0001 Četa se je mala podizala
0002 A od Spuža grada bijeloga,
0003 Četa mala, petnaes Turaka,
0004 Pred četom je bego Zotovića,
0005 Za begom je Suljo Džakovića.
0006 Ode četa niza Zetu ravnu,
0007 Dokle četa u Penara dođe
0008 Na dvorove Šikmanović-Vuka.
0009 Tu ih Vuče divno dočekuje,
0010 Dosta daje, što je za Turčina.
0011 Nogo bego Vuku govorio:
0012 „O tako ti, Šikmanović-Vuče!
0013 „Kuda ćemo s četom obrnuti?”
0014 Vuče misli, Begu govorio:
0015 „Čuješ li me, bego Zotoviću!
0016 „Da idemo s četom na granice
0017 „Na bijele vladičine ovce,
0018 „Nego ovce imaju ovčare,
0019 „Koji vode hrte i šljednike,
0020 „Šljednici te četu opaziti,
0021 „Iskopati četu Crnogorci;
0022 „No hajdemo u Donje lugove,
0023 „Da čekamo Ceklinske trgovce,
0024 „Tu ćemo ih isto dočekati,
0025 „Posjeć’ ćemo Crnogorsku glavu,
0026 „Ponijet’ je na glavicu Spušku,
0027 „Da se malo ustave Brđani,
0028 „Koji daju jade gradovima.”
0029 Kad to začu bego Zotovića,
0030 Od straha se u bolest metnuo,
0031 Leža Ture, glave ne dignulo!
0032 Ondolen se četa pokrenula,
0033 Pred njom pođe Šikmanović-Vuče,
0034 Zapadoše u Donje lugove,
0035 Da čekaju mlade Crnogorce.
0036 Kada sjutra dan i zora dođe,
0037 Jeste dobri junak ispanuo
0038 Od prostrane lomne gore Crne,
0039 Od Prevlake Nikolin Ivane;
0040 On je Tursku četu ugledao,
0041 A kad viđe, e uteć’ ne može,
0042 On za pleći noža sakrivaše,
0043 I tu njega Turci ufatiše,
0044 Uzeše mu puške obadvije,
0045 U lađu ga bjehu ubačili,
0046 I vodom ga bjehu odvozili;
0047 Tade viđi Nikolin’ Ivana,
0048 Ka’ pošteno Turke upitao:
0049 „Ko je ovđe bego Zotovića?”
0050 Turci kažu Sulja Džakovića.
0051 Tade viđi Nikolin’ Ivana!
0052 On izvadi svoga jatagana,
0053 Jatagana ispod talagana,
0054 Te udari Sulja Džakovića,
0055 Udari ga u prsi junačke,
0056 Na pleći mu jatagan ispao,
0057 Pa on junak u vodu skočio,
0058 I za lađu rukam’ dofatio;
0059 Mače Ivan, da potopi Turke,
0060 No se Turci prevrnut’ ne dadu,
0061 Već trgoše nože od pojasa,
0062 Na lađu mu prste okidoše;
0063 Tade Ivan vodu podronio;
0064 Kad pri kraju bješe dolazio,
0065 Na vrh vode glavu iznosio;
0066 No je junak Šikmanović Vuko,
0067 Od obraza tanku pušku pali,
0068 I Ivanu srce opalio,
0069 Ivan pade u dno vode ladne.
0070 Pa ondolen Turci otidoše,
0071 Pod Žabljak se bjehu uvozili,
0072 I tu Sulju noža izvadili,
0073 I onđe mu duša ispanula.