Izbiračica/29
| ◄ OSMA POJAVA | DEVETA POJAVA | DESETA POJAVA ► |
DEVETA POJAVA
MALČIKA, zatim SOKOLOVIĆ, JECA
MALČIKA (stupi lagano): Dockan! Dok sam ja birala, dotle su se ovo dvoje zaljubili! I to moradoh baš onda doznati, kad sam već htela da... (Okrene se.) Pst! Da me niko ne čuje! Šta sada da radim? Da ih rastavim? Šta bi mi hasnilo! Činiću se nevešta! To je najbolje! Ostaju mi još dvojica! Ta ja sam ih odbila! No, eto sada belaja... Brzo da potražim oca i mater (Sokolović i Jeca stupe)
SOKOLOVIĆ: Evo je!
JECA: Zar si ti tu, drago dete, a mi te tražimo.
MALČIKA: Ovde sam! Tražila sam...
SOKOLOVIĆ: Već znam koga! On je baš sada otišao u drugu sobu, naš zet...
JECA: Da, naš sin Branko!
MALČIKA: Branko? Jesam li ja njega izabrala?
SOKOLOVIĆ: Dabome!
JECA: Dakako, dete moje!
MALČIKA: Ja sam se predomislila!
SOKOLOVIĆ i JECA: Predomislila?
MALČIKL: A da vi, otac, niste možda već rekli gospodinu Štanciki?
SOKOLOVIĆ: Nisam još, dete moje!
MALČIKA: A vi, mati?
JECA: Nisam, ali idem odmah.
MALČIKA: Stanite!... Ko što rekoh, predomislila sam se!
Poći ću za gospodina Štanciku!
SOKOLOVIĆ: Dakle ne za Branka?
MALČIKA: Rekla sam već za Štanciku! (Ode)
JECA: Ali, drago moje dete! (Ode za njom)
SOKOLOVIĆ: Dobro te ja nisam čoveka odbio! (Pođe i sukobi se sa Tošicom.)