Ivan Senjanin i Mara Mostarkinja
Mili bože, čuda golemoga!
Ašikuje momak i divojka.
Ko-l' će biti momak, ko-l' divojka?
Momak ti je od Senja Ivane
A divojka iz Mostara grada, 5
Iz Mostara Mare Mostarkinja.
Al' kako je oto na daleko,
Svaku treću noć se sastajali.
Al' govori Marica divojka:
„Oj Ivane, draga dušo moja! 10
„Jal' me vodi Senju kamenomu,
„Jal' me vodi, jal' me se okani;
„Težki jesu rati na krajini,
„Zbog mene ćeš izgubiti glavu,
„Pa će mene tvoja kleti majka; 15
„A težka je suza materina.“
Onda veli Senjanin Ivane:
„O Marijo, draga dušo moja!
„Čekaj mene do petnaest dana,
„Dokle, draga, ja ponovim dvore, 20
„I pokupim kićene svatove,
„Doć' ću odmah po tebe divojku.“
To rekoše, pa se rastadoše. –
Ode Ive Senju kamenomu.
Kad je Ive od kud dolazio, 25
Išo vavik u odaju k majci;
Tada neći u odaju majci,
Van otišo u svoju odaju,
Na desnu se podbočio ruku.
Gledala ga ostarila majka, 30
Jer s' na ruku Ive podnimio,
Pa je majka sinu govorila:
„Što s' se, sine, na me razljutio?
„Ako si se na me razljutio,
„Što te jošte ja neženim majka: 35
„Ev' u Senju kršnih divojaka,
„Hoćeš, sine, da te oženimo,
„Jali Senjkom s lijepom divojkom,
„Jal's Latinkom prekršnom divojkom?–
„Neću, majko, nikakve divojke.“ – 40
„Hoćeš, sine, Jelicu divojku,
„Lipu selu dizdar'Jugovića.“ –
„Neću, majko, ja Jele divojke.“ –
Kad mu mati te razum riči,
Na soldate ršum učinila, 45
Ter Ivanu savezaše ruke.
Na njeg' vrgli dvoje bukagije,
Na njeg' dvoje, a na konja dvoje.
To se čudo na daleko čulo,
Za to čula Mare Mostarkinja 50
U Mostaru gradu bijelome.
Od jada je glava zabolila,
Brez bolesti od ljute žalosti,
Jad jaduje, nikom' nekazuje. –
Ivanova majka knjige piše, 55
I na knjizi Jelu izprosila.
Ona kupi kićene svatove;
Kad pokupi kićene svatove,
Onda Ivu pušta iz zatvora,
I otišli po Jelu divojku. 60
Zdravo jesu do nje dolazili,
I natrag se zdravo povratili,
I doveli Jelicu divojku.
Vesele se kita i svatovi,
Vince piju, pisme popivaju. 65
Kada bila neka doba noći,
Došla doba da svedu mladence.
Skočiše se kume i divere,
U odaju s divojkom uđoše.
Pa se svlači Senjanin Ivane, 70
Sebe svlači a Jeli dodaje,
Samo ošta u tankoj košulji.
Pa govori Jelici divojki:
„Dofati mi sa čivije ćordu.“
Dofati mu sa čivije ćordu, 75
Udari je sebi u srdašce.
Pade njemu glava bez uzglavlja.
Kad to vidja Jelica divojka,
Iz njega je iztrgnula ćorda,
Pa udara sebe u srdašce, 80
Pade jedno pokraj drugog' mlado.
Dan osvanu a sunce ogranu,
Neustaju mladi mladijanci.
Kad nemogli oni dočekati,
Od odaje vrata razvalili. 85
Kad-li tamo, al' oboje mrtvih!
Tu je stara zacvilila majka:
„Bog ubio svaku staru majku,
„Što rastavlja mlado i nejako!“
Tu senjani rake progradiše. 90
Pogledali niz sijenje more,
Vidile se lagane kočije.
Mili bože, tko je u kočijah!
U kočijah Mare Mostarkinja,
Od žalosti biše preminula. 95
Na smrti je govorila majci:
„Nekopajte m ' u Mostarsko greblje
„Već me vozte Senju kamenomu,
„Kopajte me u Senju kamenom,
„Kopajte me pram Ivinim dvorim, 100
„Neka gleda, neka jad jaduje.“
Kada došla Senju kamenomu,
S jedne strane ukopali Maru,
S druge strane ukopali Jelu,
A u sridi Senjanina Ivu. 105
Mari iz groba bršljan trava raste,
Iz Ivina zelen borić niče,
Iz Jelina trava traturina,
Koje neće ni sama goveda,
Kamo-l' da se njom kite divojke. 110
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
