Iz kosmičkih pesama
| Iz „Kosmičkih pesama” (Písně kosmické) Pisac: Jan Neruda, prevodilac: Jovan Jovanović Zmaj |
IZ KOSMIČKIH PESAMA
Jana Nerude
S brze reke htedoh donet jedan val.
Val zahitih, al’ zaludu —
Tihu vodu doneo sam doma
U malenom sudu.
Leander
I
Letnje noći, noći jasne,
Noći žile, noći krasne!
Danak mori, sunce žeže,
A vi, noći, tako sveže.
Otac stari, mesec bledi
Kroz oblake dole gledi,
Gledajući kroz oblake
Srebrne nam šalje zrake.
Dečica mu zvezda jato:
On je srebro, one zlato:
On srebrnim sjaje krasom,
Deca zlatnim zvone glasom.
II
Gledajući kako zvezde
Sjaju sa visine,
Vidim naše češke mome,
Čujem pesme njine.
Naše mome rano rane,
Za pevanja tica;
Na potoku, prije zore
Umivaju lica,
Prije zore, dok je potok
Pun zvezdanih zraka:
Ne šal’te se momci s okom
Naših devojaka!
III
Ah, kako mi ležat’ godi
Na rudini ispod gore,
Sa zvezdama ćeretati
Što se zláte odozgore.
Vi, zvezdice - osmejkuše,
Recite mi pravo tudi,
Je l’ istina što o vama
Pišu knjige, zbore ljudi:
Da vi niste tako sitne
Već ogromna neka tela,
I od jedne pa do druge
Prostire se večnost cela?
A meni se tako čini:
Tam’ na bregu kad bih bio,
Rukom bih vas domašio
Il’ jabukom prebacio.
Po sto milja, vele ljudi,
Preletite za čas besno;
Zar se ne bi to orilo
Hučno, zvučno, urnebesno?
A vi tako mirno, tiho
Prolazite prostor sveti,
Ta veći se šušanj čuje
Kad mušica gde proleti.
»Srpske Ilustrovane Novine« 1881.
|