◄   ČETVRTA POJAVA PETA POJAVA ŠESTA POJAVA   ►

PETA POJAVA

TOŠICA (sam): Ej, naopako! Ej, naopako! Eto ti meni belaja! Kad ja prosim, mora ceo svet da prosi; gde se ja zablenem, mora ceo svet da se zablene; što bi' ja hteo, to bi hteo ceo svet! Zar to nije jed? O, Malčika, Malčika! Ti ćeš me u grob svaliti! Ali nećeš! Nije ovo telo za opelo! Ja ću se uhvatiti ukoštac, zvaću ih na dvoboj... na pištolje, na sablje, na topove... kako im je volja! Ja sam uvređen, ja prvi pucam... Pu! Mrtav je! Pu! I onaj se drugi koprca! Jest! Al' eto ti policije pa moga Tošicu za jaku, pa s mojim Tošicom u buvaru, pa s mojim Tošicom pred sud, pa s mojim Tošicom na vešala! Oho! To nećeš doživiti, dragi moj Tošice, da te obese! Ali šta da radim? Šta da radim?