Zulum bez Baja

0001 Četa se je mala podignula
0002 od Perasta i Primorja slavna,
0003 a pred četom Pivljanine Bajo,
0004 a za Bajom Vujo barjaktare,
0005 a za Vujom serdar Marketane,
0006 za serdarom od Lijevna Limo,
0007 a za Limom trideset hajdukah.
0008 Ode četa lomnom Gorom Crnom,
0009 dokle četa na Grahovo dođe,
0010 no tu četa trudna počinula.
0011 U to reče serdar Marketane:
0012 "Ovo mi je, braćo, postojbina,
0013 odovle me išćeraše Turci."
0014 I on grozne suze proljevaše.
0015 Odonle se krenuše hajduci
0016 dok dođoše u Lijevno ravno,
0017 kad tu dođe od Lijevna Limo
0018 tople su ga suze propanule,
0019 a družini svojoj govorio:
0020 "Ovo mi je, braćo, postojbina,
0021 odovle me Turci išćeraše."
0022 Tu ga tješi ljubivna družina:
0023 "Neka, Limo, naše postojbine,
0024 no hajdemo u četu junačku,
0025 e da bi nam bog i sreća dala
0026 da mi đegođ zadijemo Turke."
0027 Odonle se krenuše junaci
0028 dok dođoše u Pivu prostranu,
0029 no tu reče Pivljanine Bajo:
0030 "A za boga, ljubivna družino!
0031 Je l’ ovake iđe postojbine,
0032 po krajinah ali po gradovah?
0033 Ovo mi je postojbina bila,
0034 postojbina moja i Vujova,
0035 odovle nas Turci izagnaše,
0036 baš prokleti Perastović Hamza."
0037 Tople hajduk suze proljevaše,
0038 tješahu ga ljubivna družina
0039 i govori Vujo barjaktare:
0040 "Hajde, Bajo, naša četobašo!
0041 Neka naše ove postojbine,
0042 no hajd’ vodi ljubivnu družinu
0043 da idemo Turke da čekamo,
0044 da ako bi bog i sreća dala
0045 te mi đegođ Turke dočekamo."
0046 Skoči hajduk od zemlje na noge
0047 pak otide tamo pred družinom,
0048 dokle Bajo u Goliju dođe,
0049 tu dođoše na Kladu na vodu
0050 te hajduci trudni počinuli,
0051 vode piše, ljeba založiše,
0052 pa pospaše kićeni junaci,
0053 svi pospaše ka da se poklaše,
0054 no ne hoće Pivljanine Bajo,
0055 sam on ode zelenom planinom,
0056 dokle nađe jedan krd ovacah
0057 i kod njih su tri đevojke mlade.
0058 Božju pomoć Bajo nazivaše:
0059 "Božja pomoć, lijepe đevojke!
0060 A tako vi, tri đevojke mlade,
0061 đe su vama ovcama ovčari?"
0062 Božju su mu pomoć prifatile:
0063 "Bog daj tebe, neznana delijo!
0064 Poveo ih Perastović Hamza
0065 proz planinu da kose sijeno,
0066 poveo ih silom nasramotu.
0067 I te bismo jade oprostili,
0068 no ne može s’ prostiti nikako:
0069 tek povedu na Javorje ovce,
0070 na Javorje, na tu vodu hladnu,
0071 tu će Hamza Perastović doći,
0072 oko njega nekoliko drugah,
0073 da biraju proz ovce jaganjce,
0074 i debele besplotkinje ovce,
0075 baš, delijo, silom nasramotu."
0076 Tade Bajo malo obratio,
0077 obratio pak se povratio:
0078 "A zaboga, tri đevojke mlade!
0079 Boji li se Perastović Hamza,
0080 već do boga, boji li se koga!"
0081 Tako su mu mlade govorile:
0082 "On nikoga ne boji s’ do boga,
0083 a i boga malo ti poznaje?
0084 kako Baja nejma nikojako. -
0085 Zar je Bajo neđe poginuo?"
0086 Tade hitro Bajo obratio,
0087 hitro Bajo do družine pođe,
0088 on razbudi svu redom družinu,
0089 najposlije Vuja barjaktara.
0090 Skoči Vujo ka da se pomami,
0091 i družini svojoj govorio:
0092 "A tako mi, ljubivna družino,
0093 ja sam Vujo grdan san vidio:
0094 sad mi bjesmo na Javorje ravno,
0095 otud Hamza Perastović dođe,
0096 u ruke mu svilena barjaka,
0097 dariva ga Perastović mene;
0098 tek li Vuju u ruke dopade,
0099 provrže se crnom mandelinom.
0100 A zagna se tridest sokolovah,
0101 te peciva Hamzi pojagmiše.
0102 I tako mi, moja družbo draga,
0103 vi ćete se danas osvetiti,
0104 a Vujo će jadan poginuti."
0105 Kad to čuo Pivljanine Bajo,
0106 i svoje im Bajo kaževaše,
0107 kako su mu zborile đevojke:
0108 "No hajdemo, ljubivna družino,
0109 da čekamo Turke na Javorje."
0110 Iskočiše trideset hajdukah,
0111 otidoše na Javorje ravno,
0112 zapadoše oko druma puta.
0113 Svu družinu Bajo naređuje,
0114 svu družinu oko druma puta,
0115 Vuja nejma niđe namjestiti,
0116 no vrže ga nasred druma puta
0117 da on čeka silu od Turaka,
0118 a pred njima bukova omara.
0119 Malo bilo, ništa ne stanulo,
0120 al’ đe ide Hamza Perastović,
0121 i za njime dvanaest Turaka;
0122 no je silan jadi ga ubili,
0123 na vrančića konja golemoga,
0124 na njega je noge prekrstio,
0125 preko krila drži dževerdana.
0126 Jes’ na Vuja Ture nagazilo,
0127 u Vuja je loša sreća bila
0128 prvi ga je Hamza ugledao,
0129 pa na njega spreta dževerdara (pali).
0130 On je Vuja divno pogodio,
0131 desnu mu je nogu salomio.
0132 Kad viđoše trideset hajdukah
0133 kako Hamza Perastović gađa,
0134 pa gađaše trideset hajdukah,
0135 pogodiše dvanaest Turakah,
0136 halaknuše, boga pomenuše,
0137 a plamene nože potrgoše,
0138 i dvanaest glavah posjekoše,
0139 sve oružje tursko pojagmiše,
0140 pa oružje tursko dijeljahu -
0141 i tu Vuju starješinstvo daju,
0142 Hamzinoga konja i oruže.
0143 Na konja su Vuja usadili,
0144 ponesoše g’ u Primorje kopno,
0145 al’ mu na put duša ispanula,
0146 tek se Hamzom jeste zam’jenila.
0147 Pa pokojnu bog se smilovao
0148 što je prvi Hamzu nezgledao
0149 no ranjen ga jedva pogodio,
0150 među puca đe mu duša kuca.
0151 Nadgrobno:
0152 ("Svoj tko život za obštinskij daje,
0153 on mu tekar u pjesnam’ nastaje,
0154 bog da prosti Baja Pivljanina!
0155 Osvetio Srba u Turčina!")

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]