Ibrahim i Marko

0001 Piju vino do dva pobratima
0002 u prostranu stojnu Carigradu,
0003 jedno bješe Kraljeviću Marko,
0004 drugo bješe Nakić-Ibrahime,
0005 a pošto se napojili vina,
0006 govori mu Nakić Ibrahime:
0007 "A za boga, pobratime Marko!
0008 Je l’, ovake u svijeta ćorde,
0009 ima l’ bolje, ima li ostrije?"
0010 To ža Marku na svijetu bilo,
0011 pobratimu svome govorio:
0012 "Sramota se falit, pobratime,
0013 svaka j’ dobra kad je u junaka,
0014 tek od kad je uzeo u ruke,
0015 je l’ je samo krvi napojio,
0016 ol’ junačka nahranio mesa
0017 i bedema glavam’ okitio,
0018 a ja imam jednu ostru ćordu,
0019 od ka’ sam je dobio u ruke,
0020 dosta sam je krvi napojio
0021 i junačka napitao mesa,
0022 i bedem okitio glavam’,
0023 i visoke dvore na Prilipu,
0024 u dvore mi vjerenica ljuba,
0025 ljepše ima, a mudrije nejma,
0026 ne bi mi je niko prevario."
0027 To Turčinu i žalije bilo
0028 pa pred carem učinili zarok:
0029 ako Turčin prevari ljubovcu,
0030 e ljubovcu Kraljevića Marka,
0031 da mu uzme vjerenicu ljubu
0032 i visoke dvore na Prilipu,
0033 pa Markovu glavu i oružje;
0034 ako li je Ture ne prevari,
0035 da mu Marko glavu posiječe
0036 i uzme mu svekoliko blago.
0037 Još mu Marko daje odijelo,
0038 i dade mu konja i oružje,
0039 pa otide Nakić-Ibrahime,
0040 on otide zemljom i svijetom,
0041 dokle dođe u polje Prilipsko,
0042 tude Ture konja razigraje,
0043 no gleda ga Markova ljubovca,
0044 te ga viđe, tek li ga poznade
0045 on da nije Kraljeviću Marko,
0046 pa doziva Rosandu robinju:
0047 "Nu izidi, Rosanda robinje,
0048 eto ide Kraljeviću Marko,
0049 siguraj mu gosposku večeru,
0050 a prostri mu naopak’ postelju,
0051 ako bide Kraljeviću Marko,
0052 karatiće i mene i tebe,
0053 ako bide neznana delija,
0054 neće gledat ka’ leži postelja,
0055 no Rosandi među oči crne."
0056 U to Ibro pred dvorove dođe,
0057 sretala ga Rosanda robinja,
0058 privati mu konja i oruže,
0059 pa ušeta u dvore bijele,
0060 postavi mu gospocke večere,
0061 prostrije mu naopak’ postelju,
0062 on ne gleda ka’ stoji postelja,
0063 do Rosandi među oči crne.
0064 Onu noćcu boravio š njome,
0065 kad svanulo i sunce granulo,
0066 ustanuo Nakić-Ibrahime,
0067 i dobra se konja dofatio,
0068 pa otide na avlinska vrata,
0069 isprati ga Rosanda robinja,
0070 a kad bili na avlinska vrata,
0071 Ibrahime izvadio ćordu,
0072 okide joj dešnu pletenicu
0073 pa je tište u špag o’ dolame
0074 i pobježe zemljom i svijetom,
0075 dokle dođe u Stambolu gradu,
0076 dokle Marka Kraljevića nađe;
0077 kako Ibro sviga nađe pobra,
0078 još ne sjah’o, a zborit mu stao,
0079 a tisnuo u špagove ruke:
0080 "Sad ustani, Kraljeviću Marko!
0081 Da ti dobru posiječem glavu."
0082 To mu zbori, pletenicu vadi
0083 pa je Marku bači na koljeno,
0084 a veže mu naopako ruke,
0085 i Marko mu ništa ne govori,
0086 no sabor se carski nakupljaše
0087 te gledaju muku i nevolju
0088 ka će ginut Kraljeviću Marko.
0089 Sam je Marko noge prekrstio
0090 svezanijeh rukah naopako,
0091 a viš’ njega Nakić-Ibrahime,
0092 hazr mu je okinuti glavu,
0093 u to doba dođe Anđelina,
0094 mudra li je, jadi je ubili!
0095 Sve obukla muško odijelo,
0096 zapalila čibukli simsiju,
0097 pod kapicu vrgla pletenicu,
0098 pak je Ibru tako besjedila:
0099 "A za boga, Nakić-Ibrahime!
0100 Bud li hoćeš Marka izgubiti,
0101 kuda će mu vjerenica ljuba
0102 i visoki dvori na Prilipu?"
0103 Al’ je Ibro tade besjedio:
0104 "A tako mi, carev bostandžija!
0105 Mene hote i dvori i ljuba,
0106 ja sam Marka na zarok dobio,
0107 njegovu sam prevario ljubu."
0108 A kad viđe Markova ljubovca,
0109 čibukom je kapu uzdignula,
0110 pletenice obje ispadoše.
0111 Kad je spazi Kraljeviću Marko,
0112 te on svoju ugledao ljubu,
0113 tek je viđe, teke je poznade:
0114 "A ti li si, Anđelija Ljubo?
0115 Blagoš meni danas i dovijek!"
0116 Skočio se o’ zemlje na noge,
0117 mak’o rukam’, sidžim prekinuo,
0118 Ibrahima ćordu dokopao,
0119 Ibrahimu glavu posjekao,
0120 u to doba vezir dopanuo,
0121 pita vezir Kraljevića Marka:
0122 "Što je Marko, što carev posinče?"
0123 A Marko mu kazat ne oćaše
0124 no i toga vezira posječe,
0125 sve izgubi oko njega Turke,
0126 tevabiju i sve pašalije,
0127 onda svoga Šarca pojahao,
0128 a na vranca Ibra pobratima,
0129 na njeg’ sjede Ljuba Anđeliju.
0130 Tako pošli dvoru bijelome,
0131 zdravo došli vesela im majka,
0132 zdravo došli svojemu Prilipu,
0133 a to bilo kad se pop’jevalo.

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]