Ivo i Maruša
Razboli se čelebija Ivo.
Od glavice ponajnafalice.
Sve komšije Ivu oblazile,
A najkašnje liepe Mare majka.
Dojde, projde, viš glave mu sjede. 5
„Ivo sine, boli li te glava?
„„Boli majko i srdce i glava,
Da mi dojde tvoja kćerka Mara,
Čini mi se lakše bi mi bilo."“
Ide dvoru liepe Mare majka. 10
Daleko je Mara ugledala,
Pa je mlada pred majku šetala:
„Majko moja, a kako je Ivi?"
Da mi dojde tvoja kćerka Mara,
Čini mi se lakše bi mi bilo.“" 15
Ide dvoru liepe Mare majka.
Daleko je Mara ugledala,
Pa je mlada pred majku šetala:
„Majko moja, a kako je Ivi?"
„„Kćeri moja vrlo mučno Ivi, 20
Hajde kćeri, pa obajdi Ive.“"
„„Ne ću bome moja mila majko,
I dosad su momci bolovali,
Pa ih niesn cure obhodile.“
„„Hajde kćeri, pa obajdi Ive.“" 25
Ide Mara u visoku kulu,
I oblači bratovo odielo,
Savi kose metnu kalpak na se,
I odkide dvie zelenike,
I uzima bratova đogata, 30
Ide mlada da obajde Ive.
Kad je došla na Ivina vrata,
Alkom kuca na Ivina vrata.[1]
Tko se krije neka se sakrije,
Tko ne krije nek meni otvori, 35
Ide jaran obići jarana.
Sakriše se sestre Ivanove,
A otvori Ivanova majka,
Pravo zdravo Ivi u čardake.
„Kardaš Ivo boli li te glava?" 40
„„Boli kardaš i srdce i glava.
Da mi dojde jauklica Mara.
Čini mi se lakše bi mi bilo.“"
„Mami kardaš nebi li primamio."
„„Mamio sam, primamit ne mogu."" 45
„Na ti Ivo dvie zelenike,
Što su rasle u Marinu dvoru."
Primi Ivo dvie zelenike,
Kad je bila čardaku na vrata,
Koju hote, koju i nehote, 50
I obori sebi kalpak s' glave;
Prosuše se sitne pletenice.
Kad je Ivo poznavao Maru,
Ivo skoči na noge lagane,
On na noge, a Mara niz kulu, 55
On niz kulu, a Mara đoginu.
Ode Mara preko polja ravna,
Kano zviezda preko neba sjajna.
Osta Ivo za njom gledajući.
