Izrasla jela do neba

* * *

[Izrasla jela do neba]

Izrasla jela do neba,
spustila grane do zemlje;
pod nju mi Jova boluje
kraj Jove majka tuguje;
tuguje, sina pituje: 5
„Što ti je, sine Jovane,
te ležiš bolan prebolan?
A majci tvojoj ne kažeš?"
Govori bolan Jovane:
„Ne pitaj, majko, ne pitaj! 10
Bolest je moja golema,
leka joj nema do neba!
truju me, male, dušmanke,
dušmanke, male, naše seljanke!
One mi lebde, male, pred oči, 15
i danju, male, i u noći,
one mi na san do’ode,
one me u grob odvode."

---

Napomena

Iz Ćuprijskog Pomoravlja.

Reference

Izvor

• Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 105.