Ilija Perlušić bije Turke pod Klisom
0001 Što se ono ukraj Klisa svitli,
0002 Il su vrata od suvoga zlata,
0003 Ili žarko sa zapada sunce,
0004 Il’ je barjak Perlušić Ilije?
0005 Nisu vrata od suvoga zlata,
0006 Ta kliska su od čelika vrata,
0007 Nit je žarko sa zapada sunce,
0008 Ta sunce se istom pomolilo,
0009 Neg je barjak Perlušić Ilije.
0010 Pod barjakom divan-kabanica,
0011 A na njojzi Perlušić Ilija.
0012 Sio Ile, noge prekrstio,
0013 Pa on kupi četu od junaka;
0014 Kupio je momke čudnovate,
0015 Koj’ nemaju ni oca, ni majke,
0016 A za vjernu i ne znadu ljubu,
0017 Da ne reknu, kad rana dopadnu,
0018 Da ne reknu: » Jao meni, majko,
0019 Pomozi mi, moj jedini babo,
0020 Prihvati me, moja virna ljubo!«
0021 Kad je junak četu sakupio
0022 I u četi momke čudnovate,
0023 Lipo ’e Ile četu razredio,
0024 Još mudrije straže pometao,
0025 I nad straže stražu karaulu.
0026 Pa on meće jednog do drugoga,
0027 Da se momci ne plaše Turaka,
0028 Neg da Turke iz potaje tuku.
0029 Pa on sjede sred svojeg šatora,
0030 Da se junak ponapije vina.
0031 Istom malo postajalo vrime,
0032 Još trideset ne popio oka,
0033 Al eto ti prva straža dojde,
0034 Kako dojde, besiditi pojde:
0035 »A Boga li, Perlušić Ilija,
0036 Što si sio i vino popio?
0037 Vino ti se s krvcom pomišalo,
0038 A rakija na rane istekla!
0039 Evo idu s tvrdog Klisa Turci,
0040 Gorom pišci, poljem konjanici,
0041 Da imadeš sokolova krila,
0042 Ti Turcima uteći ne moreš.«
0043 Kad to čuo Perlušić Ilija,
0044 Kad je čuo, što govori straža,
0045 On nit haje, niti pohajuje,
0046 Već uzima novu bocu vina,
0047 Vino pije, vodom s’ rashlađuje.
0048 Još se Ile ni napio nije,
0049 A kamo li srce razigrao,
0050 Al eto ti drugoga stražara,
0051 Na njemu je sedam grdnih rana.
0052 Kad on dojde Perlušić Iliji,
0053 Kad on dojde, besiditi pojde:
0054 »Boga tebi, Perlušić Ilija,
0055 Što si sio, nigda ne sidio,
0056 Zar ne vidiš, ne vidio sunca,
0057 Zar ne vidiš sedam grdnih rana?
0058 Evo Turci kano sitne zvizde,
0059 A barjaci kano i oblaci,
0060 Konj do konja, junak do junaka,
0061 Nit ćeš uteć’ nit odniti glave.«
0062 Za to Ile ništa i ne haje,
0063 Dalje pije u šatoru vino,
0064 Pije vino kano vodu hladnu,
0065 A rakiju kano malvasiju.
0066 Istom malo postajalo vrime,
0067 Al eto ti trećega stražara.
0068 Kako dojde, besiditi pojde:
0069 »Bre, Boga ti, Perlušić Ilija,
0070 Zar ne vidiš, ne vidio dana,
0071 Da desnicu u lijevoj nosim,
0072 A ti sidiš, vinom se veseliš?
0073 Vino ti se s krvcom pomišalo,
0074 Rakija ti na rane istekla,
0075 Ne brineš se ti za četu svoju.
0076 Evo idu s tvrdog Klisa Turci,
0077 Gorom pišci, poljem konjanici.
0078 Ta da imaš labudova krila,
0079 Ne bi mogo junak im uteći,
0080 Ni uteći, ni izniti glave.«
0081 Kad je čuo Perlušić Ilija,
0082 Kad je čuo, što govori straža,
0083 Razgleda se junak naokolo,
0084 Kao vuče, kad lovi jaganjce.
0085 Pa kad spazi Perlušić Ilija,
0086 Da desnicu u lijevoj nosi,
0087 Džipi Ile kano guja ljuta,
0088 Pa on pođe u goru zelenu,
0089 Gdi ga čeka sva njegova družba,
0090 Gdi ga čeka i na Turke vreba.
0091 Kad je došo u goru zelenu,
0092 Pregledo je stražu karaulu,
0093 Pa on ode svojoj hrabroj družbi.
0094 Kako dojde, besiditi pojde,
0095 On besidi tanko, glasovito,
0096 Glasovito, ali silovito:
0097 »Oj junaci, moja braćo draga,
0098 Evo Turci sa tvrdoga Klisa,
0099 Gorom pišci, poljem konjanici,
0100 Konj do konja, junak do junaka,
0101 A barjaci kano i oblaci.
0102 Već slušajte, moja braćo draga:
0103 Kad na Turke juriš učinimo,
0104 Ne prašćajte, niti ispušćajte,
0105 Neg sicite, što se Turčin zove!
0106 Mi moramo mejdan održati
0107 I osvetit svoje braće krvcu.
0108 Zato, braćo bez oca i majke,
0109 Vi udrite jedan na dvojicu,
0110 A ja ću vam, braćo, na trideset,
0111 A u nuždi i na sedamdeset.«
0112 Kad je čula mlada družinica,
0113 Što besidi Perlušić Ilija,
0114 Svi s’ junaci u red postaviše
0115 I na bojno polje otpraviše.
0116 Kad su bili na tom bojnom polju,
0117 Progovara jedan iz družine:
0118 »Kapetane, Perlušić Ilija,
0119 Praha ima, al olova nema,
0120 Daj pošalji koga po olovo,
0121 Dok je lazne, dok ne bude kasno.«
0122 Odgovara Perlušić Ilija:
0123 »Kamo vami zelene dolame,
0124 Na dolamam’ toke od tri oke?
0125 S’jecite ih na dvoje na troje,
0126 Pa udaraj jedan na dvojicu!«
0127 Tomu nije dugo postajalo,
0128 Sročiše se dvi silene vojske,
0129 Sročiše se, pa se i pobiše.
0130 Tuku Turci, tuku i kauri,
0131 Jedan kaur’na deset Turaka,
0132 Perlušiću sam stotinu tuče.
0133 Ginu Turci, ni broja se ne zna,
0134 Ginu Turci, žalosna im majka:
0135 Naši tuku jedan po stotinu.
0136 Potukoše Turke janičare,
0137 Pognjaviše age i spahije,
0138 A što osta, naši pohvataše,
0139 I pod krvne sablje obrnuše:
0140 Sve izgibe, nitko ne uteče,
0141 Nit tko osta da Klišanom javi,
0142 Da im silna izginula vojska
0143 I da s’ više povratiti ne će.
0144 Kad su naši Turke poharali,
0145 Poharali, Turke uništili,
0146 Oni idu priko gore crne
0147 Pjevajući i puške mećući.
