah za sedam godinah
0087 Dok me Turci blagom otkupiše.
0088 Tader me jadna izvadiste,
0089 Pa ja sjedoh tamnici pred vrata
0090 Ti Ilija isprijeka dođe
0091 I donese topuz u rukama,
0092 Udari me u desnu vilicu,
0093 Sedam si mi polomio zuba?!
0094 Ako li mi za to ne vjeruješ,
0095 Nu pogleda’ je li ovo istina!”
0096 Zinu pseto kao vuk od planine,
0097 Tade skoči iz kola Ilija,
0098 Stade vika starca Ćefan-age:
0099 „Ko je Turčin, ako Boga znate,
0100 Na krmnika Cmiljanić Iliju!”
0101 Ka’ to čuše Udbinjani Turci,
0102 Hitro Turci konje dofatiše,
0103 Pa se viju po Udbinju gradu,
0104 A ne znadu je li istom istina.
0105 A Ilija konja dofatio,
0106 A Hajkuni s konja besjedio:
0107 „Ču li me, Turkinja đevojka,
0108 Moja poša u tebe ostade,
0109 Sa’ te doći Turci janičari,
0110 Viđeće ti pošu u rukama,
0111 Turci moje bjelege poznaju!”
0112 Tade mlada na noge skočila
0113 I serdaru pošu dodavala;
0114 Tade serdar ufati đevojku,
0115 Bačije za sobom na vranca,
0116 A pobježe poljem zelenijem.
0117 Ćeraju ga trides’ Udbinjanah,
0118 A najprvi Dizdar-barjaktare,
0119 Sustiže Cmiljanić Iliju.
0120 No Iliji govori đevojka:
0121 „O, delijo, Cmiljanić Ilija,
0122 Ka’ sam čula đe govore Turci
0123 Da si dobri junak na svijetu,
0124 Čeka’, udri Dizdar-barjaktara!”
0125 A tade se obrnu Ilija,
0126 Te pripali sjajna džeferdara
0127 I pogodi Dizdar-barjaktara,
0128 Mrtva ga je zemlja dočekala,
0129 A pobježe poljem zelenijem.
0130 Ćeraju ga Turci Udbinjani,
0131 Najprvi Mujović Alija,
0132 Preteče Cmiljanić Iliju.
0133 A Ilija ga gleda džeferdarom,
0134 Odista ga izgubit’ hoćaše,
0135 No ga ne da Turkinja đevojka:
0136 „Ne, Ilija, ako Boga znadeš,
0137 Nemo’ ubit’ Aliju mojega,
0138 No ti udri konja njegovoga ─
0139 Kad ostane Turčin bez konjika,
0140 Na nogama gaireta nema!”
0141 A Ilija pali džeferdarom,
0142 Pod Alijom obali konjika,
0143 Pobježe poljem zelenijem.
0144 Ćeraju ga tridest Udbinjanah,
0145 Frk Iliju braća susretoše,
0146 Zapadoše na dno polja ravna
0147 I mimo njih Ilija probježa.
0148 Napuštiše trideset Turakah,
0149 I upališe trides’ džeferdarah,
0150 Obališe trides’ Turakah,
0151 Uzeše im glave i oružje
0152 I ondole šemlak učiniše
0153 To je bilo kad se činilo,
0154 Nama dobro zdravlje i veselje!
