Izbavija Begzade ličkog Mustaj-bega iz tavnice od Izmira kralja

* * *

Izbavija Begzade ličkog Mustaj-bega iz tavnice od Izmira kralja

0001 Sad u ime boga istinoga
0002 đe sjedimo da se veselimo,
0003 bog nas mio vazdi veselio
0004 i od svake muke zaklonio:
0005 teške muke i dušmanske ruke
0006 mnogo duga i nevjerna druga.
0007 Teško vuku mesa ne jedući
0008 i magarcu s konjma putujući,
0009 i kupusu na rđavu mesu,
0010 onom zetu što punice nema,
0011 teško kapi na ćelavoj glavi,
0012 dobroj pušci u strašivoj ruci,
0013 oštroj sablji u loša junaka,
0014 dobroj suknji na lošoj djevojci,
0015 i kalpaku na obješenjaku,
0016 svilenici na obješenici,
0017 a đerdanu na gušavu vratu.
0018 Još po tome, sokolovi sivi,
0019 svakom momku sreća dopadnula
0020 i u sreći po jedna djevojka,
0021 meni dvije, nek mi žao nije:
0022 prvu plavu, nek stoji pod glavu,
0023 crna oka, nek stoji pod ruku.
0024 Sve se kod njeh sreća namjerila:
0025 visoka je baš ko Jablanička
0026 a krakata baš ko iz Konjica,
0027 a vezilja baš ko iz Sarajva,
0028 tanko zbori baš ko Rogatička,
0029 crna oka baš ko Prijepoljka,
0030 drvaruša baš ko Goraždanka,
0031 a guznata baš ko Taslidžanka,
0032 a glavata baš ko i Pazarka,
0033 a gušava baš ko i Srebrenička,
0034 pomalešna baš ko i Janjarka,
0035 sad bijela ko što i Latinka,
0036 a srdita baš ko Crnogorka,
0037 tanka rasta baš ko Srbijanka.
0038 Sad po tome, ljubavna družino,
0039 staru pjesmu da vam kazujemo,
0040 staru pjesmu od straog zemana,
0041 što su stari radili junaci,
0042 prije bilo, sad se spominjalo.
0043 Vino pije sedamdeset bega,
0044 u Krajinu pod Begovu kulu,
0045 tanku kulu bega Ličanina,
0046 i među njih beg Mustaj-beg Lički.
0047 Redom holba po družini hoda,
0048 svaki junak redom progovara:
0049 neki hvali svoju tanku kulu,
0050 neki svoje svijetlo oružje,
0051 neki konja od mejdana hvali,
0052 neki fali ljubeznu djevojku.
0053 Beže šuti, ništa ne govori,
0054 šarku knjigu drži u šakami,
0055 na desnu se potkočio ruku
0056 pa za rusu ufatio glavu,
0057 sve proljeva suze od očiju.
0058 Sedamdeset govorilo bega:
0059 »Mustaj-beže, careva gazijo,
0060 što je tvoja ruka opanula,
0061 zlatne holbe prifatiti neće?
0062 A što su ti usta zatvorena
0063 pa ni s kijem govoriti neće?
0064 Što si rusu oborio glavu?
0065 Što proljevaš suze od očiju?
0066 Otkud knjigu držiš u šakama,
0067 je l’ ti, Beže, knjiga od mejdana?« 
0068 A Beže im tiho odgovara:
0069 »Prođ’te me se, sedamdeset druga,
0070 da je bogdo sreća donijela
0071 da je sitna knjiga od mejdana,
0072 nimalo se ne bi okahrio
0073 ni starosti svoje požalio,
0074 već se moje srce zaplakalo,
0075 pa od teška jada ispucalo,
0076 baš ko zemlja kad je ljeto sušno
0077 pa pod jesen mnogo kiše pane ─
0078 sve se zemlja sa zemljom sastaje
0079 srce nikad rahat biti neće,
0080 već je moje srce uzavrelo,
0081 gotova je pamet ostavila,
0082 još malo ću u goru bježati.
0083 Znate, braćo, nije davno bilo,
0084 kad ja skoro odo do Stambola
0085 da u zo čas vadim agaluke
0086 kod našega cara čestitoga,
0087 na spahije popravljam berate
0088 u zo čas se spahiluci dali,
0089 dok ja siđe bijelu Stambolu,
0090 i izvađi mnog’m agaluka,
0091 jošte više pravi spahiluka,
0092 na Liku mi ostanila kula,
0093 i u kuli vjerna moja ljuba,
0094 i Begzada kćerka jedinica.
0095 Ja sam dugo bio u Stambolu.
0096 Dokle odo i opet se vratih,
0097 dana prođe cijela godina.
0098 Kad ja, braćo, na Krajinu dođo,
0099 kad se moja kula zaplakala,
0100 Vlasi tankoj kuli dolazili,
0101 bijelu mi kulu poharali,
0102 iz riznice blago pokupili,
0103 i Begzadu moju zarobili,
0104 pod kamen mi ruke ostavili.
0105 Ev’ od tadaj sedam godin dana,
0106 razbiro sam sve četiri strane
0107 ja ne znado đe je, i kako je,
0108 ni kaka je sila zarobila.
0109 Kroz sedam punije godina
0110 spremio sam sedam krihmana
0111 u sve sedam vlaškije zemalja,
0112 da ja haber za djevojku nemam,
0113 kak odoše, još se ne vratiše,
0114 za njih glasa ni habera nema,
0115 nek bog znade, svi su izginuli
0116 ja ne znado đe su, ni kako su.
0117 A sinoć mi sitna knjiga dođe
0118 od Izmira, od grada vlaškoga,
0119 od Begzade, moje kukavice.
0120 Moja cura knjigu opravila,
0121 u knjizi mi tiho govorila:
0122 ─ Ej, moj babo, beže Ličaninu,
0123 đe si, babo, nigdje te ne bilo,
0124 kroza sedam punije godina
0125 ne bi kadar mene potražiti.
0126 Ako ne znaš đe sam i kako sam,
0127 ako nisi prije razumio
0128 na kake sam jade udarila,
0129 najprije me Vlašče zarobilo,
0130 silno Vlašče, kološvarski kralje,
0131 kad s’ ti, babo, bio u Stambolu,
0132 kad si ošo o Đurđevu danu,
0133 pa su prošla tri puna mjeseca
0134 po Ilinju danu nesretnome.
0135 Na Ilinj-dan bijah poranila
0136 još se momci izbudili nisu
0137 a ni zora nije udarila,
0138 a ja sišla bija na avliju,
0139 da nalijem vode u ibrike
0140 s nesretnoga našeg šadrvana.
0141 Istom kucnu halka na vratima.
0142 Ja se mlada iz avlije javljam:
0143 Ko to kuca, još sabaha nema,
0144 ovde nisu kurve zatvorite.
0145 Ako slugu viknem Husejina,
0146 ubiće te, ni skočiti nećeš.
0147 Istom dušman sa sokaka viknu:
0148 ─ O Begzada bega Ličanina,
0149 vakta nemam zore iščekati
0150 jera knjigu nosim od Stambola
0151 od tvog babe, bega Ličanina,
0152 sprečnu ti je knjigu opravio,
0153 pa je onda mene govorio
0154 kad god kuli na Krajinu dođem,
0155 da bi noći polovina bila,
0156 da ja tebe po imenu viknem,
0157 da si lahak skočit iz dušeka. ─
0158 Prevari me silan dušmanine,
0159 priđe mlada do kanata blizo,
0160 pa otvori na avliju vrata,
0161 pade Vlaše baš ko brza munja,
0162 ufati me za bijele ruke,
0163 najavi se vlaška njemadija,
0164 odlećeše uz bijelu kulu.
0165 Na riznici odvališe vrata,
0166 pokupiše gotovinu blago,
0167 polomiše srebrene rafofe,
0168 povadiše čifiluke zlatne,
0169 mene janu tamo odvedoše.
0170 Kad me svede Kolušvaru gradu,
0171 pa me silan u alvate baci,
0172 drža mene cijelu godinu.
0173 Dobro me je Vlašče nadržalo,
0174 pazio me baš ko milu ćerku,
0175 dok mi dušman lice opazio
0176 pa se na me ašik učinio,
0177 tri put me je u crkvu vodio,
0178 varale me vlaške knjigonoše
0179 ne bi li se prevjerila mlada.
0180 Ja se, babo, ne šće prevariti;
0181 na mene se Vlašče rasrdilo
0182 pa me svede duboku limanu
0183 da me baci u more debelo.
0184 Tu žešćega nađe Kaurina
0185 nađo, babo, od Izmira kralja.
0186 Prodade me kralju izmirskome
0187 za hiljadu i trista dukata.
0188 Odvede me do Izmira grada.
0189 Kad me svede bijelu Izmiru,
0190 pa me turi u alvat odaju
0191 sa Milevom, šćeri jedinicom.
0192 Drža mene četiri godine
0193 dok mi silan lice sagledao,
0194 odviše se ašik učinio,
0195 pa me triput vodi namastiru.
0196 Moliše me da vjeru prevrnem,
0197 mlada vjeru prevrnuti neću.
0198 Kaurin se na to rasrdio
0199 svu je svoju zemlju zadrmao,
0200 Dalmanciju i Principovinu,
0201 sve sastavi vlaške knjigonoše,
0202 po zakonu knjigonoše pita
0203 može li mu krstu podnijeti
0204 da obljubi bulu nekrstenu.
0205 Zakoni mu ne šćeše rijeti
0206 da me nazor more prevjeriti
0207 dok ne gradi mnoge hairove.
0208 Kad načini sedam manastira,
0209 i među nji Jevrosimu crkvu,
0210 onda bi mu knjige posulile
0211 neka ljubi bulu nekrštenu.
0212 Odviše je Vlašče osiljelo,
0213 pet stotina sakupi majstora
0214 dok načini sedam namastira,
0215 sad počimlje Jevrosimu crkvu.
0216 Ako bide od boga suđeno
0217 te ne puknu iz neba gromovi,
0218 ne sruše mu duvar do temelja
0219 već upravi od kamena crkvu,
0220 nazor će me Vlaše prevjeriti.
0221 Ej, Krajino, vatrom izgorela,
0222 đe u tebi nejma junaka
0223 izrad boga i onog svijeta
0224 da izbavi roba iz Kaura!
0225 A moj babo, Lički Mustaj-beže,
0226 ako ne znaš đe sam i kako sam,
0227 eto sam ti knjigu opravila,
0228 viđaj dobro što ti knjiga kaže,
0229 bijelo sam lice oštetila
0230 od obraza krvi natočila,
0231 pa sam krvljom knjigu napisala.
0232 O moj babo, beže Ličanine,
0233 jazuk tebi i glasu tvojemu
0234 što me držiš u kaurske ruke,
0235 puno mi je sedam godin dana,
0236 a kader me izbavit nisi.
0237 Ako te je starost osvojila
0238 pa ne moreš po tefdilu hodat,
0239 držati se bijesna Goluba,
0240 imaš blaga pa mu broja nejmaš,
0241 imaš mala, karara mu nejma,
0242 imaš mnoge luke i čifluke,
0243 troši blago, ostalo ti pusto!
0244 e ti traži za pare junaka,
0245 koji će ti ćerku izbaviti. ─
0246 Pa čujte me, moja braćo draga,
0247 imam junak hiljadu kmetova,
0248 sve gotovi kmeti naseljeni,
0249 i u njihke sjeme i volovi.
0250 Imam luku ispod tanke kule,
0251 sredom teče voda studenica,
0252 na njoj imam sedam valjarica,
0253 ne valjaju kakvu besposlicu,
0254 već valjaju čohu svakojaku,
0255 na godinu haka isturaju
0256 po hiljadu žutije dukata.
0257 Da je majka rodila junaka,
0258 mila sestra brata odgojila
0259 bez bešike, na bijele ruke,
0260 i na čisto krilo djevojačko,
0261 muškijem ga pasom opasala,
0262 junačkijem glasom dovikala
0263 da sebili svoju rusu glavu
0264 i da siđe bijelu Izmiru
0265 da izbavi moju milosnicu,
0266 dao bi mu pet stotin kmetova.
0267 Ni s tijem ga ne bi ostavio,
0268 dao bi mu luku po temelju.
0269 Ni s tijem ga ne bi ostavio,
0270 dao bi mu hiljadu dukata
0271 za troškova dok Izmiru sijde.
0272 Ni s tijem ga ne bi ostavio,
0273 bi mu tanku kulu načinio,
0274 porad moje, a bolju od moje.
0275 Ni s tijem ga ne bi ostavio,
0276 bi mu dao senat od djevojke,
0277 ako b’ bilo od boga suđeno
0278 pa izbavi i zdravo se vrati,
0279 nek je uzme za vijernu ljubu,
0280 ja od srca i nemam evlada,
0281 ’sim Begzadu, jednu u vijeku,
0282 a ima mi osamdeset ljeta.
0283 Ako b’ bilo po redu mrijeti,
0284 kad ja umrem na Liku široku,
0285 sve ostaje njemu i Begzadi,
0286 sretan biti do vijeka svoga.« 
0287 Sedamdeset kad čulo junaka,
0288 koji blizu kod Bega sjeđaše,
0289 on gledaše u zelenu travu,
0290 kako travke rastu na zavojke,
0291 baš ko dojke u dobre divojke.
0292 Koji dilje od Bega sjeđaše,
0293 taj se čini ništa i ne čuje.
0294 Al’ bijahu vrazi donijeli
0295 iz Kladuše Mujina Halila,
0296 pa mu đavo ne da sidjet s mirom,
0297 gleda Bega među oči vrane,
0298 gleda Bega pa mu govoraše:
0299 »Ličanine, krilo od Krajine,
0300 je l’ istina što si govorio,
0301 je li tvrđa vjera od kamena,
0302 da me s curom prevarit nećeš?
0303 Za više te ništa pitat neću.« 
0304 Tvrdo mu se Beže kunijaše:
0305 »E, moj sine, Hrnjičin Halile,
0306 tvrđa j’ vjera od svakog kamena,
0307 što ti goda rečem na Krajini
0308 kad bi bogdo sreća donijela
0309 pa bi sjutra curu izbavio,
0310 ni za što te ne bi prevario,
0311 ako ne bi više priturio.
0312 Ster’, Halile, bugar-kabanicu
0313 da ti gradim sitne temesuće
0314 na mojije pet stotina kmeta,
0315 da ti brojim hiljadu dukata.« 
0316 Onda Halil tiho govoraše:
0317 »Ej čul’ te me, age i begovi,
0318 vjera vam je, istinu vama kažem,
0319 ja Izmire prije čuo nisam,
0320 a kamoli da sam dolazio.
0321 Al’ sam reko, preporeći neću,
0322 sve ću hodat a za Izmir pitat,
0323 ja ću sići bijelu Izmiru,
0324 jal’ Begovu šćerku izbaviti,
0325 jali rusu glavu izgubiti,
0326 beden vlaški njome zakititi
0327 jal’ kostima dobiti tavnicu,
0328 tavnovati do umrlog dana.
0329 Koji tamo dobije tavnicu,
0330 on Krajine više viđet neće,
0331 on se šale izbavit ne more,
0332 ni na blago, niti na junaštvo.
0333 Al’ sam reko, prevariti neću.« 
0334 Pa mu bugar-kabanicu baci:
0335 »Pravi, Beže, sitne tenesuće,
0336 broj mi odmah hiljadu dukata!« 
0337 I to Begu vrlo milo bilo,
0338 on prifati pero i hartije,
0339 načini mu sitne temesuće
0340 na pet stotin svojije kmetova.
0341 Pa zarovi u džepove ruke,
0342 izbroji mu hiljadu dukata,
0343 tri stotine više preturio
0344 nek je momku slađe putovati:
0345 »Hajde, sine, hairli ti bilo!« 
0346 Halil pare u džepove baci,
0347 a pokupi sitne temesuće,
0348 pa u tome na noge skočio.
0349 Velike ga misli pritisnule,
0350 tanku pušku nosi o ramenu.
0351 U toj misli do Kladuše dođe,
0352 u avliju Muju nalazio:
0353 zaturio uz ruke rukave,
0354 na se turski avdes uzimaše;
0355 već bijaše polovinu dana,
0356 božjega se odužuje duga.
0357 A kad Halil na avliju dođe,
0358 kako dođe, bratu selam viknu.
0359 Aga Mujo ljepše prifatio,
0360 pa Halila okom preturio,
0361 pa Halilu bratu govoraše:
0362 »O, Halile, moje desno krilo,
0363 što s’ u licu boju mijenio,
0364 il’ si brate, vinom prefatio,
0365 il’ s agama kavgu izvodio,
0366 il’ si bio kolu kod djevojke,
0367 pa te cure rezir učinile?« 
0368 Onda Halil Muji govoraše:
0369 »Brate Mujo, moje poduzglavlje,
0370 ja nijesam vinom prefatio,
0371 ni s agama kavge izvodio,
0372 nit sam bio u sitne sokake,
0373 nit me cure rezir učinile,
0374 već sam ti se ludo prevario,
0375 na Liku se, brate, pogodio,
0376 sa Turčinom Begom Ličaninom,
0377 za hiljadu žutije dukata,
0378 i bijelu po temelju kulu,
0379 i Begovu luku potkućnicu,
0380 i na luci sedam vodenica,
0381 što valjaju čohu svakojaku,
0382 i njegovo pet stotin kmetova,
0383 dao mi je senet na djevojku,
0384 da je uzmem za vijernu ljubu,
0385 da ja, brate, do Izmira siđem,
0386 da mu bavim ćerku od Kaura.
0387 Već, serdare, brate od matere,
0388 molim ti se kako starijemu,
0389 a poklanjam ko i vrednijemu,
0390 daj mi, brate, izun i halala
0391 i Đogata mejdandžiju tvoga
0392 da ja idem do Izmira sići
0393 a evo ti sitni temesući
0394 od Begovo pet stotin kmetova.
0395 Ako bog da pa se zdravo vratim,
0396 mi moremo sretni ostanuti.
0397 Prođ’ se vraga i čete hođenja,
0398 mi ginemo i rane nosimo,
0399 i gubimo naše Krajičnike.« 
0400 Kad to začu buljubaša Mujo,
0401 on iz ruku ibrik ispustio,
0402 nisko mrke opustio brke,
0403 pa hajdučke oči iskolači,
0404 a naturi mrnje na obrve,
0405 na avliju glasovito viče:
0406 »Oj, kopile, moj brate Halile,
0407 kakav Izmir, n’jmala te majka,
0408 ko štono te ni imati neće,
0409 ku ćeš ići, ne vele ti doći!
0410 Evo puno dvanaest godina
0411 kako hodam po četi junačkoj,
0412 svud sam, brate, četu savodio,
0413 do Crnog mora dolazio,
0414 od sedefa čardak nalazio,
0415 a za Izmir nikad čuo nisam,
0416 a kamoli da sam dolazio.
0417 Kako ću ti konja pokloniti
0418 kad Kauri konja uviđeli,
0419 izvadili sure Đogatovo,
0420 đe god gradu i palanci svratiš,
0421 svugdi će ti poznati Đogata,
0422 nećeš, brate, iznijeti glave.
0423 Pa ja tebe ne bi ni žalio,
0424 u zo čas te othranila majka,
0425 đe od tebe dobra ne imade,
0426 odavno je Mujo potpazio,
0427 samo ne dam bijesna Đogata.
0428 Pa ti hajde, nek te nose vrazi,
0429 ej, moje te oči ne vidjele.« 
0430 Pa mu sitne ote temesuće,
0431 sve ih dere, na avliju baca.
0432 Kad to vidje nagojak Halile,
0433 od očiju suze upustio,
0434 pa serdaru bratu govorio:
0435 »Jer to, brate Mustafaga, radiš?
0436 A tako mi boga istinoga,
0437 ako mene izun dati nećeš,
0438 izum, brate, i Đogata tvoga,
0439 ja ću tebi ići bez izuna,
0440 ukrašću ti bijesna Đogata.
0441 Ako konja ukrasti ne mogu,
0442 ja ću sići u tople podrume
0443 izvadiću oba vedenika,
0444 ubiću ti bijesna Đogata,
0445 brate, Mujo, kroz oba kolana.
0446 Ako si ga na mejdan dobio,
0447 i ja sam se, brate, pridesio,
0448 u Đogi je moja polovina.
0449 Ako si ga za pare kupio,
0450 zajedno smo počeli hoditi,
0451 te smo tekli sitne madžarije,
0452 i tako je moja polovina.
0453 Ako ti je miraz ženevine,
0454 ja ti neću voditi Đogata.« 
0455 Pa prolio suze niz obraze.
0456 Onda Mujo bratu govoraše:
0457 »O moj brate, adžamijo luda,
0458 zašto liješ suze od očiju?
0459 Nemoj meni ići bez izuna,
0460 nemoj krasti bijesna Đogata,
0461 nemoj, brate, da t’ ujede guja,
0462 da ubiješ konja od mejdana,
0463 vet ti hajde do čaršije siđi,
0464 pa ti nađi Luku bojadžiju,
0465 pozdrav ćeš mi Luki ponijeti,
0466 nek pokupi boje svakojake,
0467 neka dođe mojoj tankoj kuli,
0468 nek mi konja tefdili Đogata,
0469 u zo čas ga, brate, dobavio,
0470 a u gore tebe ohranio.« 
0471 Ode Halil placu i čaršiji,
0472 do magaze Luke bojadžije,
0473 pa mu Halil tiho govoraše:
0474 »O moj kume, bojadžija Luka,
0475 pozdrav ti je Mujo opravio
0476 da nakupiš boje iz magaze,
0477 pa da ideš do bijele kule,
0478 da tefdiliš bijesna hajvana.« 
0479 Skoči Luka, druge ne učini,
0480 pa na noge nazu jemenije,
0481 pa navede sitnijem sokakom,
0482 dokle dođe do Mujine kule.
0483 Srete njega na avliju Mujo,
0484 uvede ga u tople podrume.
0485 Pa dopade bijesnu hajvanu,
0486 te skidoše čula sa Đogata,
0487 na Đogata timar udariše,
0488 mlaku vodu i rakli safuna.
0489 U sunđer mu vodu izvadio,
0490 a čaršafom dlaku položio.
0491 Pa dopade bojadžija Luka,
0492 po Đogatu tefdil udaraše.
0493 Kad na konja tefdil udario,
0494 ti bi reko pa bi se zakleo
0495 nije bila dlaka đogatska.
0496 Previ ćebe, kataliju baci,
0497 poteže mu četiri kolana,
0498 dva ilikli i dva ibrišima,
0499 i peticu ibrišim-tkanicu,
0500 štono konja od kolana čuva.
0501 Pa opremi bijesna Malina,
0502 izvedoše konja na avliju,
0503 pa ih eto kuli uz bojeve.
0504 Mujo viče grlom i avazom:
0505 »Vjera, ljubo, dragša od očiju,
0506 deder spremaj djevera Halila,
0507 ti si mlada soja madžarskoga,
0508 ko što nose vlaški barjaktari.« 
0509 Kad to začu ljuba Mustafina,
0510 ona dođe do Halila blizu,
0511 ode spremat đevera Halila,
0512 sve madžarsko ruho udaraše,
0513 od tabana do bijela vrata.
0514 Oko vrata kolijer od zlata,
0515 uplete mu sedam pletenica,
0516 i tri krsta od suvog zlata,
0517 i četiri pare krstašice.
0518 Nad oči mu škrlo naturila,
0519 i svijetlo prikiti oružje.
0520 Mujo sebe i Malina spremi,
0521 oba brata sišla na avliju.
0522 E Halila, posjede Đogata,
0523 aga Mujo bijesna Malina,
0524 pa on grlom i avazom viče:
0525 »Ej, Ajkuna, sestro moja draga,
0526 ti zaklopi kulu i avliju,
0527 pa iziđi kuli na bojeve,
0528 čuvaj dobro od kamena kulu,
0529 da ne siđu Vlasi niz planinu,
0530 mogu tanku kulu zapaliti;
0531 zaklati mi mog Omera sina,
0532 zarobiti i tebe i ljubu.« 
0533 To rekoše, niz polje odoše,
0534 i zeleno polje pregaziše,
0535 fatiše se gore i planine.
0536 I dvije-tri gore prelaziše,
0537 dok padoše polju primorskome.
0538 Opazi ih Primorac Ilija
0539 sa bijele kule od kamena,
0540 pa Ilija iz avaza viče:
0541 »O Kosanda, moja vjerna ljubo,
0542 a tako ti očinjega vida,
0543 odi, priđi, do pendžera blizu,
0544 pa pogledaj niz polje zeleno,
0545 ja bih reko pa bih se zakleo
0546 da j’ u polju Đogat pobratima,
0547 dobar Đogo pobratima Muje,
0548 al’ ga jaše fisan Madžarine.« 
0549 Kad to začu Kosanda Vlahinja,
0550 ona mlada do pendžera priđe,
0551 pa niz polje oči opravila.
0552 Čim ih viđe, birdem govorila:
0553 »Gospodaru, Primorac Ilija,
0554 istina je, da je Đogat Mujin,
0555 samo ga je neko tefdilio,
0556 i jaše ga fisan Madžarine.« 
0557 Onda reče Primorac Ilija:
0558 »E, tako mi svete leturđije,
0559 ko je goda na Đogatu danas
0560 zaista ga provoditi neće
0561 dok j’ Iliji na dva rama glava.« 
0562 Pomiče se u ramenu ruka,
0563 skoči momak ko da ne sjedaše,
0564 tanku luntu sa čivije manu,
0565 časom spade u sitne sokake,
0566 dok dostiže Muju na Malinu.
0567 Kako pade, božju pomoć viknu,
0568 Ilija mu bolje prifatio.
0569 Ruke šire, u lice se ljube,
0570 pa Ilija tiho govoraše:
0571 »Alaj, pobro, buljubaša Mujo,
0572 zar si, brate, tako iznemogo
0573 te si prodo bijesna Đogata?« 
0574 Onda Halil tiho odgovara:
0575 »Davor pobro, Primorac Ilija,
0576 nije Mujo surđul ostanuo
0577 da je prodo bijesna Đogata,
0578 na njemu je Mujagin Halile.« 
0579 Kad to začu Primorac Ilija,
0580 to Ilija tiho govoraše:
0581 »Jaoj, pobro, Mujagin Halile,
0582 kako bi te mogo poznavati,
0583 nijesi mi prije dolazio.« 
0584 Ruke širi, u lice ga ljubi,
0585 i dođoše do bijele kule.
0586 Od dobrije konja odsjedoše,
0587 te im mlađi konje prifatiše.
0588 Eto njihke kuli uz bojeve,
0589 pa sjedoše ladno piti vino.
0590 Doklen bijel danak prolazio,
0591 tavna noćca na zemlju panula.
0592 I noćiše, lijepo im bilo,
0593 pa na jutru bolje poraniše.
0594 Što govori buljubaša Mujo:
0595 »Pobratime, Primorac Ilija,
0596 još ti brata oženio nisam,
0597 al’ sam čuo gdje kazuju ljudi
0598 u Izmiru gradu kaurskome
0599 Begova je cura zarobljena.
0600 Dijete se moje prevarilo,
0601 i sa Bogom se ludo pogodilo,
0602 i zahvalu pred družinu dalo
0603 da će glavom do Izmira sići.
0604 Ja ti, pobro, za Izmir ne znadem,
0605 nije l’ bogdo sreća donijela
0606 nećeš danas dikat učiniti,
0607 da mi s bratom u družinu pođeš,
0608 kail sam se natrag povratiti,
0609 sama mi je kula na ćenaru.« 
0610 Progovara Primorac Ilija,
0611 grčki zbori da mu ne zna ljuba:
0612 »Avaj, pobro, kladuški serdare,
0613 ja ću poći rad hatora tvoga,
0614 al’ me više nigda viđet nećeš,
0615 ku’ ću ići ne vele mi doći,
0616 niti meni nit Halilu tvome.« 
0617 Pa podviknu slugu Metodiju:
0618 »Idi, spremaj konje vitezove!« 
0619 Sluga Mito u podrume sijde,
0620 pa opremi konje mejdandžije.
0621 Opremi se Primorac Ilija
0622 i sa njime Mujagin Halile,
0623 i za njime Mujo pristajaše
0624 pa Halilu tiho govoraše:
0625 »Stan’ polako, moj brate Halile,
0626 malo će te Mujo svjetovati.
0627 Ako ćeš me, brate, poslušati,
0628 goni konja, vodi pobratima,
0629 sve prolaste kaurske gradove,
0630 dokle gradu Akšanskome siđeš.
0631 Tudi imade moja posestrima,
0632 posestrima kapetan Vlahinja.
0633 Tu ćeš, brate, biti na konaku,
0634 dobro će te sestra dočekati,
0635 rad hatora pobratima svoga,
0636 i ona te more sjetovati.« 
0637 To rekoše pa se zagrliše.
0638 Mujo ljubi u grivu Đogata,
0639 a Halil se po Đogatu svija,
0640 ljubi Muju u bijelu ruku.
0641 Ode Halil konja igrajući,
0642 osta Mujo tužno kukajući,
0643 spremajući sebe i Malina,
0644 baš da ide sentu na Krajinu.
0645 Ode Halil dugo putovati,
0646 sve prolazi bijele palanke,
0647 dok siđoše gradu Akšanskome,
0648 pravo kuli kapetana Vlahinji.
0649 Kad padoše do bijele kule,
0650 oko kule kamena avlija,
0651 na avliji zatvorena vrata.
0652 Viđ’ Đogata, tri ga klala vuka
0653 on ne čeka kapidžije mlada,
0654 vet podiže čavla sva četiri,
0655 pa preskoči kamenu avliju.
0656 Kad pogleda crnijem očima,
0657 kad avlija čohom zastrvena,
0658 sve po njojzi srebreni astali,
0659 i na njima čaše od biljura,
0660 naokolo boce i stolice.
0661 Kad to viđe Mujagin Halile,
0662 svome Đogi tiho govoraše:
0663 »Ej, Đogate, jedan dušmanine,
0664 što poradi štetu na avliju,
0665 ko bi sada dževap učinio.« 
0666 Đogat čuje, zborit ne mogaše,
0667 već sve čavlom bije po kamenju,
0668 dok opazi kapetan Vlajinju,
0669 kako gospa na avliju dođe,
0670 lami konja za lahke dizgine,
0671 pa gospoja tiho govoraše:
0672 »Madžarine, kurvino kopile,
0673 otkud Đogat pobratima moga?
0674 Ti si mudro konja tefdilio
0675 da ga niko poznati ne mere.
0676 Dobra konja poznajem Đogata,
0677 kazuj pravo, oči izgubio,
0678 otkud ti je Đogat dopanuo.« 
0679 Onda Halil tiho govoraše:
0680 »Sestro mila, brata Muje moga,
0681 ja ako sam konja tefdilio,
0682 ja nijesam vjere predležio.
0683 Na Đogi je Mujagin Halile.« 
0684 Kad to začu kapetan Vlahinja,
0685 ruke širi te Halila ljubi.
0686 Odvede ga u alvat odaju,
0687 i sa njime Primorac Ilija.
0688 I noćiše, lijepo im bilo,
0689 i na jutro bolje poraniše.
0690 Sad se Halil stade opremati,
0691 a Vlahinja njega zapitivat:
0692 »Ku’ ćeš pobro, Mujagin Halile,
0693 dokle si se junak zamučio?« 
0694 Halil laže, pravo ne kazuje,
0695 već on kaže, uhodi gradove.
0696 Spremi sebe i Đogata svoga,
0697 i Ilija sebe i vrančića,
0698 i odoše posred latinluka,
0699 dok siđoše debelu limanu.
0700 Od dobrije konja osjedoše
0701 pa vodaju konje uz lugove,
0702 dok padoše četiri Madžara;
0703 zaturili na ramena lunte,
0704 i poveli hrte i kerove.
0705 Govori im Primorac Ilija:
0706 »O boga vam, četiri Madžara,
0707 kud je džada do Izmira grada?
0708 Il’ ću krenut uz morske lugove,
0709 il’ ću krenut niz morske lugove,
0710 il’ ću brodit debela limana?« 
0711 Govore mu četiri Madžara:
0712 »O naš brate, ti si jabandžija,
0713 ti nijesi prije prolazio.
0714 Nemoj brodit more u debljinu,
0715 vet okreni niz morske lugove,
0716 putovaćeš čitav dan bijeli
0717 dokle nađeš goru Jablanovu,
0718 njom ćeš ići čitav dan bijeli,
0719 izići ćeš u polje Petrovo.
0720 Polje drži četiri sahata,
0721 niz polje ćeš konja okrenuti,
0722 dokle vodu Mukiježa nađeš.
0723 Tu ćeš hladnu vodu pregaziti,
0724 u tome ćeš do Izmira sići.
0725 Tamo veće kako ti je drago.« 
0726 Utom Halil proćera Đogata,
0727 niz lugove morske udariše,
0728 pregaziše niz lugove ravne,
0729 i nađoše goru Jablanovu.
0730 Njom idoše čitav dan bijeli.
0731 Đe ih godak danak ostavljaše,
0732 oba brata konak boravila.
0733 Iziđoše u polje Petrovo,
0734 pa niz polje konje navališe,
0735 dokle pola polja pogaziše.
0736 Nasred polja vodu opazili,
0737 pa na vodu konje nateraše.
0738 Tamam konji vodu pregazili,
0739 na Izmiru pukoše topovi,
0740 dva zajedno, pet stotin ujedno.
0741 Onda veli Primorac Ilija:
0742 »Pobratime, Mujagin Halile,
0743 kakva sila u Izmiru gradu
0744 te noliki pukoše topovi?« 
0745 A sa srca Halil odjekuje:
0746 »E moj brate, Primorac Ilija,
0747 topovi su mene okahrili,
0748 dobra nema niti mu se nadaj,
0749 oba smo ti, brate, poginuli.
0750 Ja ne žalim svoju rusu glavu,
0751 već ja žalim tvoju tanku kulu,
0752 ostaće ti mnogo siročadi.
0753 Brez nikake muke i nevolje
0754 hoćeš s mene izgubiti glavu.
0755 Što pukoše kaurski topovi,
0756 ono Vlahče šenluk učinjelo,
0757 dogradilo sedam namastira,
0758 i među njih od kamena crkvu.
0759 Osmu crkvu dušman načinio,
0760 osam mu je ubilo gromova,
0761 i onoga Ustu naimara,
0762 što je tako dikat učinio,
0763 te je odmah crkvu opravio.
0764 Pobratime, Primorac Ilija,
0765 nuto muke i nevolje ljute,
0766 bud je Vlaše dogradilo crkvu,
0767 bud im sutra osvjeće nedelja,
0768 hoće vodit Begovu Begzadu,
0769 u crkvi je nazor prevjeriti.
0770 Mi odavno, brate, putujemo,
0771 žalosni se konji umorili,
0772 vakta konja odmoriti nemam.
0773 Pobratime, Primorac Ilija,
0774 sad da su nam i konji odmorni,
0775 daleko smo kosti zaturili,
0776 nije lasno zametnuti kavgu.
0777 Kad b’ imali pod pazuva krila,
0778 kad bi ovdi zaturili kavgu,
0779 ne bi mogli kosti iznijeti.« 
0780 U tom zboru polje pogaziše,
0781 i Izmiru na kapiju bili.
0782 Kad tu sedam stoji kapidžija,
0783 na duge se poslonili lunte,
0784 i čuvaju na Izmir kapiju.
0785 Zastaviše konja i junaka,
0786 pa Halilu tiho govorahu:
0787 »Madžarine, dilje amo nećeš
0788 dok ne kažeš sve sedam jezika!« 
0789 Kod Halila dobra sreća bila,
0790 tri jezika momak umijaše
0791 al’ nijednog kazivati neće,
0792 veće vako njima progovara:
0793 »Jazuk vama, mlade kapidžije,
0794 jazuk vama i kralju vašemu,
0795 mi smo čuli za vaše veselje
0796 đe imate mnoge hairove,
0797 zadobili Turkinju djevojku
0798 a spremate svadbu i ugodbu,
0799 da Turkinjom kralja oženite,
0800 mi idemo na vaše veselje,
0801 vi čuvate na gradu kapiju,
0802 zastavljate naše mejdandžije!« 
0803 Pa pokupi Đogatu dizgine,
0804 i poleti gradu na kapiju.
0805 Udariše u sitne sokake,
0806 dopadoše do pjane mehane.
0807 Pred mehanom konje rasjedoše
0808 i eto ih u pjanu pivnicu.
0809 Zasjedoše hladno piti vino.
0810 Bijel danak bio prolazio,
0811 tavna noćca na zemlju panula!
0812 Nut Halila verem prifatio,
0813 svu noć momak zaspat ne mogaše,
0814 već sve viče na tulume vino,
0815 polak pije, polak Đogi daje.
0816 Doklen zora lice pomolila,
0817 onda Halil tiho govoraše:
0818 »Pobratime, Primorac Ilija,
0819 ja bi tebi nešto govorio
0820 ako bi me tio poslušati.
0821 Spremaj sebe i vrančića svoga,
0822 pa ti prođi gradom na kapiju,
0823 ajde pravo niz polje zeleno,
0824 te ugrabi Jablan u planinu.
0825 Čekaj mene čitav dan bijeli,
0826 jazuk ti je, brate, poginuti
0827 jer ja hoću zametnuti kavgu,
0828 dok povedu curu namastiru
0829 i iziđu u polje zeleno.
0830 Ja se junak oženio nisam
0831 a nijesam jedinak u majke,
0832 samohrana ostanuti neće.« 
0833 To Iliju suze ugrabiše,
0834 pa Ilija tiho govoraše:
0835 »Ej moj brate, Mujagin Halile,
0836 od boga je velika grehota
0837 a od ljudi još viša sramota
0838 ja gledati sebe izbaviti,
0839 a ostavit pobratima svoga.
0840 Neću, pobro, života mi moga.
0841 Kada grmi, neka i pucaju,
0842 zajedno ću s tobom umrijeti.« 
0843 U tom zboru pa se rasvanulo,
0844 i potome sunce ogrijalo.
0845 Dok pukoše na gradu topovi,
0846 dva zajedno, stotinu ujedno.
0847 Udariše zile i borije,
0848 izjavi se vlaška Dalmancija,
0849 odvali se na gradu kapija.
0850 Dok eto ti od Izmira kralja,
0851 na ždralinu, konju velikome.
0852 Oko njega sedam đenerala,
0853 i za njima tridest kapetana,
0854 i za njima silovita vojska.
0855 Stoji hrka kola i topova,
0856 i za njima srebrene kočije.
0857 Pod kočije dvije bedevije,
0858 čuvaju ih četiri soldata.
0859 U kočiji gospa Jefemija,
0860 mila sestra od Izmira kralja,
0861 i kod nje je begova Begzada
0862 i Persina Petra generala.
0863 Kad to viđe Mujagin Halile,
0864 odmah skoči, do Đogata dođe.
0865 Uze stezat na toke kajase,
0866 a Đogatu tiho odgovara:
0867 »Ej, Đogate, moje rane ljute,
0868 hoće l’ biti od boga suđeno
0869 da dopaneš drugome u ruke?« 
0870 To mu reče, posjede Đogata
0871 i Ilija svojega vrančića,
0872 pa za njima eto u sokake.
0873 Ispadoše gradu na kapiju,
0874 zelena se polja dograbiše.
0875 Kad se Halil dograbio polja,
0876 ode srdit bijesna Đogata.
0877 Nagoni ga na kočije često,
0878 preskače ih s obadvije strane.
0879 A ruže ga četiri soldata:
0880 »Madžarine, al’ si osilio,
0881 jali je te pamet ostavila,
0882 jali ne znaš gđe si jabandžija,
0883 či su konji, čije su kočije?
0884 Kočije su kralja izmirskoga,
0885 u kočije gospodske djevojke.
0886 Ti nagoniš konja na kočije,
0887 preskačeš ih s obadvije strane.
0888 Ako vidi od Izmira kralje,
0889 s rusom će te glavom rastaviti.« 
0890 Čuje Halil, čini se ne čuo,
0891 već s Đogata tiho progovara:
0892 »O, Begzada, Ličkog Mustaj-bega,
0893 a što si se mlada ponijela
0894 đe ćeš biti izmirska kraljica,
0895 svilu presti, na svili siđeti;
0896 šećer jesti, šerbet vodu piti,
0897 kapetanke sve izmećarice!« 
0898 Iz kočija cura progovara:
0899 »Id’ otalen, kurvino kopile,
0900 vjera moja i ne ubila me,
0901 ja ću mene smrću sastaviti,
0902 a vama se neću prevjeriti.
0903 Ne dam tvrdu vjeru za nevjeru!« 
0904 Opet Halil curi govoraše:
0905 »E, Begzado, bega Ličanina,
0906 znadeš dobro, nije bilo davno,
0907 kad si bila na Liku široku,
0908 u dvorove bega Ličanina;
0909 pa bi često vrazi nanijeli
0910 iz Kladuše Mujina Halila,
0911 na Malinu konju kosnatomu,
0912 ispod tvoje od kamena kule,
0913 ti nasloniš lice na pendžera!
0914 Znaš kad bih ti Halil govorio:
0915 ─ Rasti brzo, Begova Begzada,
0916 Halil će se tobom oženiti,
0917 ili s tobom il’ zelenom travom! ─
0918 A ti bi mu mlada govorila:
0919 ─ Id’ otale, kladuško kopile,
0920 ovdi nema za te djevojaka,
0921 što je bilo sve se razudalo.
0922 Što sad ima za gospode raste. ─
0923 Tako bi ga rezil učinjela.
0924 Da ti sada Halil može doći,
0925 bi l’ s’ od njega mlada ponijela?« 
0926 Kad to začu Begova Begzada,
0927 od očiju suze upustila.
0928 Kad to viđe Mujagin Halile,
0929 junačko mu srce zaigralo,
0930 na Iliju grčki govoraše:
0931 »Pobratime, Primorac Ilija,
0932 gledaj, brate, svojoj glavi zdravlje,
0933 vakat dođe zametnuti kavgu.« 
0934 Pa nad oči mrnje naturio,
0935 do kočija konja dogonio.
0936 Posječe im četiri soldata,
0937 pa Begzadi desnu ruku pruža:
0938 »Mene, Begzo, šinula te guja!« 
0939 A Begzada njemu obadvije.
0940 Dofati je, na Đogata baci,
0941 pa se sleže poljem bijegati.
0942 Kad to viđe vlaška Dalmancija,
0943 amam, brate, čuda velikoga!
0944 Kad spaziše od Turske Turčina
0945 jer im nigda prije došo nije,
0946 sva se vlaška zemlja pripalila,
0947 za njime se poćer naturio
0948 po zelenu polju izmirskome.
0949 A sve s grada drmaju topovi,
0950 dva zajedno, pa trista ujedno.
0951 Pusto polje dugo i široko!
0952 Kod Halila velika nesreća,
0953 močarno se polje dogodilo,
0954 a Đogatu dvoje dotežalo,
0955 sve mu tonu noge do čukljeva.
0956 Dok ga vlaška sila pritisnula,
0957 salećeše su strane četiri.
0958 Navališe puškom od očiju,
0959 sipa kugla ko iz neba krupa.
0960 Al’ se momku sreća dogodila
0961 jer na momku mnoge amajlije,
0962 na Đogatu redom dilbagije,
0963 nijedna ga ne privaća lunta.
0964 Ali pusta sila sastavila,
0965 dobar Đogat preko polja skače,
0966 po njemu se Halil povijaše.
0967 Sabljom maše s obadvije strane,
0968 brani sebe i curu Begovu.
0969 Kuda godam progoni Đogata,
0970 iza sebe sokak ostavljaše,
0971 a lešine s obadvije strane.
0972 Sve za njime Primorac Ilija
0973 na vrančiću konju čestitome.
0974 Pomiču se uz polje zeleno,
0975 ali sila dalje ne davaše.
0976 Jedan bog zna, dobri su junaci,
0977 al’ se gora isjeći ne more.
0978 Salećeli su četiri strane.
0979 Vid’ Halila, vesela mu majka,
0980 jedva dođe do bogaza tvrda.
0981 Kako pade u tvrde bogaze,
0982 vid’ đidije Petra đenerala,
0983 mudro Vlašče pa se domislio,
0984 pa na logor vikom izvikuje:
0985 »Vidite li, š njima ne viđeli,
0986 đe hoćemo ludo izginuti!
0987 Jedan junak, a šteta velika,
0988 njega gvožđe ni olovo neće,
0989 sve po travi položite lunte.
0990 Prifatite drvlje i kamenje,
0991 vi udrite konja i junaka,
0992 ne bi li ga konjom rastavili.« 
0993 Kad to začu sila od Kaura,
0994 sve po travi pobacaše lunte,
0995 prifatiše drvlje i kamenje,
0996 navališe su četiri strane.
0997 Vid’ Đogata, zaklali ga vuci,
0998 ujovit se pusti dogodio.
0999 Kad opazi drvlje i kamenje,
1000 ode mu se pusnik izvijati,
1001 po tri koplja preko polja skače,
1002 po dva koplja nebu u visinu,
1003 dok iz sedla isturi junaka.
1004 Kad iz sedla isturi Halila
1005 lahak momak bješe na nogama,
1006 dočeka se na noge junačke.
1007 Koja fajda što se dočekao,
1008 dva-triput se momak okrenuo,
1009 ’te dvi-trije glave ugrabio
1010 al’ saleće teža od dušmana,
1011 salećeše te ga ufatiše.
1012 Svezaše mu obadvije ruke
1013 od lakata taman do nokata.
1014 Onda Halil glasovito viče:
1015 »Avaj, pobro, Primorac Ilija,
1016 kud te sada zaniješe vrazi?« 
1017 Sa strane se odziva Ilija:
1018 »Ej, moj brate, Mujagin Halile,
1019 oćera me drvlje i kamenje,
1020 i moje su savezane ruke!« 
1021 Sastaviše obadva junaka,
1022 vratiše ih poljem izmirskijem
1023 i sa š njima Begovu Begzadu.
1024 Sve od kralja lete haberonoše:
1025 »Generali, šalit se nemojte,
1026 ne pogub’te valjana Turčina
1027 jer je junak karara mu nejma!
1028 Poved’te ga gradu izmirskome,
1029 i nevjeru Primorac Iliju!« 
1030 Sva se vlaška sila povratila,
1031 ne idoše Jerosimi crkvi,
1032 već odoše gradu izmirskome.
1033 Kralje ode na bijelu kulu.
1034 Dovedoše Mujina Halila,
1035 i sokola Primorac Iliju,
1036 na avliju, pod kraljevu kulu,
1037 i njihove konje mejdandžije,
1038 na konjima sablje okovate.
1039 Pa uzeše Mujina Halila,
1040 na studen ga kamen posadiše.
1041 Kad to viđe Begova Begzada,
1042 ode cura uz kraljevu kulu,
1043 dokle kralju pade u odaju
1044 pa ovako kralju govoraše:
1045 »Gospodare, od Izmira kralje,
1046 da ti lažem, lagati ne mogu,
1047 ja ne volim u te pogledati,
1048 a kamoli s tobom govoriti,
1049 ali moram, druga bit ne more.
1050 Molim ti se kao starijemu,
1051 hoćeš li mi izum pokloniti,
1052 da ja siđem na mermer-avliju,
1053 eno Vlasi ubili Halila,
1054 turili ga na ladna kamena,
1055 pa umire momak na kamenu.
1056 Izum mene da do njega dođem,
1057 da mu pušćam sveze na rukama,
1058 da g’ okrenem kud s’ okreću Turci!« 
1059 I kralje joj izun poklonio,
1060 eto cure niz bijelu kulu.
1061 Kako pade momku na avliju,
1062 onda cura govori Halilu:
1063 »O Halile, pile sokolovo,
1064 da ti pušćam sveze na šakama,« 
1065 eno Đoge na avliju, tvoga.
1066 Đogatu sablje okovane,
1067 nećeš li se konja dograbiti,
1068 pa ti bježi poljem izmirskijem,
1069 neš li svoje kosti iznijeti,
1070 a mene je voda ponijela.« 
1071 Onda Halil tiho govoraše:
1072 »O, Begzada, srce iz njedara,
1073 popušćaj mi sveze na rukama
1074 neću li se Đoge dograbiti
1075 i žalosne sablje okovane,
1076 da dušmanu još načinim kvara,
1077 i mene je voda odnijela.« 
1078 Kad to začu Begova Begzada,
1079 odmah cura do Halila dođe,
1080 odriši mu sveze na rukama.
1081 Kada momak ruke opazio,
1082 odmah skoči, poleće Đogatu.
1083 Opazi ga sila od Kaura,
1084 ne dadoše konja uzjahati,
1085 samo zgrabi sablju okovanu,
1086 dva-triput se na avliju manu,
1087 još dvi-tri je ugrabio glave.
1088 Bijele mu savezaše ruke,
1089 turiše ga na hladno kamenje.
1090 Dođe haber kralju izmirskome,
1091 pa se na to rasrdio kralje,
1092 vikom kralje iz avaza viče:
1093 »Dovete mi nevjeru Iliju
1094 što izdaje za Turčina zdravlje!« 
1095 Dovedoše Primorac Iliju.
1096 Ondar kralje tiho govoraše:
1097 »Nevjerniče, Primorac Ilija,
1098 ne čudim se od Turske Turčinu
1099 kakvu mi je štetu načinio,
1100 nikad nisu prijatelji bili,
1101 već se čudim tebe nevjerniku,
1102 kulauziš i Turke savodiš,
1103 grdnu si mi štetu načinio,
1104 da je nikad zaboravit neću.« 
1105 Ond’ Ilija njemu govorio:
1106 »Jadan kralju, nemoj zaprdivat,
1107 kraljsko imaš a mudrosti nemaš,
1108 zar toliko doznavao nijesi
1109 da je preče po bogu milome,
1110 neg po rodu i ocu i majci?!
1111 Na blago se prevario nisam,
1112 ni svodio do Izmira Turke,
1113 već za vjeru i za pobratimstvo.
1114 Dobro slušaj što ću govoriti:
1115 Da je mene sreća poslužila,
1116 svu bih tvoju zemlju sarušio
1117 za Halila pobratima moga.
1118 Ali ti je dobra sreća bila,
1119 savezo si obadva junaka,
1120 sada radi kako ti je drago.« 
1121 Onda kralje govori Iliji:
1122 »O nevjero, Primorac Ilija
1123 biraj smrcu koju ti je drago!
1124 Ili voliš na vatri goreti,
1125 ili voliš niz more plivati,
1126 ili voliš o kocu visiti,
1127 ili voliš u zindan ležati
1128 ili voliš da te posiječem?« 
1129 Onda njemu govori Ilija:
1130 »Ti ne luduj od Izmira kralje,
1131 znadeš dobro što vole junaci;
1132 drvo nisam da na vatri gorim,
1133 ovca nisam o kolcu visiti,
1134 riba nisam niz more plivati,
1135 kurva nisam u zindan ležati,
1136 ja sam junak da me posiječeš.« 
1137 Onda kralje njemu govoraše:
1138 »Ti, nevjero, Primorac Ilijo,
1139 neću tebe na vatru turiti,
1140 a neću te niz more baciti,
1141 a neću te na kolac nabiti,
1142 a neću te pod sablju turiti.« 
1143 Pa se dere grlom i avazom:
1144 »O kopile, Đoko tavničare,
1145 vod’ Iliju u onu tavnicu,
1146 đeno leži voda do koljena
1147 a u vodi šaša do pojasa,
1148 po šaši se izvijaju guje,
1149 zmije jedu a akrepi štiplju.
1150 Za patos mu prikujte tabane,
1151 po duvaru razapnite ruke,
1152 navalte mu halku oko vrata,
1153 od šezdeset i oke četiri,
1154 navratite oluk iz mutvaka
1155 što se peru u mutvaku sudi,
1156 nek s’ Iliji šljeva oko vrata.« 
1157 Kad to začu Đoko tavničare,
1158 on povede Primorac Iliju.
1159 Opet njemu kralje progovara:
1160 »Haj, nevjero, Primorac Ilijo,
1161 ja te prije ispustiti neću
1162 dok iz mesa kosti ne ispanu.
1163 Kad se saspu kosti na kamaru,
1164 ni kosti ti neću ukopati,
1165 vet ću njihke u avanu tući,
1166 miješati s mrkijem barutom,
1167 pa ću punit ubojne topove,
1168 izbacivat nebu pod oblake,
1169 nek ti groba ni mezara nejma,
1170 nek se ne zna pogano koljeno,
1171 mnogo si mi štete učinio.« 
1172 Progovara Primorac Ilija:
1173 »Ne hvala ti, od Izmira kralje,
1174 nit ti hvala, ni za zdravlje bilo,
1175 dobio si mene na junaštvu.
1176 Baš me mori kako ti je drago!« 
1177 Svede njega u tavnicu Đoko,
1178 leži pusta voda do koljena,
1179 i nesretna šaša do koljena,
1180 sve se mrke zmije izvijaju,
1181 a akrepi po vodi plivaju.
1182 Prikova mu taban za tavane,
1183 razape mu ruke po duvaru,
1184 navali mu halku oko vrata
1185 od šezdeset i oke četiri.
1186 Koji junak noćcu boravio,
1187 on bijela ne dočeka dana;
1188 koji junak danak boravio,
1189 već on tavne ne dočeka noći.
1190 Kolju zmije a štiplju akrepi;
1191 to Iliju ništa ne šćavaše.
1192 Ljute zmije bogom posestrime,
1193 a akrepi bogom pobratimi,
1194 ali hladna voda dodijala.
1195 Pa se vrati tavničare Đoko.
1196 »Doved’te mi zmiju od Turaka,
1197 ljutu zmiju Mujina Halila!« 
1198 Već odoše pa ga dovedoše.
1199 Onda kralje govori Halilu:
1200 »O Halile, kurvino kopile,
1201 koji su te navratili vrazi
1202 te si sišo gradu Izmirskome,
1203 đe nijesu prije bili Turci?« 
1204 I Halil mu tiho govoraše:
1205 »Ti đidijo, od Izmira kralje,
1206 bidi mudar, nemoj ludovati,
1207 ja se junak prevario nisam
1208 nit sam sišo bijelu Izmiru
1209 da dobijem gotovine blaga,
1210 već sam sišo porad vjere tvrde
1211 da povratim roba od dušmana,
1212 već Bagzadu bega Ličanina.« 
1213 Onda njemu kralje govoraše:
1214 »Ljuta zmijo, Mujagin Halile,
1215 kolko ima, zmijo od Turaka,
1216 kako odiš po četi junčakoj,
1217 ideš s Mujom na vlaške gradove,
1218 koliko si štete načinio
1219 što se tiče od vjere kaurske?« 
1220 Onda Halil njemu govoraše:
1221 »Silan kralje, nemoj ludovati,
1222 nema puno pet godina dana
1223 kako idem po četi junačkoj.
1224 Što se tiče od vjere junačke
1225 malo sam vam štete načinio.
1226 Kroz nepuno pet godina dana
1227 dvjesta sam vam osjekao glava,
1228 pedeset sam živo pohvatao.
1229 Izveli ih u tursku Krajinu;
1230 što je šćelo, to sam poturčio,
1231 što ne šćelo, pod sablju turio.« 
1232 Onda kralje njemu govoraše:
1233 »Kopiljane, Mujagin Halile,
1234 kad ste prije u Primorje bili,
1235 zarobili dva bliznika sina,
1236 oba sina od Primorja bana,
1237 Todoricu pa i Nikolicu,
1238 kazuj sada što je od njih bilo!
1239 Ku’ ste đeli banovu Luciju,
1240 ku’ ste đeli babu ostarelu,
1241 staru majku od Primorja bana,
1242 kud ste đeli banovu mavlutu,
1243 na njoj puca trideset i četiri
1244 svako puce dvadest drama zlata,
1245 a pod grlom što je puce bilo,
1246 samo ono sedamdeset drama,
1247 i u njemu čaša od biljura,
1248 s čim je bane hladno pio vino?« 
1249 Onda njemu Halil govoraše:
1250 »O đidijo, od Izmira kralje,
1251 vlaška silo, da ti pravo kažem:
1252 oba brata na Krajinu bila,
1253 Todoricu vjeri poturčili,
1254 Nikolicu pod sablju turili,
1255 a majku mu poklonili Talu.
1256 Tal’ ljubio za nedjelju dana,
1257 pa je drugom za pare prodao,
1258 a Lucu ti Radu poklonio,
1259 sad je ljubi Uskok-Radovane,
1260 a mavlutu sebe ostavio.
1261 Jedno jutro bijah poranio,
1262 bijah pošo u pjanu mehanu,
1263 prigrnuo mavenu mavlutu.
1264 Okrenu se sitnijem sokakom,
1265 kad se za mnom po aršina vuče.
1266 Velika me izjede sramota,
1267 rasrdi se na vaše rezanje
1268 odnijeh ’e terzibaši Ibri,
1269 izreza ga na kese duvanske,
1270 svakom agi peškeš učinio,
1271 spori puca tridest i četiri,
1272 fine dvoje toke načinio,
1273 jedne mene, druge Radojici,
1274 eto kralje, što je tamo bilo!« 
1275 Onda kralje tiho govoraše:
1276 »O Turčine, stari dušmanine,
1277 sad vidiš li đe si dopanuo,
1278 đe ti ovdi valja umrijeti?!
1279 Uzmi, bolan, vedro ogledalo,
1280 pa se viđi na mojoj avliji
1281 đe si viši od koplja bojnoga,
1282 a ljepši si od svake djevojke,
1283 nit imadeš brade ni brkova,
1284 je l’ ti žao, žalosna ti majka,
1285 umrijeti mladu i zelenu?
1286 Halile, bi l’ se prevjerio?« 
1287 Onda Halil njemu govoraše:
1288 »Id’ otalen, silan Kaurine,
1289 mene nije žao umrijeti,
1290 za smrt sam se junak i rodio
1291 a s braćom se čete nahodio,
1292 vašije se cura naljubio,
1293 a rusije glava nasjekao,
1294 dvije sablje na ćabu spremio,
1295 treću bijah njijet učinio
1296 stio tvoju pogubiti glavu,
1297 pa zar tako od boga suđeno,
1298 dobio si i savezo ruke.
1299 Umori me kako ti je drago!« 
1300 Onda kralje tiho govoraše:
1301 »Vjerna slugo, tavničare Đoko,
1302 povedi ga u lednu tavnicu
1303 kod nevjere Primorac Ilije,
1304 privedi ga mramoru kamenu,
1305 opaši mu lanac gvožđe teško
1306 štono tegli sedamdeset oka,
1307 u mramor ćeš alku zakovati,
1308 pa mu prikuj uz tavan tabane,
1309 sastavi mu do Ilije ruke,
1310 navali mu halku oko vrata
1311 od šezdeset i oke četiri.« 
1312 Ode Đoko, odvede Halila,
1313 uvede ga u lednu tavnicu.
1314 Kada Halil na tavnička vrata,
1315 onda viknu grlom i avazom:
1316 »E, moj brate, Primorac Ilija,
1317 na kake si jade dopanuo!« 
1318 Na to mu se nasmija Ilija:
1319 »Davor pobro, Mujagin Halile,
1320 darovi su jedni obojici!« 
1321 Uvedoše Mujina Halila,
1322 privedoše mramoru kamenu,
1323 opasa mu sindžir alku tešku,
1324 od osamdeset i oke četiri,
1325 u mramor je kamen zakovaše,
1326 prikova mu taban za tavane,
1327 sastavi mu do Ilije ruke,
1328 pa mu na vrat halku naturiše,
1329 od šezdeset i oke četiri,
1330 pa pritvori na tavnicu vrata.
1331 Kada treće jutro osvanulo,
1332 podiže se od Izmira kralje
1333 i on siđe tavnici na vrata:
1334 »Dobro jutro, Mujagin Halile!
1335 Je l’ t’ obična kuća viječnica,
1336 je l’ ti teško gvožđe oko pasa?« 
1337 I Halil mu tiho besjeđaše:
1338 »Dobro jutro, od Izmira kralje!
1339 Obična je kuća viječnica,
1340 nije teško gvozđe oko pasa,
1341 al’ nam krivo od zuluma tvoga.
1342 I prije su tavničari bili,
1343 tavnovali po dvadest godina,
1344 al’ im nije tvog zuluma bilo.
1345 Svako jutro zindan otvarali,
1346 i napolje sužnje izvodili,
1347 božjega se sunca ogrijali.
1348 A ti držiš tri bijela dana,
1349 niti znamo kada noćca prođe,
1350 niti znamo kad nam danak dođe,
1351 umorićeš obadva junaka,
1352 ali čekaj teksirata teška!« 
1353 I to kralja izjede sramota,
1354 pa se kuli na bojeve vrati
1355 pa doziva Đoku tavničara:
1356 »Idi, Đoko, do tavnice siđi,
1357 iz tabana vadi palamare,
1358 a iz ruku kline od čelika,
1359 otpasuj im gvožđe od pojasa
1360 i skini im halke oko vrata,
1361 izved’te ih na moju avliju
1362 nek se griju na avliji sunca.« 
1363 Odma Đoko do tavnice siđe,
1364 iz tabana vadi palamare.
1365 Ljuto pisnu Primorac Ilija,
1366 iz tavnice glasovito viče:
1367 »Dušmanine, od Izmira kralje,
1368 jer ti moju ne siječeš glavu,
1369 već me moriš, umrijet ne mogu?!« 
1370 Na njeg Halil grčki govoraše:
1371 »Davor pobro, Primorac Ilija,
1372 tvrđi junak od svakog kamena,
1373 nemoj srdit od Izmira kralja,
1374 jeda boga i bahta staroga
1375 ne budemo dugo okovani!« 
1376 A Ilija njemu odgovara:
1377 »Kamen brate, nikad do vijeka!« 
1378 Dokle Đoko do Halila dođe,
1379 kad poteže palamare ljute,
1380 vid’ Halila, žalosna mu majka,
1381 koliko mu tvrdo duši bilo,
1382 iz gubica krvca udaraše,
1383 ali srcu dikat učinio,
1384 ne pušćaje sesa ni avaza.
1385 Iziđoše na mermer-avliju.
1386 Pošetale Izmirke djevojke,
1387 seir čine od Turske Turčina,
1388 i Tihana kralja izmirskoga.
1389 Pa djevojka tiho govoraše:
1390 »O Turčine, stari dušmanine,
1391 je l’ t’ obična kuća viječnica
1392 i studena voda do koljena,
1393 i rodbina zmije i akrepi,
1394 i studeni na noge sindžiri,
1395 kroz tabane tvrdi palamari?« 
1396 Onda Halil tiho govoraše:
1397 »Ti Latinko, gospocka djevojko,
1398 obična je kuća viječnica,
1399 i studena voda do koljena,
1400 i po vodi zmije familija,
1401 i na noge lanci okovani,
1402 i kroz noge tvrdi palamari,
1403 ali mi je srcu dojadilo,
1404 težak ste mi zulum učinjeli,
1405 što se peru u mutvaku sudi,
1406 te se meni šljeva oko vrata,
1407 u tome ću bolest zadobiti!
1408 E Tihana, gospocka djevojko,
1409 il’ me čari il’ me posijeci,
1410 il’ ja više trpjeti ne mogu!« 
1411 Onda cura njemu govorila:
1412 »O Halile, zmijo od Turaka,
1413 ako ćeš mi vjeru založiti
1414 da se nigda više vratit nećeš
1415 do države gospodara moga
1416 ni činiti štete ni žalosti,
1417 ja ću ukrast od tavnice ključe,
1418 kada noći polovina prođe,
1419 otvoriću na tavnici vrata,
1420 od tebe ću gvozđe oturiti,
1421 izvešću ti bijesna Đogata,
1422 provest ću te na gradsku kapiju,
1423 bježi, bolan, sentom i svijetom
1424 nećeš l’ svoje kosti iznijeti,
1425 jazuk ti je mladu poginuti.« 
1426 Onda Halil curi progovara:
1427 »Ej Tihana, gospocka djevojko,
1428 za to ti se oklinjati neću
1429 da se vratit do Izmira neću
1430 oko tvoga lica bijeloga.
1431 Za tobom mi srce ispucalo;
1432 il’ se, Halil, s tobom oženiti
1433 il’ mi ovdi kosti istrunuti.« 
1434 Onda cura tiho govorila:
1435 »O Turčine, kujino kopile,
1436 svakom ću te smrti umoriti!« 
1437 Pa podviknu Đoku tavničara,
1438 pa ga vodi u lednu tavnicu.
1439 Povede ga u ledenu tavnicu;
1440 onda Halil tiho besjeđaše:
1441 »O djevojko, izjeli te vuci,
1442 il’ te moji poštetili zubi,
1443 je l’ ti žao, žalosna ti majka,
1444 na take me muke udariti?« 
1445 Pa kad dođe u lednu tavnicu,
1446 onda Đoki tiho govoraše:
1447 »Tavničaru, moj brate po bogu,
1448 donesi mi bijele hartije!« 
1449 Onda Đoko za bratimstvo primi,
1450 iz potaje knjige donesaše.
1451 Onda Halil nože prifatio,
1452 iz njedara nože potajnike,
1453 pa bijelo lice oštetio,
1454 po svome se licu obrezuje
1455 od obraza krvi natočio,
1456 svojom krvi knjigu načinio.
1457 Knjigu piše a tiho govori:
1458 »Ej moj brate, od Kladuše Mujo,
1459 nadajte se suncu i mjesecu,
1460 a Halila nigda za vijeka.
1461 A da ti se, brate, nagledati
1462 na kake sam jade udario,
1463 kako me je kralje zapazio,
1464 u tavnici šiljte postavio,
1465 hladnu vodu od četiri pedlja,
1466 kumpaniju s kim ću piti pivo:
1467 ljute zmije, još ljući akrepi;
1468 još mi dao šećerli kolače,
1469 kroz tabane ljute palamare,
1470 a na ruke meke rukavice,
1471 po duvaru ruke razapete.« 
1472 Pa na knjigu pečat udario,
1473 tavničaru lijepo govoraše:
1474 »Tavničaru, moj brate po bogu,
1475 opravi mi knjigu na Krajinu
1476 izrad boga i bijela svijeta.« 
1477 Vlaš bješe, za boga hajaše
1478 i tvrdo mu drži pobratimstvo.
1479 Od Halila knjigu dofatio
1480 pa se placu i pijacu mahnu,
1481 Mitodiju Bugarina nađe:
1482 odvede ga kraju na sokake,
1483 da ga ne bi niko opazio,
1484 pa mu dade dvanaest dukata,
1485 i dade mu list knjige bijele.
1486 Još mu Đoko vako govoraše:
1487 »Mitodija, lahak Bugarine,
1488 evo tebi dvanaest dukata,
1489 vjerno knjigu nosi na Krajinu,
1490 niti spavaj niti se odmaraj.
1491 Kad Krajini i Turćiji dođeš,
1492 traži kulu kladuškog serdara,
1493 ne daj knjige od ruke do ruke,
1494 već u ruke buljubaši Muji.« 
1495 Kad Bugarče knjigu prifatilo,
1496 pa tu knjigu u mantije baci
1497 pa Izmiru na kapiju prođe.
1498 Već odleće sentom i svijetom,
1499 sve prolazi bijele gradove
1500 dok iziđe na granicu novu,
1501 na tromeđu pregazi granicu,
1502 pa niz tursku zemlju udario,
1503 kud god ide, do Kladuše siđe.
1504 U dobar je vakat dolazio:
1505 bijahu se Turci okupili,
1506 tridest aga jedan do drugoga,
1507 sastali se, skupa piju vino,
1508 i među njih buljubaša Mujo,
1509 kada pade lahko knjigonošče.
1510 Kako dođe, dobro jutro viknu
1511 i svi Turci zdravljem prifatili
1512 a Bugarče tiho progovara:
1513 »O boga vam, Turci i gospodo,
1514 koje kula buljubaše Muje,
1515 je li doma buljubaša Mujo?« 
1516 Onda age redom govorile:
1517 »Dobro si ga naša, Bugarine!« 
1518 Pa tu Muju poimenke kažu.
1519 Bugar knjigu vadi iz džepova,
1520 triput mu se smirno poklonio,
1521 dok Mujinoj ruci doletio,
1522 i sitnu mu knigu dofatio.
1523 Kada Mujo knjigu prifatio,
1524 knjigu štije crnijem očima,
1525 knjigu štije, grozne suze lije.
1526 Pola knjige bio proučio,
1527 polovinu suzam potopio,
1528 pa po tome riječ govorio:
1529 »Avaj mene do boga miloga,
1530 ej, Halile, sam te bog ubio,
1531 je li tebi Mujo govorio:
1532 prođ’ se vraga, ne ćeraj mu traga,
1533 prođ’ se hoda do Izmira grada,
1534 tudi nigda ne dolaze Turci!
1535 Alaj, braćo, velikije jada,
1536 viđ’te knjigu od Halila moga!
1537 Na kake je patnje udario,
1538 da ustane cijela Krajina,
1539 sad ga ne bi mogli izbaviti,
1540 nit mu itko može pomognuti,
1541 izvan boga i cara jednoga.
1542 Al’ se moje srce sažalilo,
1543 ići hoću, znadem doći neću.« 
1544 Zlatnom čašom od tle udario,
1545 pa otalen na noge skočio
1546 pa ga eto do bijele kule.
1547 Halilova opremi Malina,
1548 a madžarske obuče haljine,
1549 i nad oči šknju naturio,
1550 oko vrata kolijer od zlata,
1551 i na prsa tri krsta od zlata.
1552 Oko sebe opasuje guju,
1553 u džepove puške potajnice,
1554 pa Malinu na avliju siđe.
1555 Onda Mujo riječ govoraše:
1556 »Vjerna moja na pendžeru ljubo,
1557 vič’ Hajkunu, svoju zaovicu,
1558 uzm’ Omera, jedinika sina,
1559 iziđite kuli na bojeve,
1560 pa pazite na četiri strane,
1561 da ne siđu Vlasi niz planinu,
1562 da nam tanku ne pripale kulu.« 
1563 Jaši konja, suze prolijeva,
1564 ali lahko Mujo progovara:
1565 »Zbogom ostaj od kamena kulo,
1566 sačekaćeš Muju i Halila,
1567 al’ ih nigda dočekati nećeš!« 
1568 Pa niz polje navali Malina,
1569 pređe polje i gore zelene
1570 dokle siđe u Primorje ravno.
1571 Opazi ga Ilijina ljuba
1572 pa daleko pred njeg izlećela.
1573 Ali tuži ko pod kamenom guja:
1574 »Brate Mujo, ako boga znadeš,
1575 ti u zo čas opravi Halila,
1576 i odvede gospodara moga,
1577 obadva su tamo ostanula.
1578 Ja ostado udovica mlada,
1579 i dva sina oba sirotana.« 
1580 Onda Mujo tiho govoraše:
1581 »Posestrimo, Ilijina ljubo,
1582 jeda boga i bahta staroga,
1583 sad je Mujo kosti podignuo,
1584 il’ Iliju tvoga izbaviti
1585 il’ vragovi brke počupati!
1586 Ako bilo od boga suđeno
1587 te ja njiha ne zateknem žive,
1588 već obadva bidu umorili,
1589 ni opet te zaboravit neću;
1590 povešću te na tursku Krajinu,
1591 i ta tvoja dva milosna sina,
1592 tanku ću ti načiniti kulu,
1593 porad moje, ne goru od moje.
1594 Ima Mujo stotinu kmetova,
1595 pola ću ti kmeta pokloniti.
1596 Sretna bila do vijeka tvoga,
1597 porad hatra pobratima moga!« 
1598 U tom zboru kuli dolazio,
1599 i noćiše, lijepo im bilo.
1600 Na jutro je bolje poranio.
1601 Hoda Mujo od grada do grada,
1602 kud god ide, do Izmira siđe
1603 i izmirsko polje pregazio.
1604 Kad Izmiru pade na kapiju,
1605 i udari u lomne sokake,
1606 dokle pade do pjane mehane.
1607 Pred mehanom rasjede Malina
1608 i eto ga u pjanu pivnicu,
1609 i tu sjedi tridest martoloza.
1610 Kako pade, božju pomoć viče,
1611 martolozi zdravljem prifatiše,
1612 široko mu mjesto načiniše,
1613 punom čašom vina udariše.
1614 Vino piše dok se napojiše,
1615 i po tom ih danak ostavio,
1616 tavna noćca na zemlju pala.
1617 Tu noćiše i lijepo im bilo.
1618 A na jutru bolje poraniše.
1619 Svu noć aga zaspat ne mogaše,
1620 niti spava niti sna imade.
1621 Dok je zora lice pomolila
1622 i cijeli svijet opasala,
1623 i po tome sunce ogrijalo,
1624 Mujo skoči od zemlje na noge
1625 i iziđe u sitne sokake.
1626 Pa on hoda sitnijem sokakom,
1627 pored kraljske kule nalazio,
1628 na veliko čudo udario:
1629 svi sokaci sile napunjeni
1630 i sve leti do banove kule.
1631 Onda Mujo tiho besjeđaše:
1632 »Kako čudo kod kraljeve kule
1633 te se tako narod okupio?« 
1634 A Madžari Muji govorahu:
1635 »O Madžare, od zemlje madžarske,
1636 dobili smo od Turćije Turke,
1637 pa ih kralje drži u zindanu.
1638 Na jutro ih vodi na avliju,
1639 vide’ sunca i bijela svjeta,
1640 pa idemo, Turčina gledamo.« 
1641 Kad to Mujo začu lakrdiju,
1642 i on pođe sitnijem sokakom,
1643 kroz veliki svijet prolazio
1644 dokle dođe do kraljeve kule.
1645 Prek avlije oči preturio,
1646 kad pogleda u kraljsku avliju,
1647 dok opazi pobratima svoga,
1648 pobratima Primorac Iliju,
1649 i kod njega svojega Halila,
1650 kad Ilija sjetno neveselo,
1651 sve proljeva suze od očiju,
1652 a Halil mu tiho govoraše:
1653 »Pobratime, Primorac Ilija,
1654 što si mi se tako okahrio,
1655 vjera moja i ne ubila me,
1656 ja sam noćas dobar san vidio
1657 u tavnici na hladnu kamenju,
1658 đe se pramen magle zapodio
1659 od zapada đe s’ odmara sunce,
1660 primače se do Izmira blizu,
1661 pa iz magle soko izletio,
1662 i Izmiru pade na kapiju.
1663 Tamam soko do kapije dođe,
1664 vedro bješe pa se naoblači,
1665 iz oblaka munje polećeše
1666 na sokola su četiri strane,
1667 sokolove perke izgoreše
1668 i tanke mu noge salomiše.
1669 Pa sam ti se, pobro, prepanuo,
1670 mogu vrazi Muju donijeti,
1671 pa ga mogu sile potpaziti
1672 žalosne mu kosti osužnjiti.« 
1673 On s Ilijom turski govoraše,
1674 a mišljaše niko ne znavaše,
1675 a to sluša Šmanjo kapetane.
1676 Vlaše mnogo po službi hodilo
1677 i služilo po Krajini Turke,
1678 pa je turski jezik izučilo,
1679 pa razumi što Halil govori,
1680 već Halilu tiho govoraše:
1681 »Kopiljane, Mujagin Halile,
1682 sanjanje ti pomoći ne može,
1683 kamen će ti Mujo pomognuti.
1684 Tavnova si, razumio nisi:
1685 podigle se dvije banovine,
1686 na Krajinu vašu udarile,
1687 svu Krajinu vašu pogazile,
1688 tvoju tanku kulu zapalili,
1689 pogubili tvojega serdara,
1690 zaklali mu Omericu sina,
1691 zarobili vijernicu ljubu.« 
1692 Pa dofati pletenu kandžiju,
1693 od tri puca od suva olova,
1694 po plećima udara Halila.
1695 Koliko ga lahko udaraše,
1696 do crne ga zemlje savijaše.
1697 A Halil mu tiho govoraše:
1698 »Kopiljane, Šmanjo kapetane,
1699 ne udri me, grom te udraio
1700 od mog brata buljubaše Muje!« 
1701 Kad te jade Mujo opazio,
1702 nut od boga velike nesreće,
1703 srce sabor učinjet ne mere
1704 da načeka vakat ratovati.
1705 Do srca mu žalost dolazila,
1706 nejma kada na avlinska vrata,
1707 već preskoči kraljevu avliju,
1708 odleće mu iz ramena ruka,
1709 a poleće kriva alamanka,
1710 pa pozdravlja Šmanju kapetana:
1711 »Kopiljane, Šmanjo kapetane,
1712 zašto lažeš a pravo ne kažeš?!
1713 Još Krajina nije prifaćena,
1714 još nijeste pogubili Muju.
1715 Danas ću se s tobom pozdraviti.« 
1716 Od sebe ga ćordom udaraše,
1717 na dohvatu, pro desnom ramenu,
1718 dvije pole pale na avliju.
1719 Aman bože, čuda velikoga,
1720 kako sila Muju opazila,
1721 stade njiska na Izmir topova,
1722 udariše zile i borije,
1723 bijele se kršlje otvoriše,
1724 u sokake vojska napunita.
1725 Oko tanke kule opkoliše,
1726 napuniše cijelu avliju,
1727 sulećeše su strane četiri.
1728 Kad to vidje buljubaša Mujo,
1729 sebe brani, po avliji hoda,
1730 bije puška ko od neba krupa.
1731 Kad kroz maglu Mujo progledao,
1732 što je magla od brzoga praha
1733 dok opazi izmirskoga kralja,
1734 kroz avliju bježi na kapiju,
1735 pa ga Mujo kroz avliju zajmi,
1736 ugrabi mu na kapiju kralje.
1737 Na dohvatu Mujo udaraše,
1738 hotijaše dostignuti kralja.
1739 Ne dostiže kralja izmirskoga,
1740 po čelikli udari kapiji.
1741 Kod serdara loša sreća bila,
1742 tu nadvoje salomio ćordu.
1743 Kad opazi vlaška njemadija,
1744 navališe da savežu ruke.
1745 Sve se Mujo po avliji brani,
1746 otura ih golijem šakama.
1747 Dok mu dvije savezaše ruke,
1748 četverici oči izvadio,
1749 a trojicu zdravi udavio.
1750 Kad bijele savezaše ruke
1751 od lakata taman do nokata,
1752 za čelikli vrata privezaše.
1753 Onda kralje viku učinio:
1754 »Vodite ga u lednu tavnicu,
1755 kod Halila brata rođenoga
1756 u studen ga kamen zakivajte,
1757 naturajte sindžir gvožđe teško,
1758 rasturte mu po duvaru ruke
1759 što je bio dikat učinio
1760 da mi rusu posiječe glavu.« 
1761 Kad to začu Đoko tavničare,
1762 agu Muju vode u tavnicu,
1763 u studen ga kamen zakivaše
1764 a na vrat mu alku naturiše
1765 od šezdeset i oke četiri.
1766 I to stade tri bijela dana.
1767 Jedno jutro kralje poranio
1768 pa okupi svoje poglavare,
1769 pa im kralje tiho besjeđaše:
1770 »Jeste l’ čuli, moje duke zlatne,
1771 sad šta ćemo radit od Turaka?« 
1772 Svaki šuti ništa ne govori.
1773 Progovara Petar generale:
1774 »Gospodare, od Izmira kralje,
1775 u zo čas si dobavio Turke
1776 i tavnicu s njima napunio
1777 a oba si brata sastavio,
1778 dvije zmije, do dvije Hrnjice.
1779 Zar ne znadeš, da te jadi znadu,
1780 ljuće guje u Turaka nema
1781 nego bratac Mujo sa Halilom,
1782 oba će te prevariti, kralje,
1783 studeno ti gvožđe izlomiti,
1784 a ledenu prokopat tavnicu,
1785 pobjeći ti iz tavnice Turci,
1786 već rastavi Muju od Halila.« 
1787 Kad to začu od Izmira kralje,
1788 pa se na to kail učinio,
1789 iz tavnice izvede Halila,
1790 preturi ga u zemlju Maltiju,
1791 u Maltiju zemlju prostoriju,
1792 đe se ćurti i adžemi legu.
1793 »Pobratime, od Maltije banu,
1794 eto sam ti peškeš opravio,
1795 dobra roba od turske Krajine,
1796 ljutu zmiju Mujina Halila.« 
1797 U Maltiju opravi Halila,
1798 agu Muju sebi ostavio.
1799 I to stade za malo zemana,
1800 za punije dvanaest godina
1801 dokle Muji utuži tavnica.
1802 Redom cvile u tavnici sužnji.
1803 Jedno jutro Mujo poranio,
1804 sa sužnjima Mujo govoraše:
1805 »E vi sužnji, moji nevoljnici,
1806 jer cvilite jutrom i večerom?
1807 Nikom nema ni sedan godina
1808 otkako ste kosti osužnjili.
1809 A kako bi vaše srce bilo
1810 da st’ u ledni zindan dopanuli
1811 ko žalostan od Kladuše Mujo.
1812 Za punije dvanaest godina
1813 nijesam se vatre ogrijao,
1814 a kamoli hljeba nahranio,
1815 ja žalostan piva napojio,
1816 već me pate mukom svakojakom,
1817 al’ se nazor umrijet ne mere,
1818 prije vakta i suđena dana.
1819 Davno bi mu duša ispanula,
1820 već se meni sreća dogodila:
1821 i žalosna Begova Begzada,
1822 i kraljeva Tihana djevojka.
1823 Sve se moli kraljevoj djevojci,
1824 te mi daje hljeba bijeloga.
1825 Od gladi me umorit ne mogu,
1826 al’ tavnica pusta odoljela
1827 junački mi život izvadila,
1828 nije šala ni dvanaest dana
1829 ne viđeti sunca ni mjeseca,
1830 a deila dvanaest godina.
1831 Već mi gvozđe kosti prekinulo.« 
1832 Pa procvili u tavnici Mujo,
1833 Mujo cmili jutrom i večerom,
1834 dok se silno dosadilo kralju.
1835 Jedno jutro kralje poranio,
1836 već mavlutu na ramena baci,
1837 od tavnice ključe dofatio,
1838 i eto ga niz bijelu kulu.
1839 Od tavnice kapak otvorio
1840 sužnjevima dobro jutro viče.
1841 Svi sužnjevi zdravljem prifatili,
1842 Mujo šuti, ništa ne govori,
1843 i silan mu kralje progovara:
1844 »Stari Mujo, zmijo od Turaka,
1845 i šta ti je u mojoj tavnici,
1846 već šta ti je, Mujo, nestanulo,
1847 ili piva ili hljeba bila,
1848 il’ debela za mezeta mesa?« 
1849 Onda Mujo kralju besjeđaše:
1850 »Jadan kralje, griješna ti duša,
1851 kaka piva, kaka li jediva,
1852 kako tako moreš govoriti!
1853 Kako si me kralje zarobio,
1854 nijesi me hljeba nahranio
1855 a kamoli piva napojio.
1856 Treći danak koru hleba tučem
1857 et’ četvrti suzu vode smrčem
1858 da mi jadnu duša ne iziđe.
1859 Ni to mi se ne bi dosadilo,
1860 da sam bio još dvanajst godina
1861 ne bi tebi silno procmilio
1862 kad bi moje kosti istrunule,
1863 već nesretna voda odoljela,
1864 što uvijek drži do koljena.
1865 Aman, kralje, za sinovsko zdravlje,
1866 il’ me pušćaj il’ me posijeci,
1867 ili meni kaži dugovanje,
1868 mogu li ti pare sastaviti,
1869 i teška se duga odužiti?« 
1870 Onda kralje Muji progovara:
1871 »Stari Mujo, dušmanine stari,
1872 de iziđi na tavnička vrata,
1873 pa pogledaj po Izmiru gradu,
1874 dobro vidi po Izmiru kule,
1875 koju vidiš ponajvišu kulu,
1876 da je punu prespeš dukatima,
1877 za pare te ne bi ispustio.
1878 Već sam čuo đe kazuju ljudi,
1879 sestru dobru imaš na Krajini,
1880 sestru tvoju jadižar Ajkunu.
1881 Ako ti je dotužio duši
1882 tavnovati u mojoj tavnici,
1883 piši Mujo list knjige bijele,
1884 šalji knjigu na tursku Krajinu,
1885 nek ti sestra na razmjenu dođe.« 
1886 Onda Mujo kralju govoraše:
1887 »Jadan kralje, nemoj govoriti,
1888 kako će mi sestra dolaziti
1889 kad je skoro kuga zalazila,
1890 niz Krajinu mahom pomorila,
1891 razdvojila i staro i mlado,
1892 belćimi je kuli dolazila
1893 i žalosnu Ajku umorila.
1894 Al’ donesi pero i artiju
1895 da načinim knjigu po koljenu,
1896 da pozovem sestru u razmjenu.« 
1897 I to kralje jedva dočekao.
1898 Iz tavnice izvedoše Muja,
1899 izvede ga na bijelu kulu,
1900 bijela ga hljeba naranio
1901 i crvena vina napojio.
1902 Pa prinese pero i artije,
1903 pa on knjigu po koljenu piše.
1904 A u knjizi Mujo govoraše:
1905 »Sestro Ajko, dragša od očiju,
1906 je l’ ti srce brata poželjelo,
1907 brata nisi očima viđela
1908 za tužnije dvanaest godina,
1909 tavnica mi život izvadila.
1910 Ako si me, sestro, poželjela
1911 pa me želiš očima viđeti,
1912 spremi sebe na tursku Krajinu,
1913 pa ti ajde bratu na razmjenu.« 
1914 Pa tu knjigu na Krajinu spremi.
1915 Ode knjiga sentom i svijetom,
1916 kud god ide, na Kladušu dođe.
1917 Na avliji alkom udaraše,
1918 dok opazi sestra Hrnjičina.
1919 Pa djevojka iz avaza viče:
1920 »Šta, ko kuca na avlinska vrata?
1921 Ovdi nije kurva s kurvarima,
1922 već Ajkuna sestra Hrnjičina.
1923 Ja ako sam sirotna ostala,
1924 oca nemam, a matere nemam,
1925 oba brata u kaurske ruke,
1926 opet nisam obraz osramila.« 
1927 Dok se Vlaše sa avlije javi:
1928 »Ej Ajkuna, gospocka djevojko,
1929 kurvara ti na avliji nema,
1930 već te traži knjiga od serdara.
1931 Siđi, uzmi knjigu na avliju.« 
1932 Onda cura na avliju siđe,
1933 pa čelikli kanat otvorila,
1934 desnom rukom lice zaklanjaše,
1935 a lijevom knjigu prifaćaše.
1936 Čita cura knjigu na avliju,
1937 pola knjige bila proučila,
1938 polovinu suzom pokapala,
1939 pa ovako cura govoraše:
1940 »Čekaj malo, vlaška knjigonošo!« 
1941 Pa se cura uz bojeve vrati,
1942 pa prifati pero i artiju,
1943 drugu knjigu bratu načinjela,
1944 a u knjizi tiho govorila:
1945 »Ej, moj brate, željo moja živa,
1946 odviše te sestra poželjela.
1947 Od želje je i žalosti teške
1948 žalosno mi srce ispucalo,
1949 al’ tako mi svega na svijetu,
1950 još da budeš dvanaest godina
1951 kad te nikad ne bi ni vidjela
1952 ja te, brate, promjeniti neću,
1953 a doći ti na razmjenu neću.« 
1954 Pa tu knjigu snese na avliju,
1955 i izvadi dva zlatna dukata,
1956 pa darova vlašku knjigonošu.
1957 I Vlaše se natrag povraćaše.
1958 Kud god ide, do Izmira siđe,
1959 dade knjigu buljubaši Muji.
1960 Kada Mujo knjigu previdio,
1961 od kralja je sakriti šćavaše.
1962 I tu knjigu pod koljeno baci,
1963 opazi je od Izmira kralje,
1964 pa se kralje bješe dosjetio,
1965 pa podviknu Đoku tavničara:
1966 »Vod’ dušmana u lednu tavnicu!« 
1967 Onda Mujo kralju govorio:
1968 »Aman, kralje, za sinovsko zdravlje,
1969 ne vodi me u lednu tavnicu,
1970 prije sam se ja šalio, kralje,
1971 ispod šale knjigu načinio.
1972 Sad ću knjigu iz istine pisat.« 
1973 Onda kralje povrati serdara,
1974 dodade mu pero i hartiju.
1975 Mujo piše niz knjigu besjedu,
1976 a u knjizi vako besjeđaše:
1977 »Vjerna ljubo, dragša od očiju,
1978 nemoj starat na bijeloj kuli,
1979 udaji se, žalosna ti majka,
1980 samo pazi, rad hatora moga,
1981 ne ostavi Omericu sina.
1982 Dohrani mi momka do oružja.
1983 Stara moja na odžaku majko,
1984 ti se nadaj sunca i mjeseca,
1985 sinovima nigda za vijeka.
1986 Prodaj stara luke i čifluke,
1987 te sastavi na kamare blago,
1988 te se hrani i oda zla brani,
1989 do smrti se možeš dohraniti.
1990 Sestro Ajko, šinula te munja,
1991 u zo čas se lijepa rodila,
1992 ti se kuni drvljem i kamenjem,
1993 i jarkijem suncem i mjesecem,
1994 braćom nemoj nigda za vijeka.
1995 Udaji se, mušteriju traži,
1996 nemoj bratu obraz okopati.
1997 Gledaj, sestro, od soja junaka,
1998 ne bi l’ bio srca junačkoga,
1999 neće l’ brata izbaviti tvoga.« 
2000 I kralje mu knjigonošu nađe,
2001 spremi knjigu sentu na Krajinu,
2002 ode knjiga zemljom i svijetom,
2003 kud god ide, do Kladuše siđe,
2004 do bijele kule serdarove,
2005 pa zadrma halkom na vratima.
2006 Opazi ga sestra Hrnjičina,
2007 siđe cura na avlinska vrata,
2008 desnom rukom kanat otvorila,
2009 te kaursku knjigu prifatila.
2010 Knjigu čita, suze prolijeva,
2011 pa ovako cura izgovara:
2012 »Tužna ti sam, kukavica sinja,
2013 ne dadu mi sirotovat mladoj,
2014 da s’ udajem prije vakta svoga!« 
2015 Pa načini knjigu po koljenu,
2016 a u knjizi cura progovara:
2017 »Halil-aga, gospocko koljeno
2018 iz Udbine pitome palanke,
2019 kupi svate, ajde po djevojku!« 
2020 I tu knjigu na Udbinu spremi.
2021 Kad ta knjiga na Udbinu side,
2022 kako side lahko knjigonošče,
2023 pa zakuca alkom na vratima,
2024 Halil-aga alku opazio,
2025 bijaše se aga dogodio
2026 na avliji avdest uzimaše,
2027 a u tome vrata otvaraše.
2028 Kad upade lahko knjigonošče,
2029 iz njedara knjigu izvadio,
2030 Halil-agi na avliju dođe.
2031 Na avliji vrata otvaraše,
2032 knjigonoša boga naturaše,
2033 i sitnu mu knjigu dodavaše.
2034 Uze učit knjigu na avliju.
2035 Kako viđe šta mu knjiga kaže,
2036 odviše se rahat učinio,
2037 pa se dere grlom na avliju:
2038 »Husejine, moj miosan sine,
2039 danas će te babo oženiti
2040 oklen me je srce ponijelo,
2041 i oklen sam prije pomislio,
2042 od bijele kule Hrnjičine,
2043 baš Ajkunom, sestrom Hrnjičinom.« 
2044 Gazija se na odaju vrati,
2045 pa se dere grlom bijelijem:
2046 »Todorica, moja vjerna slugo,
2047 idi brže u tople podrume,
2048 ti opremi bijesna alata,
2049 da mi nosiš knjigu niz Krajinu,
2050 da kupimo u kitu svatove.« 
2051 Aga reče, nikad ne poreče!
2052 Nekolike knjige načinio.
2053 Todor bio spremio alata,
2054 i od age knjigu prifatio,
2055 i odnese knjigu niz Krajinu.
2056 To prođoše nekoliko dana,
2057 doklen aga okupi svatove,
2058 i on glavom u svatove pođe,
2059 od Udbine pokrenu svatove.
2060 Dokle siđe na eski Krajinu
2061 pod bijelu Hrnjičinu kulu,
2062 opazi ih Hrnjičina majka,
2063 pa starica soja gospockoga
2064 u žalosti dikat učinjela,
2065 pred svatove jaftu isturila,
2066 pa rasturi svate na konake,
2067 po trojicu i po četvoricu,
2068 po petinu, mahom devetinu,
2069 nek je ljepše konju i junaku.
2070 I noćiše, lijepo im bilo.
2071 I na jutro bolje poraniše,
2072 spremiše se svati i djevojka,
2073 od Kladuše curu povedoše,
2074 i siđoše na Udbinu ravnu
2075 do bijele kule Halil-age.
2076 I na kulu curu izvedoše,
2077 a svatove u polje zeleno.
2078 Već u njihe adet taki bješe,
2079 tu sastave momka i djevojku.
2080 Uvedoše mlada Husejina,
2081 pođe momak do djevojke blizo
2082 da joj skine puli duvak zlatan.
2083 Kada Huso do djevojke dođe,
2084 al’ Ajkuna suze proljevaše,
2085 zlatan duvak suzam utopila,
2086 pa joj Huso tiho govoraše:
2087 »Ti Ajkuna, sestro Hrnjičina,
2088 što si duvak suzom okvasila?« 
2089 Onda cura tiho govoraše:
2090 »Husejine, mio đuvegija,
2091 kako suze proljevati neću,
2092 ja, ako sam sirotna djevojka,
2093 oca nemam a matere nemam,
2094 oba brata u kaurske ruke,
2095 ja se nisam mlada prevarila
2096 što se hljeba ohranit ne mogu,
2097 nit sam oca sobom ponudila,
2098 na tvoje se lice prevarila,
2099 izvan sam se mlada prevarila.
2100 Ja sam čula đe govore ljudi
2101 đe s’ odviše soja junačkoga,
2102 ne bi li te srce ponijelo,
2103 izrad boga i lica mojega,
2104 ne bi l’ brata izbavio moga?« 
2105 Kad to začu nejak Husejine,
2106 velika ga izjede sramota.
2107 Do djevojke blizu dolazio,
2108 poljubi je i dva i tri puta,
2109 da ko broji, bi i više bilo.
2110 »Eto, Zlatka, potpuno vjenčanje.
2111 Sada slušaj šta ću govoriti,
2112 tvrđa vjera od svakog kamena:
2113 il’ ja brata svoga izbaviti
2114 il’ me nikad ni vidjeti nećeš!« 
2115 Skoči momak ko da ne sjeđaše
2116 pa na tjelo tura odijelo,
2117 i prikiti svijetlo oružje,
2118 i prifati koplje kostolomno
2119 pa alatu u podrume side.
2120 Iz podruma izvede alata,
2121 alatu se na srijedu baci,
2122 pravo ode niz polje zeleno.
2123 Dokle sabah zora udarila,
2124 bješe jarko sunce ogrijalo,
2125 čeka aga iz đerdeka sina.
2126 Velika ga izjede sramota
2127 pa u đerdek nogom udaraše:
2128 »Husejine, moj rođeni sine,
2129 u zo čas te babo oženio,
2130 zašto si me jutros ostavio,
2131 et’ izišlo na kušluke sunce
2132 tebe, sine, iz đerdeka nema.« 
2133 Pa u vrata nogom udario,
2134 od odaje odlećeše vrata.
2135 Kad pogleda, kad sama djevojka,
2136 i odviše cura nevesela,
2137 sve proljeva suze od očiju.
2138 Halil-aga tiho govoraše:
2139 »Mila snaho, dobre sreće bila,
2140 što s’ odviše tako nevesela,
2141 kamo meni moj jedini sine?« 
2142 A djevojka ramenima zgiba,
2143 iz postelje tiho progovara:
2144 »O moj babo, starac Halil-aga,
2145 ja o’ stida govoriti ne mogu,
2146 ali valja, biti mi ne može,
2147 ja za Huse znavati ne moga.
2148 Noćas bješe noći polovina,
2149 on opremi sebe i alata,
2150 prikitio silah i oružje,
2151 prifatio koplje kostolomno,
2152 na avliji posjede alata,
2153 on pobježe niz polje zeleno.« 
2154 Halil-aga onda govoraše:
2155 »Avaj mene do boga miloga,
2156 to je ošo do Izmira grada!« 
2157 Pa se vrati uz bijelu kulu
2158 kukajući, suze ljevajući.
2159 Sad da vidiš sina Husejina!
2160 Kad zeleno polje progazio
2161 na duljinu dvije, tri planine,
2162 i dopade u Jastreb-planinu,
2163 niz Jastrebu okrenu alata.
2164 Nešto mu se dade pogledati,
2165 oko puta s obadvije strane
2166 dok opazi kikavo Latinče,
2167 pod jeliku, u goru zelenu.
2168 Veliki ga sanak oborio
2169 i knjiga mu viri iz njedara.
2170 On rasjede bijesna alata,
2171 iz njedara knjigu izvadio.
2172 Kad prečita knjigu u planini,
2173 kada knjiga iz Izmira grada,
2174 od Marije berber-udovice.
2175 U Izmiru knjigu napravila,
2176 pa je u knjizi tiho govorila:
2177 »Ej, Krajino, krvava haljino,
2178 jazuk vama i namu vašemu,
2179 kažete se od boja junaci,
2180 a u vaske ne ima junaka,
2181 u vaske su krila salomljena
2182 za punije dvanaest godina.
2183 Ja sam luda jedna ženska glava,
2184 kroz toliko bih se sigurala
2185 od dušmana roba izbavila.
2186 Vi imate ime od junaštva
2187 al’ nemate srca junačkoga.
2188 Ako bi vas srce zaboljelo,
2189 pa bi rada Muju izbaviti,
2190 ja sam eto knjigu načinjela,
2191 iz potaje vama opravila,
2192 ako bi vas srce ponijelo
2193 sad bi lasno Muju izbavili,
2194 ta naćete od boja junaka
2195 da sastavi nekoliko druga,
2196 vrlo malo, ama valjastije,
2197 pa po noći stanu putovati.
2198 Dobra vas je sreća poslužila:
2199 u kralja se sreća namjerila,
2200 jera hrani dva bliznika sina,
2201 na obadva napala groznica.
2202 Pa je kralje haber nalazio
2203 pod zelenom gorom Golubicom,
2204 đe imade voda ljekovita,
2205 oba sina i gospoju sprema
2206 do zelene gore Golubice
2207 i studene vode ljekovite,
2208 da ih prespe vodom iz planine,
2209 ne bi li ih bolest ostavila.
2210 Kad bi bogdo sreća donijela,
2211 pa bi moga djecu ugrabiti,
2212 onda bi ti Muju izbaviti!« 
2213 On tu knjigu u džepove baci,
2214 kroz Jastrebu okrenu alata,
2215 ode pravo gori Golubici.
2216 Golubicu pregazi planinu
2217 i svuče se u lugove ravne.
2218 U lugove ukrio alata,
2219 pa ga prekri bugar-kabanicom,
2220 s obje strane do zelene trave.
2221 Rani konja tri bijela dana.
2222 Kad četvrto jutro osvanulo,
2223 stade jeka gorom Golubicom.
2224 Nuto muke i nevolje ljute,
2225 udovica drugu načinjela,
2226 haber dala u tursku Krajinu
2227 izrad boga i svojega zdravlja.
2228 Skupili se Krajišnici mladi
2229 na buljuke idu niz planinu,
2230 i silaze vodi u lugove,
2231 na svakome madžar odijelo.
2232 Oko vode kraj bijele crkve,
2233 sve na društvo trpez zaturaju.
2234 Oko vode i bijele crkve,
2235 otprije ih Huso opazio,
2236 pa sve hoda i seiri družinu.
2237 Kad na jedno društvo udario,
2238 kad tu sjedi nekoliko druga,
2239 i među njih Glumac Osman-aga.
2240 Huso prođe, ni mukajet nije.
2241 Kad na drugo društvo udario,
2242 kad tu sjedi nekoliko druga
2243 i među njih od Orašca Tale.
2244 Hadžu Tala popom načinjeli,
2245 rastvorio Tale kalendare,
2246 pa on njima tiho progovara:
2247 »Đeco moja, života mi moga,
2248 kako moji kalendari kažu,
2249 biće danas smrada u lugove,
2250 oko vode i bijele crkve.« 
2251 Huso gleda, ni mukajet nije.
2252 Kad pogleda kraj bijele crkve,
2253 dok opazi dvoje Latinčadi,
2254 đe se s punom ploskom otimahu.
2255 To ne bilo dvoje Latinčadi,
2256 već to bilo do dva pobratima.
2257 Jedno ti je Arnaut Osmane,
2258 a drugi je Kunarić Omere.
2259 Oni paze niz lugove ravne
2260 kad će im se šićar pomoliti.
2261 Doka stade jeka uz lugove,
2262 dok srebrene izbiše kočije,
2263 u kočiju izmirska kraljica.
2264 Uz nju sjede dva posovca sina,
2265 uz kočije pet stotin soldata
2266 što čuvaju kola i kočije.
2267 Pa padoše do kamene crkve,
2268 i na crkvi otvoriše vrata,
2269 pa padoše vodi ljekovitoj.
2270 Studenom se vodom umivahu,
2271 u bijelu uljegoše crkvu,
2272 moliše se bogu po zakonu.
2273 Kad službena zvona iskucaše,
2274 onda gospa viku učinjela.
2275 Prve duke djecu dovatiše,
2276 na studenu vodu doniješe,
2277 ljekovitom vodom presipahu.
2278 Kad to vidje nejak Husejine,
2279 do alata dolazi ajvana,
2280 pa alatu tiho govoraše:
2281 »Ej, alate, moje dobro drago,
2282 mogu li se u te pouzdati,
2283 da izneseš troje uz planinu?« 
2284 Pa mu skide bugar-kabanicu,
2285 a priteže na toku kajasu,
2286 alatu se baci na srijedu,
2287 do studene vode dolazio,
2288 odleće mu iza kuka ruka,
2289 do studene vode dopanuo,
2290 i posječe dvije duke prve.
2291 Pa dofati dvoje djece mlado,
2292 alatu ih u zobnicu baci,
2293 pa se povi po alatu svome.
2294 Kad to bila sila opazila,
2295 usu lunta ko od neba krupa,
2296 on pobježe uz goru zelenu.
2297 Onda Tale tiho govoraše:
2298 »Nuto muke i nevolje ljute,
2299 mi mišljasmo da smo poranili,
2300 ali drugi šićar zadobiše!
2301 Kopiladi, moji Krajišnici,
2302 je li pope vama govorio
2303 da će biti smrada u lugove!« 
2304 Kulašu se na srijedu baci,
2305 do kočija doćera kulaša,
2306 pa za ruku dokopa Latinku
2307 pa je za se na kulaša baci,
2308 a s kulaša tiho progovara:
2309 »Kopiladi, moji Krajišnici,
2310 sad se brante ako vam valjade!« 
2311 Ode Tale brdom i planinom.
2312 Alah bože nemila sastanka,
2313 sipa lunta ko iz neba krupa,
2314 pade tama od neba do tala
2315 od brzoga praha i olova,
2316 i od duhe konjske i junačke.
2317 Zveka stoji oštrije sabalja,
2318 hrska stoji vitije rebara,
2319 jeka stoji ljuta ranjenika.
2320 Al’ se ljuta pritrefi Krajina,
2321 niz lugove silu rasćeraše,
2322 oko crkve šićar pokupiše.
2323 Vratiše se brdu uz planinu,
2324 poniješe svoje ranjenike,
2325 iziđoše brdu na granicu.
2326 Tu nađoše deli Husejina,
2327 vada konja kraj tanke jelike,
2328 plaši mu se alat u planinu
2329 jera plaču djeca na alatu.
2330 I otalen krenuše družinu,
2331 i siđoše sentu na Udbinu,
2332 svaki ide svom bijelu dvoru.
2333 Huso ode svojoj tankoj kuli.
2334 Daleko ga otac opazio,
2335 pa ga srete u polje zeleno.
2336 Kad opazi dvoje djece mlade,
2337 znade ─ djeca izmirskoga kralja,
2338 pa se stari rahat učinio:
2339 »Aj, aferim, Husejine sine,
2340 kad s’ starinu svoju ponovio,
2341 svoj Krajini srce otvorio.« 
2342 Od alata djecu dofatio,
2343 iznese ih na bijelu kulu,
2344 pa istekar svadbu i veselje.
2345 Huso ljubi sestru Hrnjičinu.
2346 To prođoše tri bijela dana,
2347 kad četvrto jutro osvanulo
2348 dok u polje niče knjigonošče,
2349 gologlavo preko polja skače,
2350 i zeleno polje pogazio
2351 tankoj kuli Husejina dođe,
2352 pa zadrma halkom na vratima.
2353 Opazi ga aga Halil-aga:
2354 »O moj sine deli Husejine,
2355 eno drma halka na vratima,
2356 siđi, viđi ko je na vratima,
2357 ja bih reko da je knjigonoša.« 
2358 Huso spade na avlinska vrata,
2359 od avlije kanat otvorio
2360 dok dopade laka knjigonoša.
2361 Kapu skida, pod pazuho tura,
2362 vrsnu momku poljubio ruku,
2363 na ruci mu knjigu ostavio.
2364 I kad Huso knjigu prifatio,
2365 iz pozara knjigu izvadio,
2366 knjigu čita, na knjigu se smije,
2367 jera knjiga od Izmira grada.
2368 Njemu kralje knjigu opravio,
2369 i u knjizi vako govorio:
2370 »O Turčine, deli Husejine,
2371 ja te molim, za nevolju ljutu,
2372 nemoj moje djece prevjeriti,
2373 ja ih nemoj gladi napatiti,
2374 ni gospoju u sokak goniti,
2375 da mi bosa po sokaku hoda,
2376 da joj sunce pripaljuje lice.
2377 Sada išti koliko ti drago!« 
2378 Onda Huso pero prifatio,
2379 knjigu piše, lahko govoraše:
2380 »O đidijo, od Izmira kralju,
2381 neću tvoje djece prevjeriti,
2382 a neću ih glađom napatiti,
2383 raniću ih medom i šećerom,
2384 u mehku ih svilu zavijati,
2385 neću gospe gonit u sokake
2386 da ti bosa po sokaku hoda,
2387 da joj sunce pripaljuje lice.
2388 Ja ću gospu u halvat turiti,
2389 najmiću joj dvije posluškinje,
2390 a neću ti pare ni dinara,
2391 eto tamo buljubaša Muje
2392 š njim se godi kako ti je drago.« 
2393 Pa tu knjigu do Izmira vrati.
2394 Kud god ide, do Izmira siđe
2395 baš na ruke kralju izmirskome.
2396 Kada kralje knjigu dofatio,
2397 knjigu štije, grozne suze lije.
2398 Vikom viče Đoku tavničara:
2399 »Id’ izvedi iz tavnice Muja!« 
2400 Đoko ode, izvede serdara.
2401 Kad mu kralje stavio trpezu,
2402 dosti piva a dosti jediva:
2403 »De, Turčine, de život povrati!« 
2404 Onda Muji tiho govoraše:
2405 »Neka kralje, zafaljujem lepo,
2406 ni u zdravlje tvoje, ni serdara,
2407 već junaka deli Husejina,
2408 koji ti je djecu ugrabio
2409 i gospoju glavitu kraljicu.« 
2410 Pa sjedoše te se napojiše.
2411 Onda kralje Muji govoraše:
2412 »Aga Mujo, dušmanine stari,
2413 Huso sišo, djecu zagrabio,
2414 sad je na te knjigu opravio
2415 da se s tobom za otkup pogađam.
2416 Šta će biti za djecu otkupa?« 
2417 Onda Mujo kralju govorio:
2418 »Gospodaru, mnogo biti neće,
2419 nijesi me zarobio davno,
2420 istom ima sedam godin dana,
2421 što si me dobro izdržavo:
2422 treći danak koru hljeba tuko
2423 a četvrti suzu vode šmrko,
2424 nazor mogo umrijeti nisam!
2425 Sad otkupa mnogo biti neće:
2426 sto hiljada žutije dukata
2427 da načinim kulu i avliju,
2428 jer je kula moja opanula.
2429 I jagruza konja iz podruma
2430 što ga dvaput jašeš na godinu,
2431 kad u polje pođeš namastiru,
2432 i daćeš mi sablju okovanu
2433 što su kore od dukata žuta,
2434 a kustura od mazije ljute,
2435 što joj balčak od almaz-kamena,
2436 na srijedi alaj-kamen dragi,
2437 pri njemu se vidi večerati,
2438 kroz po noći kad svijeće nema,
2439 ko u podne kada grije sunce.
2440 Povrati mi gojena Halila
2441 iz Maltije zemlje prostorije
2442 štono si ga prije preturio,
2443 i daćeš mi Tihanu djevojku
2444 da oženim brata rođenoga.« 
2445 Onda kralje njemu govoraše:
2446 »Šuti, Mujo, kamenom ti stala,
2447 vjera moja i ne ubila me,
2448 para imam a broja im ne znam,
2449 pare bih ti mogo pokloniti
2450 đešće žalim bijesna jagrza
2451 izrad moja dva bliznika sina
2452 i gospoje, nesretne kraljice.
2453 I jagrza ne branim ajvana,
2454 al’ ti ne dam sablje okovane,
2455 i Tihane moje milosnice,
2456 i Halila povratit ne mogu,
2457 pa kada ih nigda vidjet neću,
2458 jednom su ih vrazi odnijeli.« 
2459 Onda Mujo čašu oturio,
2460 na biljardi na noge skočio:
2461 »Ajde, kralje, otvaraj tavnicu,
2462 već sam pustu kuću previkao,
2463 da tavnujem doklen ti je drago!« 
2464 Skoči Mujo niz odaju pođe,
2465 za njim kralje brže poletio:
2466 »Stan’, Turčine, kuće ne vidio,
2467 daću pustu sablju okovanu,
2468 samo ne dam Tihanu djevojku,
2469 ni’ Halila mogu povratiti!« 
2470 Opet Mujo niz odaju pođe,
2471 vikom viče: »Otvorte tavnicu!« 
2472 Njega kralje fata za ručicu:
2473 »Stan’, Turčine, stari dušmanine,
2474 daću curu, zgodila je munja,
2475 samo brata povratit ne mogu!« 
2476 Onda Mujo kralju govorio:
2477 »Gospodare od Izmira kralje,
2478 slušaj dobro što ću govoriti,
2479 tvrđa vjera od svakog kamena,
2480 da mi Izmir po temelju dadeš
2481 ja otkupa bez Halila neću,
2482 jer je moje srce ispucalo
2483 za Halila brata rođenoga.
2484 Nejma brata dok ne rodi majka!« 
2485 Nuto kralja đe se uzmučio,
2486 sve odljeva suze od očiju
2487 jer mu žao dvoje djece malo:
2488 »Brate bogom od Kladuše Mujo,
2489 ti ako si srca junačkoga,
2490 znadeš, preče po bogu milome,
2491 neg po rodu i ocu i majci,
2492 prifati mi danas za bratimstvo,
2493 povrati mi djecu od Turaka!
2494 Vjera ti je tvrđa od kamena,
2495 što ti kažem istina je živa,
2496 kad bi moja polećela glava,
2497 što je volim od svega svijeta,
2498 ja Halila povratit ne mogu,
2499 jer je tamo jača kraljevina,
2500 a kod njihe ne ima Turaka,
2501 nit su prije vidjeli Turčina,
2502 pa istoga povratiti neće.
2503 Ama ću ti vjeru založiti,
2504 što ti rečem prevarit te neću.
2505 Kad mi djecu od Krajine vratiš,
2506 et’ uzimaš mojega jagrza,
2507 što ga nema u sedam zemalja
2508 ni u osmu zemlju principovu,
2509 ni devetu sultan carevinu,
2510 od krhata mojega ajvana!« 
2511 Kad to začu buljubaša Mujo,
2512 onda uze pero i artije,
2513 ode knjigu po koljenu gradit.
2514 Sitnom knjigom tiho govoraše:
2515 »O moj zete, deli Husejine,
2516 ti pokupi nekoliko druga
2517 nemoj mnogo, ama valjastije,
2518 i povedi kraljevu kraljicu,
2519 i kraljeva dva posovca sina
2520 izvedi ih na granicu suvu,
2521 tu morate roblje mijenjati.« 
2522 Onda kralje knjigonošu nađe,
2523 spremi knjigu na tursku Krajinu.
2524 Kad poleće pošta knjigonoša,
2525 kud god ide, na Krajinu side,
2526 tankoj kuli Gazi Halil-age,
2527 pa zadrma halkom na vratima.
2528 Stari pozna ruku od Madžara,
2529 Husejinu sinu govoraše:
2530 »Idi sidi na avlinska vrata,
2531 pa otvori kanat na avliji,
2532 vidi, sine, ko je na vratima!« 
2533 Stari reče, mlađi ne poreče,
2534 odma Huso na avliju siđe,
2535 i otvori kanat na vratima.
2536 Dok upade pošta knjigonoša.
2537 Kako pade, dobro jutro viknu,
2538 i Huso im zdravlje prifatio.
2539 Iz pozara knjigu izvadio,
2540 knjigu čita, na knjigu se smije.
2541 Stari djeda sinu govoraše:
2542 »O moj sine, deli Husejine,
2543 kaka knjiga, od koga je grada?« 
2544 Onda Huso tiho govorio:
2545 »A moj babo, starac Halil-aga,
2546 sitna knjiga kralja izmirskoga,
2547 ište djecu, otpušća serdara!« 
2548 Onda stari sinu govoraše:
2549 »Husejine, dragši od očiju,
2550 ja bi lasno djecu opravio
2551 al’ se bojim hili od Kaura,
2552 da serdara sagubiti neće.
2553 Već pokupi nekoliko druga,
2554 biraj, sine, od boja junake,
2555 ja ću svoju starost zamučiti,
2556 otpremiti dvoje djece ludo,
2557 u meku ih svilu povijati,
2558 a zlatnom ih žicom utezati
2559 da nas ne bi Vlaše prekorelo,
2560 da smo ružno djecu izdržali.« 
2561 Huso knjige nekolke gradi
2562 na serdare i na buljubaše;
2563 sto i dvadest druga sastavio,
2564 još povede kraljevu gospoju.
2565 Djece dvoje zlatom utezaše,
2566 pokrenuše, djecu povedoše.
2567 Putovaše nekoliko dana,
2568 iziđoše na Zvjezdan-planinu,
2569 na planinu na granicu suhu.
2570 Kada kralje prije izlazio
2571 i sa njime buljubaša Mujo,
2572 i Mujina vrsna pobratima,
2573 pobratima Primorac Ilija!
2574 I veliki šićar iznijeli,
2575 što je kralje šićar priložio,
2576 i vođahu kraljeva jagrza:
2577 držahu ga četiri soldata,
2578 i opet mu ništa ne mogahu.
2579 Na planini roblje mijenuše.
2580 Onda kralje Muji govoraše:
2581 »Aga Mujo, stara buljubaša,
2582 tvrdu sam ti vjeru založio
2583 da ti dadem slugu Mitodiju,
2584 što je hodo za sedam godina
2585 obišo je sve sedam zemalja,
2586 znade Vlaše sve sedam jezika,
2587 pamet ima karara mu nema,
2588 volim Mitu neg jedinoga sina,
2589 i s tobom ću Mitu opraviti,
2590 do Maltije zemlje prostorije.
2591 Da ga ne bi Mito izbavio,
2592 i tu bi mu kosti ostanule!« 
2593 To rekoše pa se pozdraviše,
2594 ode kralje bijelu Izmiru,
2595 ode Mujo sentu na Kladušu.
2596 Kada dođe do bijele kule,
2597 tanka kula pa mu opanula,
2598 svi varakli ćošci oboreni,
2599 vjerna ljuba poli ostarela.
2600 Đe li bismo, đe li ostanusmo,
2601 koju l’ bjesmo pjesmu zapjevali,
2602 u kom smo je mjestu ostavili?!
2603 Sad moremo da je pokrenemo,
2604 al’ je pjesma tužna i dugačka,
2605 već pjevača grlo zaboljelo
2606 kazujući što je prije bilo!
2607 Šala nije, kazivat valjade,
2608 ljudi mnogo molba osvojila!
2609 Aga Mujo ispod kule viče:
2610 »Vjerna ljubo, dragša od očiju,
2611 ili te je starost osvojila,
2612 ili si se na me rasrdila,
2613 ili si se prije preudala
2614 pa ne sretaš gospodara svoga,
2615 il s’ Omera sina zakopala,
2616 tugovala, tužni san zaspala?« 
2617 Stara začu Mustafina majka,
2618 pa starica tiho govoraše:
2619 »Moja snaho, dobre sreće bila,
2620 ti oturi đerđef od merdžana
2621 i ispusti iglu od biljura,
2622 ne vez’ veza, udavat se nećeš!« 
2623 Pa se stara preko kule valja,
2624 i susrete na avliju sina,
2625 š njime bješe Begova Begzada.
2626 Od žalosti rastavila ruke,
2627 sklopi Muji o bijelu vratu.
2628 Žive ruke stara sastavila,
2629 a mrtve je ruke otvorila,
2630 i umrije na avliji stara,
2631 od žalosti i od želje teške.
2632 Onda Mujo na avliju viknu:
2633 »Bog t’ ubio Begova Begzada,
2634 u zo čas se lijepa rodila,
2635 s tebe dobi ledenu tamnicu
2636 i tavnova za sedam godina,
2637 svake sam se muke napatio.
2638 I te bih ti jade oprostio,
2639 umrije mi s tebe mila majka;
2640 i te bih ti jade oprostio,
2641 već izgubi brata rođenoga;
2642 i te bih ti jade oprostio,
2643 već mi Đogat osta u Kaura,
2644 osta rana do vijeka moga.« 
2645 Pa se Mujo do čaršije vrati
2646 i opremi ostarjelu majku.
2647 Ukopaše, dženadu klanjaše.
2648 I nabavi goge i majstore
2649 te opremi kulu i avliju.
2650 Jedno jutro Mujo poranio
2651 pije kafu, tegli tumbećiju,
2652 vjernoj ljubi tiho govoraše:
2653 »Dones’der mi đuzel odijelo
2654 što je pusto davno ostanulo,
2655 nijesam ga često oblačio
2656 u godini dva bijela dana
2657 kada dođu dva turska bajrama.« 
2658 Skoči ljuba, ruho donijela,
2659 te na telo turi odijelo,
2660 mavi ćurak na ramena baci,
2661 pa ga eto sitnijem sokakom
2662 doklen dođe na zelenu londžu.
2663 Bijahu se Turci okupili,
2664 tridest aga jedan do drugoga,
2665 svi sjedahu, hladno piju pivo,
2666 uvrh kola stari Ćejvan-aga
2667 i do njega Kovačević Ramo,
2668 u Krajini dvije age stare
2669 što jim ima po stotinu ljeta.
2670 Mujo dođe pa im selam viče.
2671 Sve mu age zdravljem prifatiše,
2672 široko mu mjesto načiniše,
2673 a punom ga čašom dočekaše,
2674 a u čaše sve dobrodošlice:
2675 »Zdravo aga, kladuški serdare,
2676 Krajina je tužna ostanula:
2677 nit se kupe pod bajrak junaci,
2678 niti idu u četu junačku,
2679 nit izvode roba ni robinja,
2680 nit iznose osječene glave,
2681 niti kite careve gradove
2682 sebeb tebe kaharli Krajina.« 
2683 Onda Mujo njima govoraše:
2684 »Fala, age, na vaše besjede,
2685 al’ ne fala na vaše junaštvo.
2686 Kroza sedam punije godina
2687 ne sćedošte dikat učinjeti
2688 ni serdara svoga izbaviti.
2689 Al’ nijeste vješti kulauzi
2690 tevdilile niz Kaursku proći,
2691 sad vam evo buljubaše Muje,
2692 đeček nemam bijesna Đogata,
2693 jal’ imadem bijesna jagrza,
2694 jagrz nije gori od Đogata,
2695 molim vam se, moje age drage,
2696 ja ako sam sebe izbavio,
2697 tamo mi je srce ostanulo,
2698 nema brata gojena Halila.
2699 Hoćete l’ se kail učinjeti,
2700 da skupimo nekoliko druga
2701 al’ birana konja i junaka,
2702 koji može stići i uteći
2703 i za oštro gvozđe prifatiti,
2704 na zapetu pušku udariti,
2705 posječena pogaziti druga,
2706 a ranjena ne ostavit druga,
2707 da tefdilom niz Kaursku prođem,
2708 da siđemo duboku limanu,
2709 da valjano društvo preturimo,
2710 svučemo se do zemlje Maltije,
2711 ne bi li nam dobra sreća bila
2712 ne bi l’ brata izbavili moga,
2713 i Đogata, desno krilo moje!« 
2714 Svaki šuti, ništa ne govori,
2715 al’ govore dvije dede stare:
2716 »Aga Mujo, sve Krajine krilo,
2717 prođ’ se vraga, ne goni mu traga,
2718 prođ’ se tvoga nesretna Halila,
2719 đavo bio, pa ga i odnio,
2720 zar toliko druga izgubiti
2721 za tvojega nesretna Halila.« 
2722 Agi Muji vrlo žao bilo,
2723 od očiju suze upustio
2724 pa agama tiho govorio:
2725 »Drage age, na tom vam ne fala,
2726 nit vam fala ni za dušu bilo,
2727 nit vam dugo za života bilo,
2728 veće tako od boga suđeno
2729 da čektiše moja rusa glava.
2730 Tavnovo sam sedam godinica
2731 i kaursko gvozđe držo na se,
2732 tvrda vjera i ne ubila me,
2733 još ću sada dikat učinjeti,
2734 i poći ću sentom i svijetom,
2735 potražiti mojega Halila.
2736 Il’ ću brata izbaviti svoga,
2737 il’ ću rusu glavu ostaviti.« 
2738 Pehar čašom o tle udario,
2739 pa otalen na noge skočio,
2740 i eto ga svojoj tankoj kuli.
2741 Kad iziđe kuli na bojeve,
2742 knjigu piše a tiho govori:
2743 Ej, moj zete, deli Husejine,
2744 ja te volim ko i sina svoga,
2745 spremaj sebe i alata svoga,
2746 brže da si mojoj tankoj kuli.
2747 Valja, sine, nama putovati,
2748 silaziti duboku limanu,
2749 oči viti, u liman skočiti,
2750 il’ Halila moga izbaviti.« 
2751 Kad tu knjigu Husejinu spremi,
2752 kud god ide, na Udbinu side,
2753 Husejinu na bijele ruke.
2754 Kada Huso knjigu previdio,
2755 pa je babi dodavaše svome.
2756 Kad to viđe starac Halil-aga,
2757 sitnoj knjigi stari odgovara:
2758 »Prijatelju, kladuški serdare,
2759 što si sitnu knjigu opravio,
2760 kad ti knjige prifatiti neću.
2761 Ja ne imam od srca evlada
2762 izvan Husu sina jedinika.
2763 On se tamo ni pomaći neće« 
2764 Kad to začu deli Husejine,
2765 ljubi oca u bijelu ruku:
2766 »A moj babo, starac Halil-aga,
2767 molim ti se ko i ocu svome,
2768 daj mi izun i alata tvoga,
2769 da ja s Mujom u družinu pođem,
2770 sramota ga sama opraviti.
2771 Jer tako mi vjere u kojoj sam,
2772 ako mene izun dati nećeš,
2773 izun, babo, i alata svoga
2774 ja ću spremit sebe na odaju,
2775 tanku pušku pod ruku turiti,
2776 pobjeći ću glavom po svijetu.
2777 Dok te čujem živa u Udbini
2778 tvoje oči Huse vidjet neće,
2779 tuđe će te ruke ukopati,
2780 tuđe ruke u zemlju spustiti.« 
2781 Onda stari aga progovara:
2782 »O moj sine, deli Husejine,
2783 nemoj ići bez izuna moga,
2784 nemoj bježat glavom po svijetu,
2785 spremi sebe i alata svoga,
2786 al’ se, sine, tevdilski opremi!« 
2787 Kad to začu deli Husejine,
2788 on pripade kitnu čiviluku
2789 pa kaurske oblači haljine,
2790 mol dolamu, mavene čakšire,
2791 oko vrata kolijer od zlata,
2792 pa isčešlja turu i perčina,
2793 i oplete sedam pletenica
2794 i tri krsta od suvoga zlata
2795 i četiri pare krstašice,
2796 pa se steže mukadem pojasom,
2797 pa dopade do alata svoga.
2798 Mlađi bili, spremili alata,
2799 alatu se na srijedu baci,
2800 pravo ode do Kladuše male.
2801 Sve putova dok Kladuši siđe
2802 pod bijelu Hrnjičinu kulu.
2803 Pa se dere od alata svoga:
2804 »Dragi aga, sa Kladuše Mujo,
2805 jesi l’, aga, na bijeloj kuli?
2806 Evo tebi Husejina tvoga!« 
2807 To je Mujo jedva dočekao,
2808 on ne veli: »Razjaši alata!« 
2809 veće veli: »Čekaj na alatu!« 
2810 On opremi sebe i jagrza
2811 i prikiti svijetlo oružje,
2812 pa jagrzu pade na srijedu,
2813 okrenuše niz polje zeleno.
2814 Sve prolaze brda i palanke
2815 i kaurske bijele gradove.
2816 Đe ih bijel danak ostavljaše
2817 sve s konjima konak boravili,
2818 dok siđoše gradu izmirskome,
2819 pravo dvoru kralja izmirskoga.
2820 Odma kralje Muju opazio.
2821 Čijem viđe, birdem ga poznade,
2822 i pred njega sluge opravio,
2823 i njegova zeta Husejina.
2824 Izvede ih na tanku biljardu,
2825 i noćiše, lijepo im bilo.
2826 A na jutro bolje poraniše,
2827 onda Mujo kralju govoraše:
2828 »Pobratime, od Izmira kralje,
2829 je l’ istina što si govorio
2830 da mi dadeš slugu Mitodiju
2831 da me vodi u zemlju Maltiju?« 
2832 Onda kralje tiho odgovara:
2833 »Pobratime, od Kladuše Mujo,
2834 žalost mi je slugu pokloniti,
2835 al’ sam reka, preporeći neću.« 
2836 Odma kralje iz avaza viknu:
2837 »Mitodija, vjerna moja slugo,
2838 spremaj sebe na tanku biljardu,
2839 spremi svoju čekrk bedeviju!« 
2840 Odma Mito na noge skočio,
2841 spremi sebe na tanku biljardu,
2842 još opremi čekrk bedeviju,
2843 i jagrza Mujina hajvana,
2844 i Husina bijesna alata.
2845 Spremiše se tri sokola siva,
2846 na dobre se konje popraviše,
2847 ode Mito, odvede serdara,
2848 osta kralje jade jadujući.
2849 Sve odoše podnu latinluka,
2850 lahko konak do konaka grade
2851 dok sidoše duboku limanu.
2852 Kad sidoše moru debelome,
2853 razjahaše konje na livadu,
2854 sve se voze niz more galije.
2855 Dok naiđe Mića galidžija,
2856 onda viče sluga Mitodija:
2857 »Čujde mene, Mića galidžija,
2858 prićeraj mi na kraju galiju
2859 jer, tako me vjera ne ubila,
2860 ako kraju prilaziti nećeš,
2861 prifatiću tanku paftaliju,
2862 probiću ti na moru galiju,
2863 potopiti tebe i družinu.« 
2864 Prepade se Mića galidžija,
2865 on do kraja prićera galiju,
2866 te prifati konje i junake
2867 pa po moru stade putovati.
2868 Dok debelo more prebrodiše,
2869 junaci se suva dofatiše,
2870 već odoše suvom putovati.
2871 I padoše polju maltinskome
2872 pa zeleno polje prebrodiše,
2873 i Maltiji pali na kapiju,
2874 na veliko čudo udarili.
2875 Tu sjedahu četiri pisara,
2876 i među njih od Maltije kralje,
2877 pod njim bješe srebrena stolica.
2878 Voda mu se vitka bedevija,
2879 kaka mu je, tri je klala vuka,
2880 izvija se baš ko lastavica,
2881 a džida se baš ko gušterica.
2882 Iz nozdrva biju plamenovi,
2883 na njoj stoji sedlo od merdžana
2884 što mu valja hiljadu dukata.
2885 Sve po njemu almaz kamenovi,
2886 palucaju baš ko plamenovi.
2887 Mujo dođe pa mu pomoć viče.
2888 Sva gospoda ljepše prifatila.
2889 Onda Mujo tiho odgovara:
2890 »O boga vam, četiri pisara,
2891 kako vam je u gradu veselje,
2892 te pucaju u gradu topovi
2893 a pišete konje na kapiji?« 
2894 Rekoše mu četiri pisara:
2895 »Jabandžija, kraljevo veselje!
2896 Ženi svoga Vukaila sina,
2897 a udaje Luciju djevojku,
2898 vrsna roba meće na košiju
2899 baš Turčina od turske Krajine,
2900 ljutu zmiju, Mujina Halila,
2901 skupljaju se konji košijaši.« 
2902 Onda Mujo tiho odgovara:
2903 »Molim vaske, četiri pisara,
2904 potpišite i jagrza moga.« 
2905 Onda kralje Muji besjedaše:
2906 »De ne luduj, starac Madžarine,
2907 tudi konja za košije nema,
2908 debelnoga tvojega jagrza,
2909 noge su mu baš ko u međeda.
2910 Ja sam piso u sedam zemalja,
2911 tu će biti konja i kobila,
2912 bi u polju stiga lastavicu,
2913 izvan moja vitka bedevija.« 
2914 Kad to začu Kladušković Mujo,
2915 na jagrza grčki odgovara.
2916 Jagrz bješe, zborit ne mogaše,
2917 gospodaru sve razumijaše.
2918 Ona kraljevoj pade bedeviji,
2919 zubima joj grivu otkidaše,
2920 a nogama sedlo oblamaše.
2921 Sve joj sruši sedlo od merdžana,
2922 a potrga grivu upletenu.
2923 Stoji vriska vitke bedevije,
2924 ko kad su ju okupili vuci!
2925 Vrlo mrsko od Maltije kralju,
2926 pa srdito kralje odgovara:
2927 »Kopiljane, fisan Madžarine,
2928 što pakosna dovede jagrza
2929 te mi zakla vitku bedeviju,
2930 izlomi mi sedlo od merdžana,
2931 valjalo je hiljadu dukata,
2932 vjera ti je, zgubiću ti glavu!« 
2933 Pa podviknu svoje perjanike,
2934 te serdaru savezaše ruke,
2935 odvedoše u lednu tavnicu.
2936 Onda viknu sluga Mitodije:
2937 »Gospodare, od Maltije kralje,
2938 sram ti bilo krune nad očima,
2939 što poveza od boja junake,
2940 opravi ji u lednu tavnicu
2941 što su došli tebi na veselje.
2942 Brži jagrz jeste od kobile,
2943 ako smiješ da se zarečemo
2944 u julare i u mrtve glave,
2945 pa da same njihe potečemo.
2946 Ak’ uteče tvoja bedevija,
2947 uzmi naše sve tri ruse glave.
2948 Ak’ uteče jagrz od mejdana,
2949 daj nam roba Mujina Halila,
2950 i daćeš nam Lucu iz kafaza,
2951 što su došli svati po djevojku,
2952 i suviše vitku bedeviju,
2953 neka nosi vodu u mutvake.« 
2954 Nuto kralja što mu mrsko bilo.
2955 Iz stolice na noge skočio,
2956 i mavlutu na ramena baci,
2957 ode pravo do bijele kule.
2958 Otle pođe sluga Mitodija,
2959 i za njime deli Husejine.
2960 Navedoše placom i sokakom
2961 dok padoše do pjane mehane.
2962 Susrete ih krčmarica mlada,
2963 sluga Mito tiho govoraše:
2964 »Krčmarice , fina gospojice,
2965 nađi meni četiri junaka,
2966 koji usko na široko vežu,
2967 u dan leže, po noći hodaju.« 
2968 Odma gospa dovede Madžare.
2969 Što govori deli Husejine:
2970 »O gospoja, fina krčmarice,
2971 ne žali mi mekije dukata,
2972 trošak čini koliko ti drago,
2973 udaraj mi jarak na jagrza,
2974 vjera moja i ne ubila me,
2975 ako bogdo sreća donijela
2976 te pobjegne jagrz od mejdana,
2977 ja ću tebe sretnu ostaviti,
2978 sretna biti do vijeka tvoga!« 
2979 Nut Marice, fine krčmarice,
2980 do sahtijam dolazi sepeta
2981 pa izvadi krpu svilenika,
2982 pa tu krpu vinom natopila,
2983 pa uteže bijesna jagrza.
2984 Pa ga prekri crvenom kadifom.
2985 Onda veli fina krčmarica:
2986 »O boga vam, četiri Madžara,
2987 e tako vam hljeba bijeloga
2988 i slavnoga krsta takovskoga,
2989 i tako vam oči ne ispale,
2990 svu noć moga vodajte jagrza
2991 a evo vam četiri dukata.
2992 Ako vam se čini duga noćca,
2993 te vas ćedne sanak oboriti,
2994 dođ’te meni do pjane mehane,
2995 džaba ću vas piva napojiti.« 
2996 Kunu joj se četiri Madžara:
2997 »Gospojice, fina krčmarice,
2998 e tako nam hljeba bijeloga,
2999 kad god konju hidle učinjeli,
3000 jeda bogda oči poželjeli!« 
3001 Pa uzeše za dizgin jagrza,
3002 odvedoše konja u sokaka.
3003 Nuto sada sluge Mitodije,
3004 i Turčina deli Huseina,
3005 obojicu verem prifatio
3006 nit spavaju niti sna imadu,
3007 već sve piju tulumima pivo
3008 dokle zora lice pomolila
3009 i bijeli svijet opasala.
3010 Sabah bio, sunce ogrijalo,
3011 na Maltiju vrisnuše topovi,
3012 u sokake viknuše telali:
3013 »Ko gođ ima konja košijaša,
3014 neka konja vodi na biljegu!« 
3015 Odoše se konji provoditi,
3016 il’ se mnogi konji sastavili,
3017 mnogi konji od sedam zemalja.
3018 Stotinu je brzije paripa,
3019 sve paripa širokoga vrata,
3020 a stotinu brzije hatova,
3021 sve hatova tankije vratova,
3022 stotina je brze bedevije,
3023 dva alata od grada Kanata,
3024 dva đogata od Osata bana,
3025 i dva ždrala Hajvar-đenerala,
3026 bedevija bečkoga ćesara,
3027 dobar dorat ekmeščije Sime,
3028 dobar Đogat od Kladuše Muje
3029 što je dopo maltinskome kralju,
3030 Mujin bio, kralju dopanuo.
3031 Skoči Huso, viknu Mitodiju,
3032 iziđoše pred pjanu mehanu,
3033 na sokake nađoše jagrza,
3034 držahu ga četiri Madžara.
3035 Odma Huso do jagrza dođe,
3036 sa ajvana jarak oturio
3037 jarak svali a sedlo navali,
3038 poteže mu četiri kolana,
3039 i peticu ibrišim tkanicu,
3040 dobra konja čuva od kolana,
3041 pa posjede bijesna ajvana.
3042 I za njime kraljev Mitodija,
3043 napadoše lomnijem sokakom.
3044 Kad dođoše gradu na kapiju,
3045 na veliko čudo udariše.
3046 Tu izišo mladi đuvegija,
3047 od Osata, vlaške banovine,
3048 što je cura za njeg isprošena,
3049 pod kočije dvije bedevije,
3050 njihe drži Mujagin Halile.
3051 I kakav je, žalosna mu majka,
3052 junačke mu noge pretrohnule,
3053 bijelo mu potavnjelo lice,
3054 ubila ga mema od kamenja,
3055 nokti su mu baš ko u krstaša,
3056 rusa kosa s njom se opasuje.
3057 Al’ su asi vlaške bedevije,
3058 kolju momka za mišicu ruku;
3059 kradom Halil kune bedevije:
3060 »Bog ubio dvije bedevije,
3061 tavnica mi život izvadila,
3062 od vaske mi nema živa mira.
3063 Obadvje vas istrgali vuci,
3064 gospodara pogubili Turci.« 
3065 On mišljaše niko ne čujaše,
3066 a to začu od Osata bane,
3067 pa dopade Mujova Halila,
3068 od sebe mu sile udaraše.
3069 Koliko ga lahko udario,
3070 dva mu zdrava zuba poništio.
3071 Na ruci se prsten namjerio
3072 na obraz mu ranu ostavio.
3073 Kad to vidje deli Husejine,
3074 on rasjede bijesna jagrza,
3075 kapu skida pod pazuho tura
3076 pa dopade kralju Maltinskome,
3077 ruku ljubi tiho progovara:
3078 »Gospodare, od Maltije kralje,
3079 jazuk vama i namu vašemu,
3080 haber dali u sedam zemalja:
3081 ko god ima konja košijaša
3082 slobodno je do Maltije sići,
3083 svom hajvanu sreću okušati.
3084 Sada došla četiri junaka,
3085 s Dalmacije i Principovije,
3086 i Jazije, zemlje Moskovije,
3087 izabrali najboljeg junaka
3088 što imade najbržeg hajvana
3089 turili ga u bedem tavnicu
3090 da mu jagrz polećeti neće.
3091 To od ljudi velika sramota,
3092 a od boga velika greota.« 
3093 U tome se kralju sažalilo:
3094 »Doved’te mi starca Madžarina,
3095 nek poteče bagdiva jagrza,
3096 da on potlje ne bi zažalio.« 
3097 To odoše, Muju dovedoše.
3098 A kad Mujo na kapiju dođe,
3099 oba mrka otpustio brka
3100 a obrve nisko opustio
3101 pa kroz njihe budže načinio,
3102 a ajdučke oči izvalio,
3103 pa zvijera na četiri strane.
3104 Kako pade do jagrza svoga,
3105 on jagrzu tiho besjedaše:
3106 »Ej jagrze, dobro moje drago,
3107 neće l’ bogdo sreća donijeti,
3108 nećeš li mi danas pobjegnuti,
3109 da dobijem roba od Turaka,
3110 vrsna roba Mujina Halila,
3111 nek ti čini izmet dovijeka.« 
3112 Pa jagrzu pade na srijedu,
3113 natište ga na gradsku kapiju,
3114 niz zeleno polje navalio,
3115 al’ Latini mudrost izvodili,
3116 pa daleko turili košiju,
3117 preko polja tri puna sahata.
3118 Odvedoše konja na biljegu,
3119 pa za gajtan konja zavezaše.
3120 Kad pukoše na beden topovi,
3121 pred konjima gajtan prekinuše,
3122 mlogi pusti konji polećeše.
3123 Kad u prvi sahat udariše,
3124 Mujo zafti bijesna jagrza.
3125 Sve ga ruže kraljeve katane:
3126 »Pušćaj konja, usahle ti ruke,
3127 ej, u zo čas pivo prefatio
3128 na grdne ti rane izlazilo,
3129 jer učini hilu kod jagrza.« 
3130 Mujo čuje, čini se ne čuo,
3131 dokle prvi sahat pogazio
3132 kad na drugi sahat udario,
3133 on popušća bijesnu ajvanu
3134 pola konja bio razminuo,
3135 ope’ stade zaftiti hajvana,
3136 dokle drugi sahat pogazio.
3137 Kad u treći sahat udariše,
3138 on popusti bijesnu jagrzu,
3139 sve je bio konje razminuo.
3140 Sad mišljaše da je pobjegnuo,
3141 po sahata bješe prolazio,
3142 dok mu vila iz oblaka viknu:
3143 »Aga Mujo, sam te bog ubio,
3144 jer drugome pokloni košiju,
3145 udri konja, tri ga klala vuka,
3146 pred tobom je alabaluk konja,
3147 dva alata od grada Kanata,
3148 dva đogata od Osata bana,
3149 i dva ždrala Hajvar-đenerala,
3150 bedevije bečkoga ćesara,
3151 pusti dorat ekmeščije Sime
3152 i tvoj Đogat, tri ga klala vuka,
3153 štono ti ga zadobio kralje!« 
3154 Kad to začu Mujo na jagrzu,
3155 pisnu Mujo baš ko zmija ljuta
3156 pa se povi po jagrzu svome,
3157 a prifati guju iz čizama,
3158 što j’ na njojzi sedam pletenica,
3159 i na svakoj zrno od olova.
3160 Kucnu svoga bijesna jagrza,
3161 kucka konja s obadvije strane;
3162 koliko ga lahko udaraše,
3163 kud ga kuca, sve mu koža puca.
3164 Od konja se krvca odljevaše
3165 i sve boji djetelinu travu.
3166 Malo šćera, pa ih stiže brzo,
3167 đe ih stiže, tu ih ostavio.
3168 Tice dvije naprijed idahu:
3169 jedno dorat ekmeščije Sime,
3170 drugo Đogat buljubaše Muje,
3171 fajde nije jer je u drugoga,
3172 ubi konja buljubaša Mujo.
3173 Ubi konja al’ mu fajde nema,
3174 tice dvije ostavit ne mere.
3175 Onda Mujo turski odgovara:
3176 »Ej Đogate, krila Hrnjičina,
3177 dabogda te slomili kurjaci,
3178 zar Kauri tebi omiljeli,
3179 te s’ toliko dikat učinio
3180 da ugrabiš gojena Halila,
3181 da ostaneš i š njim u Kaure.« 
3182 Hajvan Đogo, zborit ne mogaše,
3183 al’ poznade gospodara svoga,
3184 odma srce svoje uzaftio,
3185 Mujo stiže, pa ga ostavio,
3186 al’ ne mere Simina dorata.
3187 Ubi konja, haira mu nema.
3188 Stoji ruka buljubaše Muje,
3189 stoji cika žalosna jagrza,
3190 ko kad su ga okupili vuci.
3191 Dokle vila pisnu iz oblaka:
3192 »Serdar Mujo, usahle ti ruke,
3193 nemoj tući žalosna ajvana,
3194 nebeski te ubili gromovi.
3195 Jesam li ti prije govorio
3196 ostani se nesretna gnijezda,
3197 u jagrza jedna posestrima.
3198 Vidiš konja ekmeščije Sime,
3199 četiri su u njeg pomoćnice:
3200 jedne evo nebu pod oblake,
3201 zlatne mi je kose ufatila,
3202 ne da mi se savit do jagrza,
3203 tri su divno kolo sastavile
3204 na prsima tvojega jagrza,
3205 zazaftio tvojega ajvana.
3206 Dabogda ti usanule ruke,
3207 ti potegni dvije puške male,
3208 pokreni ih niz jagrza svoga,
3209 s dvije strane niz grivu jagrzu,
3210 ne bi l’ bogdo sreća donijela
3211 ne bi li im kolo pogodio,
3212 na prsa im kola rastavio.« 
3213 Kad to začu serdar-aga Mujo,
3214 bijele mu polećeše ruke,
3215 pa poteže dvije mljetakinje,
3216 okrenu ih niz grivu jagrzu,
3217 i puškama živu vatru daje.
3218 Kad pukoše puške Hrnjičine,
3219 bog mu dao, sreća donijela,
3220 u vilensko kolo udario,
3221 na prsa im kolo rasturio.
3222 Kad poleće jagrz od mejdana,
3223 aman bože, čuda velikoga,
3224 savi mu se vila iz oblaka,
3225 pod jagrza podvalila krila,
3226 u grivi mu sestra zapjevala,
3227 ti bi reko pa bi se zakleo
3228 ne dohvaća čava do kamenja.
3229 I dopade gradu na kapiju,
3230 i glavitu ugrabi košiju,
3231 pa rasjede bijesna jagrza.
3232 A dere se grlom i avazom:
3233 »Kopiljane, Mujagin Halile,
3234 vodaj moga bijesna jagrza!« 
3235 Dok dopade ekmeščija Simo,
3236 pa ovako Simo odgovara:
3237 »Kopiljane, stari Madžarine,
3238 jer mi hilom zadobi košiju,
3239 brži dorat od jagrza tvoga.« 
3240 Mujo šuti, Mito progovara:
3241 »Ekmeščija, kurvino kopile,
3242 nije dorat brži od jagrza.
3243 Ako smiješ da se okladimo
3244 u julare i u mrtve glave,
3245 da danaske konje odmorimo
3246 a sutra ih na gajtan pustimo,
3247 nek poteče dorat sa jagrzom.
3248 Ak’ uteče dorat od mejdana,
3249 uzmi moga u povod jagrza,
3250 iz dva rama moju rusu glavu,
3251 već ja ništa ni žaliti nemam,
3252 bijela se nagledao svijeta
3253 i s braćom se čete nahodio
3254 i turskije nasjekao glava.
3255 Ako vuku dobra sreća bila,
3256 dopane li u bijele ovce
3257 i moj jagrz na gradsku kapiju,
3258 da ti skinem sa dva rama glavu,
3259 i povedem u povod dorata
3260 nek mi nosi vodu za mutvaka.« 
3261 To rekoše pa se okladiše,
3262 preložiše senet i besjede,
3263 odvedoše konje u sokake
3264 da vodaju konje mejdandžije.
3265 Mujo sjeda hladno piti vino
3266 dok dopade sluga Mitodija:
3267 »Aga Mujo, sam te bog ubio,
3268 vidiš, brži dorat od jagrza,
3269 džaba hoćeš izgubiti glavu,
3270 stari Mujo, hilećare stari!« 
3271 Na to mu se Mujo nasmijao:
3272 »Mitodija, haran barjaktare,
3273 daj mi, bože, noći dočekati,
3274 ja ću bježat niz polje zeleno,
3275 ne bi l’ bogdo sreća donijela
3276 ne bi l’ sišo duboku limanu
3277 te ugrabim na liman galiju
3278 te prevezem kosti i Đogata.« 
3279 Svu noć Mujo zaspat ne mogaše,
3280 niti spava niti sna imade
3281 dokle noći polovinu prođe.
3282 Onda Mujo na noge skočio
3283 pa podviknu slugu Mitodiju,
3284 i sokola deli Husejina.
3285 Opremiše bijesna jagrza,
3286 i Husina žalosna alata,
3287 Mitodina krljata vranića,
3288 ukradoše bijesna Đogata,
3289 izvedoše Mujina Halila.
3290 Na dobre se konje popraviše,
3291 udariše u sitne sokake,
3292 dopadoše gradu na kapiju,
3293 iz kapije polju na širinu.
3294 Dugo polje četiri sahata,
3295 ljetna noćca odma prolazila.
3296 Tamam biše nasred polja ravna
3297 dokle zora lice pomolila,
3298 te bijeli svijet opasala.
3299 Onda Mujo na jagrza viknu:
3300 »Evo muke i nevolje ljute,
3301 sad će vlaška sila potpaziti,
3302 za nama se poćer naturiti,
3303 od nas grdno djelo načinjeti!« 
3304 I to stalo, za dugo ne bilo,
3305 na Maltiju vrisnuše topovi,
3306 dva zajedno, stotinu ujedno.
3307 Udariše zile i borije,
3308 kaurske se kršlje otvoriše,
3309 Za njima se poćer naturio,
3310 brdom pješci, dolom konjanici.
3311 Istom Mujo zelenu limanu,
3312 dok opazi galidžiju Đoku:
3313 »Brate bogom, galidžija Đoko,
3314 odma spremaj na liman galiju!« 
3315 Al’ u Đoke gotova galija,
3316 ugrabiše na galiju Turci.
3317 Tamam biše moru na limanu,
3318 a kaurska sila dostignula.
3319 Stade rika baljemez topova,
3320 jeka prođe na morsku otoku.
3321 Začu Klisa, žalosna planina,
3322 i u Klisi vlaške karaule,
3323 jedna drugu glasom dovikuje,
3324 sve kaurske upucuju lunte,
3325 a poleće vlaška poselica.
3326 Onda Mujo tiho govoraše:
3327 »Braćo, muke i nevolje ljute,
3328 eto sada na morskoj otoci
3329 mlogo Vlaha a malo Turaka,
3330 hoće naske žive pofatati!« 
3331 Gleda aga zdesna i slijeva
3332 na koju će stranu pobjegnuti,
3333 dok na desnu čudo opazio:
3334 po otoci šaša napunjena.
3335 Dokle Tale glasovito viknu:
3336 »Stari Mujo, kujo trbuljata,
3337 evo puno petnaest danaka,
3338 društvo hranim u morskoj otoci,
3339 već bijela hljeba nestanulo
3340 družina me hoće ostaviti!« 
3341 Hadžo Tale glasom dovikuje:
3342 »Haj’ na noge, moji Krajšnici!« 
3343 Na dobra se konja popraviše
3344 uz Klisuru žalosnu planinu.
3345 Kada bješe u bogaze prve,
3346 već mišljahu da su ugrabili,
3347 onda Tale Muji odgovara:
3348 »Aga Mujo, stara buljubaša,
3349 kam ti oči, š njima ne vidio,
3350 ti pogledaj Tala barjaktara,
3351 đe ne ima pare ni dinara
3352 patio se petnaest danaka
3353 teške gladi u morskoj otoci.
3354 Vjera ti je tvrđa od kamena,
3355 ako nemaš gotovine blaga
3356 a ne vodiš roba ni robinje,
3357 Tale će ti pogubiti glavu.« 
3358 Onda Mujo Talu odgovara:
3359 »Hadžo Tale, bog ti dao zdravlje,
3360 ti se šališ a pravo ne kažeš,
3361 ti ne želiš gotovine blaga,
3362 niti tražiš boljega šićara,
3363 nego što si Muju izbavio.« 
3364 Pa ih eto brdu uz Klisuru.
3365 Kako kome dolaze čardaku,
3366 sve ih vatra dočekuje živa.
3367 Neki pada, neki se prepada,
3368 al’ prolaze vlaške karaule
3369 dok padoše polju Ahmetovcu.
3370 Već mišljahu kosti iznijeli,
3371 pa u polje društvo zastaviše,
3372 odmaraju konje vitezove,
3373 previjaju ljute ranjenike,
3374 dok žalosna jeka isprijeka,
3375 dok eto ti Ćeleš-kapetana
3376 na njegova bijesna alata.
3377 Bojno koplje drži u šakama,
3378 zabacuje nebu pod oblake,
3379 a dere se grlom i avazom.
3380 Kako zbori, ko kand goru lomi:
3381 »Stari Mujo, stari ilećale,
3382 da s’, Turčine, juče pobjegnuo,
3383 bi Kaurin danas pristignuo.« 
3384 Kad niz polje pogledaše Turci,
3385 butum konja Vlasi pritisnuli,
3386 konj do konja, Madžar do Madžara,
3387 krstaši se izdigli bajraci.
3388 Vlaše kreće uz polje topove,
3389 iz polja im živu vatru daje.
3390 Kada Turci silu opaziše,
3391 pobaciše ljute ranjenike,
3392 na dobre se konje popraviše.
3393 Hadžo Tale tiho govoraše:
3394 »Krajičnici, moji sokolovi,
3395 vidite li crnijem očima,
3396 kaka nas je sreća poćerala,
3397 mnogo Vlaha a malo Turaka,
3398 nemojte se, djeco, pouzdati
3399 u kremenje i u dževerdare,
3400 već jašite konje vitezove
3401 prifaćajte ljute krvopije.« 
3402 Pa dopade bijesnu kulašu,
3403 kulašu se na srijedu baci,
3404 a u Tala pogodna krojina,
3405 po jedanput puške preprazniše,
3406 jatagane krive prifatiše.
3407 Aman bože, nemila sastanka!
3408 Kad se dvije vatre udariše,
3409 pade tama od neba do tala,
3410 sipa lunta ko iz neba krupa,
3411 kruške mlake, ali nisu drage.
3412 Al’ se malo trefilo Turaka,
3413 i nejaka djeca pokupljena,
3414 neki druže uz dolove struže,
3415 neki dobra konja razjahuje,
3416 te od vatre lišce zaklanjaše,
3417 jer je živa vatra osvojila
3418 a najviše jeka od topova.
3419 Onda Tale iz avaza viknu:
3420 »Krajčnici, jedna kopiladi,
3421 zarad šta ste se tako uplašili
3422 đe kaurski pucaju topovi?
3423 Vidite li, moja braćo draga,
3424 danas će se nebo rastvoriti,
3425 i dženetska vrata otvoriti,
3426 na buljuke dolazit hurije,
3427 donositi zlatne paštemalje,
3428 šehitima duše prifaćati.
3429 Blago onome ko će poginuti
3430 i na ovom mjestu ostanuti,
3431 junačkijem glasom umrijeti.« 
3432 To Krajini gajret dolazaše,
3433 na dobre se konje popravljaju,
3434 i za britke sablje prifaćaju.
3435 zveka stoji britkije sabalja,
3436 hrska stoji vitkije rebara,
3437 cika stoji dobrije junaka,
3438 jeka stoji ljuta ranjenika.
3439 Kavga bila četiri sahata,
3440 već se živa vatra ušućela,
3441 odbila se puška u krajeve,
3442 ali sinja magla ufatila,
3443 sad se ne zna čija gine vojska.
3444 Aga Mujo podignuo ruke
3445 i dragom se bogu zamolio:
3446 »Daj mi, bože, vijra iz planine,
3447 da ja vidim čija gine vojska,
3448 ko li gine, ko li zadobiva,
3449 na kome je mejdan ostanuo.« 
3450 Bog mu dao, vjetar udario,
3451 pa iz polja maglu odignuo.
3452 Kad pogleda crnijem očima,
3453 kad dolovi krvi naljeveni
3454 a bregovi leša nakićeni,
3455 valjaju se ljuti ranjenici.
3456 Ode Mujo okupljat družinu,
3457 i u polje snosit ranjenike.
3458 Kad mu nejma dva najbolja druga,
3459 nejma njemu deli Husejina
3460 i sokola sluge Mitodije,
3461 i žalosna Tala barjaktara.
3462 Žalila ij cijela Krajina,
3463 a najviše serdar-aga Mujo.
3464 Pa posjede bijesna jagreza,
3465 naćera ga Klisurom planinom,
3466 dok iziđe klancu Jadičinu,
3467 dok grknuše dva vrana gavrana
3468 već na stranu na tanku jeliku.
3469 Aga prije po četi hodio
3470 i svakije jada napatio,
3471 dok opazi dvije tvice vrane,
3472 osjeti se leša od junaka,
3473 kroz planinu okrenu jagreza
3474 dok opazi deli Husejina
3475 i sa š njime slugu Mitodiju,
3476 velike ih rane osvojile,
3477 uz jelike pleći prislonili,
3478 sve čupaju maha od kamenja
3479 te u grdne rane zalagahu
3480 ne biju li krvcu zastavili,
3481 ni opet joj ništa ne mogahu.
3482 Ranjen Huso tiho odgovara:
3483 »Bog ubio, dvije tice vrane,
3484 zašto ste mi dotuzili duši?
3485 Ne date mi lahko umrijeti.
3486 Kunem vam se pa vam evo kažem:
3487 Puna mi je puška u šakama,
3488 živo će vam srce izgoreti
3489 a tanke vam noge salomiti!« 
3490 Aga Mujo iz avaza viče:
3491 »Djeco moja, dva dobra junaka,
3492 jeste li se ljuto obranili,
3493 morete li rane preboljeti?« 
3494 Huso dvije oči otvorio.
3495 »Aga Mujo, sve Krajine krilo,
3496 grdno smo se, aga, obranili,
3497 na Miti je sedamnaest rana,
3498 a na Husi dvadeset i četiri.« 
3499 On rasjede bijesna jagreza
3500 pa prifati krpu svilenika,
3501 te uteže oba ranjenika.
3502 Upravi ih na noge nevoljne,
3503 opravi ih na dugu poljanu.
3504 Za dizgine poteže jagreza.
3505 Istom malo kroz planinu pođe,
3506 kad pogleda zdesna nalijevo,
3507 dok opazi Tala barjaktara.
3508 Ranjen Tale pod tanku jeliku,
3509 pritisla ga dva zelena vuka.
3510 Kada Mujo opazi vukove,
3511 bog znavaše zgađati ih ćijaše.
3512 Spaziše ga dva zelena vuka,
3513 pobjegoše kroz jelovo granje.
3514 Ljuto pisnu od Orašca Tale,
3515 u planini glasovito viče:
3516 »Bog te ubio, buljubaša Mujo,
3517 otkud tebe doniješe vrazi,
3518 te poplaši moje posestrime.
3519 Ono nisu dva zelena vuka,
3520 već su vile, moje posestrime,
3521 u planini bilje sastavile,
3522 mogaju mi rane izvidati.« 
3523 Aga Mujo Talu dolazio,
3524 uteže mu rane i tijelo,
3525 upravi ga na noge nevoljne,
3526 pa ga svede na dugu poljanu.
3527 U poljanu podviknu Krajinu,
3528 u vrtače mrtve zakopaše,
3529 ranjenike svoje poniješe,
3530 iziđoše na tursku Krajinu,
3531 i Halila Begom oženiše.
3532 Mitodiji kulu načiniše,
3533 porad svoje, ne goru od svoje.
3534 Eto pjesme od starog zemana,
3535 već me pusto grlo zaboljelo
3536 kazujući tri bijela dana.
3537 Ne znam više, rodile nam višnje,
3538 niti bolje, rodilo nam polje,
3539 i u polju bjelica pšenica,
3540 ljubile me glavite djevojke,
3541 pušćenice često dolazile,
3542 udovice i ne odlazile.
3543 Zdravo bio ko je pročitava,
3544 kusur, na zdravlje vam bila.

---

Izvor

Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hermana, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966.