„Igra kolo na livadi
Na zelenoj travi,
I u kolu devojčica
Bela i rumena.
Otud ide mlado momče 5
Na konja zelena.
— „Pomoz’ Bogom, devojčice,
Bela i rumena“.
— „Nit’ me znaje, nit’ poznaje,
Imenom me zove. 10
Ja se krijem iza majke,
Ne smem da s ozovnem.
Pa mi daje šećer šerbet
U zlatnoj maštrafi.[1]”
„Il’ ga pila, il’ ne pila, 15
Moraš moja biti.“
— „Nit’ ćy jesti, nit’ ću piti,
Nit’ ću tvoja biti“.
Kosta P. Manojlović, Svadbeni običaji u Peći, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga osma, Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933., str. 47.