Izbiračica/10
◄ DEVETA POJAVA | PRVA POJAVA | DRUGA POJAVA ► |
DRUGI ČIN
Vrt kod Sokolovića
PRVA POJAVA
SAVETA, SOKOLOVIĆ i JECA
(Saveta pripravlja doručak, Sokolović hoda gore-dole po sobi, Jeca sedi i plete)
SOKOLOVIĆ: Ja ti kažem, ženo, da su te proklete večernje zabave veliki trošak!
JECA: Bile one trošak ili ne bile, to je sad svejedno! Što mora biti, mora!
SOKOLOVIĆ: Ali zašto da mora biti?
JECA: Zašto? Zato što mora! Ili ćemo mi zar da budemo gori od drugih?
SOKOLOVIĆ: Od drugih! Uvek se moramo po drugima da ravnamo! Kada ćemo jedared po našoj volji živiti!
JECA: Hoćeš valjda da se otuđiš od celoga sveta?
SOKOLOVIĆ: A šta ja imam od toga celoga sveta što mi dolazi na moje večernje zabave? To, da me još onoga večera, dok je u mojoj rođenoj kući, ismijava!
JECA: Ismijava?
SOKOLOVIĆ: Dakako, ismijava. Jer ako potrošiš na takvu zabavu manje nego što bi mogao, onda kažu: „Cicija, sram ga bilo, kako se nije stidio da nas na takvu večeru pozove." Ako pak učiniš više nego što bi mogao, onda kažu: „Luda, razmeće se, potroši jednoga večera toliko da posle mora mesec dana da gladuje." Eto šta se čovek hasni od večernje zabave!
JECA: Ti si zaboravio da imaš kćer na udaju!
SOKOLOVIĆ: Nisam, ženo; ali ja bi' volio da mi ko uzme moju kćer zarad nje same, a ne zarad moje večernje zabave. Zar ja nisam tebe prvi put u kujni ugledao?
JECA: Onda su bila druga vremena.
SOKOLOVIĆ: Reci bolje: onda još nije bilo večernjih zabava!
JECA: Dobro, dobro, ja se neću prepirati! Ako ti je što nepravo, a ti kaži Malčiki!
SOKOLOVIĆ: Ta da, ti bi odmah da se ja sa Malčikom svađam, al' toga neće biti. Malčika je moje dete!
JECA: To jest, valjda je nešto i moje!
SOKOLOVIĆ: Utoliko što si je rodila, ali zato ona opet mene većma voli!
SAVETA (za sebe): Kako je Malčika sretna!
SOKOLOVIĆ: Idi, Saveta, vidi je li ustala Malčika. Ako nije, nemoj da je probudiš, a ako jeste, a ti je zovi da doručkuje, to jest, ako je gladna, jer ako nije, mi ćemo još pričekati, ionako je tek deset i po sahata.
SAVETA: Odmah al' gle, evo je gde dolazi i sama!